Nekada su radnim danom na velikoj njujorškoj železničkoj stanici Pen stejšn (Penn Station) putnici uskakali u stolice čistača cipela i čitali novine dok su čistači čučeći i ne štedeći snagu vešto nanosili pastu i do visokog sjaja glancali elegantne kožne cipele, mokasine, čizme po ceni i do osam dolara.
Čišćenje cipela na javnom mestu ima dugu istoriju u SAD: još 1860-ih pisac i novinar Horasio Aldžer (Horatio Alger) je popularisao američku veru u uspeh „od krpe do bogatstva“ svojom knjigom „Ragged Dick“ o neverovatno uspešnom čistaču cipela.
„Momci za čišćenje cipela“, povremeno i „devojčice“, su decenijama bili likovi bezbroj filmova i TV emisija, od klasika poput „Čistači cipela“ Vitorija de Sike (Vittorio De Sica) iz 1946, do rasističkog karikiranja crnih čistača cipela.
Danas je ta tradicija gotovo nestala iz SAD. Poslednjih godina dokrajčuju je pad prometa zbog pandemije, rad na daljinu i ošta popularnost ležernije „sportske obuće“ koja nije kožna. Kompanija „SC Johnson“, proizvođač najpopularnije marke krema za cipele „Kivi“ (Kiwi) je u januaru čakobjavila da je prestala da je prodaje u Velikoj Britaniji zbog pada potražnje.
Statistička služba SAD je čišćenje cipela kao zanimanje navelaposljednji put još 2007. godine, kada je izbrojano samo 30 takvih mesta. Šire tržište obućarskih usluga – popravke cipela, opalo je za 23 odsto od 2013. do 2023, na vrednost od 307 miliona dolara, kaže kompanija za istraživanje tržišta „IBIS World“. Prodaja „imalina“ – krema za cipele je 2022. bila 27,3 miliona komada pakovanja, što je 29 odsto manje nego 2019. godine, po podacima staističkog instituta „Nilsen“ (Nielsen).
Nisan Kaimov, vlasnik štanda na nekadašnjoj Pen stejšn, rekao je da je pre pandemije dnevno glancao 80 do 100 pari cipela, a sada po 30 do 50 od utorka do četvrtka, a još manje ponedeljkom i petkom. On smatra da je krivac masovni rad od kuće.
„Dok se ljudi ne vrate na posao, problem neće biti rešen“, rekao je Kaimov čije su mušterije zaposleni koji svakodnevno putuju u Njujork. „Na kraju će se to vratiti u normalu, nadamo se, ali nikad se ne zna“, rekao je on.
Računovođa iz Filadelfije Rori Hinan (Rory Heenan, 38) rekao je da je kao dečak petkom putovao vozom s ocem koji je išao na posao i gledao kako mu čiste cipele: „I evo i mene, 30 godina kasnije, i ja to radim, to se prenosi s generacije na generaciju“.
Na drugom kraju Njujorka, u hodniku između stanice podzemne železnice i autobuskog terminala Luke, Žairo Kardenjas (Jairo Cardenas) kaže da je poslovanje njegove radnje „Alfa šuz riper korp.“ (Alpha Shoes Repair Corp.) koju vodi 33 godine, 75 odsto manje nego pre pandemije. Ostao je na jednom čistaču cipela, a pre pandemije su bila tri koja su čistila 60-70 pari cipela dnevno. Sada je dobar dan kada imaju 10 do 15 mušterija.
Kardenjasu je vlasnik poslovog prostora koji koristi „dao pauzu za kiriju“, ali ni to nije dovoljno, te se nada da će se posao polako vratiti u normalu.
U firmi „Leder spa“ (Leather Spa) Dejvida Meskite (David Mesquita) koji ima pet radnji za popravku i čišćenje cipela, najveći deo posla su popravke cipela, tašni i kožne odeće, ali, čistači cipela kojih nema svuda, glavni suza privlačenje ostalih mušterija.
Pre pandemije, firma „Leder spa“ je imala četiri stolice za čišćenje cipela na železničkoj stanici „Grend sentral“ (Grand Central) sa šest čistača cipela koji su radili u smenama, sa ukupno 120 mušterija dnevno. Danas su tamo samo tri čistača cipela koji u najboljim danima dobace do 40-50 pari cipela.
Ali Meskita kaže da se mušterije polako vraćaju: broj čišćenja cipela je u decembru 2022. porastao za 52 odsto u odnosu na decembar 2021. Ponedeljak i petak su slabi dani zbog mešovitog rasporeda rada kancelarijskih službenika na radnom mestu i od kuće.
„Ali još nismo vratili ono što smo imali“, rekao je Meskita koji veruje da čišćenje cipela neće potpuno nestati. „Mislim da je to sitan luksuz. Ljudi vole negu svoje obuće, bilo jednom sedmično ili dvaput, ili jednom u dve sedmice. To je jednostavno lepo“, dodao je.
Pored velikih čvorišta javnog prevoza u Njujorku, aerodromi su jedno od retkih preostalih mesta za pouzdano čišćenje i glancanje cipela. Džil Rajt (Jill Wright) je vlasnica firme „Egzekjutiv šajn“ (Executive Shine) koja upravlja stanicama za čišćenje cipela na aerodromima Denver i Šarlot (Charlotte). Njeno poslovanje je uništeno kada je avionski prevoz prekinut zbog pandemije.
A kada su aerodromi počeli da se otvaraju, bili su prazni: jedini koji su čistili cipele bili su piloti i posada, rekla je ona. Sada, kaže Rajt, posao njene firme je svega 35 odsto onoga što je bio 2019,“a i sama putovanja su se zaista promenila“.
Iako je poslovnih putovanja više, Američko udruženje za putovanja predviđa da će broj poslovnih putovanja ove godine i dalje biti manji za 10 odsto u odnosu na pretpandemijsku 2019. i da će se na taj nivo vratiti možda 2024.
Ljudi se sada drugačije oblače kada putuju: umesto u odelima i kožnim cipelama, putuju ležerno odeveni i u sportskoj obući. Ipak ima onih koji dođu do čistača na aerodromu i izvade kožne cipele da im se očisti, a zatim ih vrate u torbu, rekla je Rajt.
Kao i Meskita, i Rajt očekuje da potražnja za glancanjem cipela nikada neće potpuno nestati, jer je to „više od obične usluge, to je kratka veza dva čoveka, važna posebno na aerodromu gde je mnogo žurbe i stresa“.
„Ljudi dolaze radi čišćenja cipela, ali dolaze i zbog veze i razgovora i samo da se opuste i popričaju, da budu viđeni i da osete malo saosećanja“, rekla je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.