Civilizovana debata Majka Pensa i Kamale Haris, pandemija korona virusa dominantna tema 1Foto: AP Photo/Patrick Semansky

Kandidati za potpredsednika SAD, aktuelni vicešef države Majk Pens, iz vladajuće Republikanske stranke, i Kamala Haris, iz opozicione Demokratske partije, noćas su suočili stavove u televizijskoj debati, a najžešću raspravu vodili su oko pandemije korona virusa.

Potpredsednička debata koja se u SAD tradicionalno održava između tri televizijska duela predsedničkih kandidata Republikanske i Demokratske stranke i uglavnom ne utiče na ishod izbora, ove godine je bila vađenija nego obično.

Veliki značaj vicešefa države posle predstojećih izbora je posledica starosti kandidata za predsednika što potencijalno utiče na njihovu podobnost za to mesto: kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden (77) bi u slučaju pobede postao najstariji izabrani američki predsednik, dok je oboljevanje od korona virusa dalo veći značaj i godinama predsedničkog kandidata Republikanske stranke, aktuelnog šefa države Donalda Trampa (74).

U slučaju smrti ili nemogućnosti predsednika SAD da obavlja funkciju, potpredsednik automatski postaje šef države.

Birači ne glasaju posebno za potpredsnika SAD, već će u slučaju Trampove pobede na toj funkciji ostati Pens (61), a ako pobedi Bajden, prva žena na nekoj od dve najviše funkcije u državi postaće Haris (55), senatorka iz Kalifornije.

Noćašnja debata Pensa i Haris u Solt Lejk Sitiju, koju je moderirala urednica lista „Ju-Es-Ej tudej” (USA Today), Suzan Pejdž, održana je nekoliko dana pošto je Tramp izašao iz bolnice, gde je lečen od zaraze korona virusom. Korona virusom su zaraženi i brojni Trampovi saradnici.

Rasprava Pensa, bivšeg guvernera Indijane i radio voditelja, i Haris, nekadašnje javne tužiteljke, bila je, po oceni agencije Asošiejted pres, „znatno civilizovanija“ nego prva debata kandidata za predsednika 29. septembra. Ta debata je bila haotična i obeležena ličnim uvredama, napadima i čestim Trampovim i povremenim Bajdenovim upadanjem u reč sagovornika.

Pens je noćas čvrsto branio način na koji Trampova administracija upravlja pandemijom korona virusa koja je u SAD odnela više od 210.000 života. S druge strane, upravljanje tom krizom Haris je osudila kao „najveći neuspeh jedne predsedničke administracije”.

Potpredsednik SAD je ocenio da je „zemlja prošla kroz veoma izazovan period ove godine” i dodao da je Tramp od prvog dana epidemije „na prvo mesto stavio zdravlje Amerike”.

Haris, prva crna žena u potpredsedničkoj debati, kritikovala je Trampovo konstantno umanjivanje opasnosti od korona virusa, uz komentar da ne bi primila vakcinu ako bi je republikanski predsednik prihvatio bez podrške zdravstvenih stručnjaka, prenosi Asošiejted pres.

„Iskreno, ova administracija je izgubila pravo da bude reizabrana zbog ovoga (odnosa prema pandemiji)”, navela je Haris.

Oštre razmene stavova bilo je i o pitanjima zaštite životne sredine, Vrhovnog suda SAD i rasizma, ali su sagovornici iskazali znatno više međusobnog poštovanja nego Bajden i Tramp pre osam dana.

Pens je povremeno prekidao Haris, ali ni nalik načinu na koji je Tramp to radio Bajdenu, potpredsedniku SAD u vreme administracije Baraka Obame (2009-2017).

Haris, ćerka Jamajčanina i Indijke, osudila je ubistva Breone Tejlor u Kentakiju i Džordža Flojda u Minesoti i govorila o potonjim antirasističkim protestima koje Tramp opisuje kao „pobune”.

„Nikada nećemo oprostiti nasilje, ali se uvek moramo boriti za vrednosti koje su nam važne. Ja sam bivša tužiteljka. Znam šta pričam. Loši policajci su loši za dobre policajce”, kazala je Haris.

Pens je naveo da ima poverenja u pravosudni sistem i odbacio tvrdnju da pripadnici bezbednosnih snaga imaju predsrasude prema manjinama.

„Želim da svi vi koji svakog dana oblačite policijsku uniformu, znate da smo predsednik Tramp i ja uz vas. Ne moramo da biramo između podrške policijskim snagama i podrške našim afroameričkim komšijama”, rekao je potpredsednik SAD.

Dvoje kandidata se sukobilo i oko poreza, tačnije, Trampovog odbijanja da objavi iznos poreza koji je platio, četiri godine nakon što je više puta obećao da će to učiniti.

„Njujork tajms” je krajem septembra objavio da je Tramp plaćao veoma mali iznos ličnog poreza na prihod i da ima stotine miliona dolara duga.

„Bilo bi zaista dobro da znamo kome predsednik duguje novac. Ono što sigurno znamo o Džou (Bajdenu), jeste da ništa ne krije. On je pošten. S druge strane, Donald Tramp sve zataškava”, kazala je Haris.

Pens je branio Trampa kao preduzetnika koji stvara radna mesta i koji je platio više poreza nego što bi bilo pošteno, i odmah se osvrnuo na Bajdena.

„Ako postane predsednik, Bajden će prvog dana povećati poreze”, tvrdio je Pens.

Senatorka demokrata je rekla da je to „apsolutno netačno”, navodeći da je Bajden „jasno rekao da neće povećavati poreze nikome ko zarađuje manje od 400.000 dolara godišnje”.

Radi smanjenja mogućnosti zaraze korona virusom, Pens i Haris su tokom debate bili udaljeni četiri metara jedno od drugog i razdvojeni dvema barijerama od pleksiglasa. Postavljanje tih barijera tražila je Haris.

I Pens i Haris morali su da se uoči debate testiraju na korona virus i da imaju dokaz da su dan pre duela, u utorak, bili negativni.

Kritičari su govorili da Pens ne bi trebalo da učestvuje u debati, jer je prošle nedelje bio na skupu u Beloj kući s Trampom i drugima koji su u međuvremenu pozitivno testirani na korona virus.

Međutim, Pensov tim i lekari insistirali su da na osnovu smernica Centara za kontrolu i sprečavanje bolesti, on ne mora da bude u karantinu, navodi Asošiejted pres.

Predsednički izbori su zakazani za 3. novembar.

Ankete 26 dana pre izbora daju jasnu prednost Bajdenu u odnosu na Trampa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari