Članica Pusi rajot bila u pravu za stanje u ruskim zatvorima

Vest je objavljena pet godina nakon što je umetnica i aktivistkinja, članica grupe Pusi Rajot (Pussy Riot) Nadežda Tolokonikova koja je skoro dve godine služila kaznu u zatvoru IK-14 zbog performansa u moskovskoj Crkvi Isusa Spasitelja, objavila otvoreno pismo u kome je iznela detalje o užasavajućim uslovima u barakama izgrađenim u sovjetsko vreme u udaljenoj, močvarnoj regiji jugoistočno od prestonice Rusije. Ona je napisala da su žene primorane da rade i do 17 sati dnevno, uz jedan slobodan dan na svakih osam nedelja, kao i da su bile izložene pretnjama i nasilju.

Pismo Tolokonikove pojavilo se godinama nakon pritužbi na uslove u zatvoru IK-14, koje su se nastavile dugo nakon što je ruska Federalna zatvorska služba (FSIN) tvrdila da je istražila navode i našla da one nisu potkrepljene dokazima. Pritužbe su se nastavile i nakon puštanja Tolokonikove iz pritvora po osnovu amnestije u decembru 2013.

„Izgleda da je Tolokonikova bila u pravu“, izjavio je zamenik direktora ruske Federalne zatvorske službe Valerij Maksimenko za rusku državnu agenciju TASS 24. decembra 2018.

Sa ovim slučajem se okončala teška 2018. godina po ruski zatvorski sistem.

Jednostavno „skrenuo“

U julu se pojavio video koji prikazuje najmanje 17 čuvara u zatvoru u Jaroslavlu kako zlostavljaju i tuku zatvorenika Jevgenija Makarova.

„Oni su planski tukli raskrečenog muškarca po cevanicama i stopalima gumenim pendrecima“, opisao je mučenje ruski nezavisni dnevni list Novaja Gazeta (Novaya Gazeta). „Čovek vrišti u očaju, stenje, moli za milost. S vremena na vreme, polivaju ga vodom po glavi iz kofe“.

U novembru 2018. godine, četvorica čuvara u zatvoru u Čeljabinsku su osuđeni zbog toga što su nasmrt pretukli zatvorenika Sultana Israilova. Zvaničnici su njegovu smrt zaveli kao samoubistvo dok masovni štrajk glađu nije izazvao burne reakcije javnosti nakon čega je pokrenuta istraga.

U januaru, dva zvaničnika u zatvoru IK-7 u Kareliji osuđena su na kaznu zatvora zbog mučenja zatvorenika i iznude miliona rubalja od osuđenika i njihovih porodica.

Tokom godine, aktivisti koji se bore za prava zatvorenika, među njima i članica grupe Pusi Rajot Marija Aljokina, koja je kao i Tolokonikova provela dve godine u zatvoru po istoj optužnici, pokrenula je kampanju podizanja svesti javnosti pod sloganom „FSIN = gulag“.

Uprkos ovom i mnogim drugim slučajevima, zamenik upravnika ruske Federalne zatvorske službe Maksimenko u godišnjem intervjuu za rusku novinsku agenciju Interfaks (Interfax) 8. januara glatko je odbacio poređenje njegove službe i sovjetskog gulaga.

„Nema ni najmanjeg traga gulaga u našem sistemu danas“, rekao je on.

„Ta vremena su daleko iza nas. Ako pod terminom ’gulag’ podrazumevate masovno kršenje ljudskih prava, masovnu represiju, nepravedne kazne, pogubljenja, mučenje, priznanja pod prinudom i tako dalje, kakve to sve veze ima sa onim što se dešava danas? Ukoliko neko od naših zaposlenih pretuče zatvorenika, to nije nasleđe gulaga. To je, izvinite na izrazu, znak da je određeni zaposleni ’skrenuo’“.

Maksimenko je takve slučajeve pripisao sindromu „sagorevanja na radnom mestu“, koji je izazvan „ogromnim psihološkim pritiskom“ sa kojim se zaposleni u zatvorima suočavaju u svakodnevnom kontaktu sa kriminalcima.

On je dodao da je zbog posvećenosti ruske Federalne zatvorske službe da bude otvorena, instalacije 22.000 video kamera i aktivnog monitoringa ombudsmana za ljudska prava i organizacija civilnog društva, zatvorski sistem „postao je transparentniji nego ikada pre“. Brojni izveštaji o zlostavljanju su, u stvari znak da se „ljudi koji su u zatvorima više ne plaše da kažu istinu o onome što su tamo videli“.

Sistem ’izgrađen na nasilju’

Jevgenij Makarov, zatvorenik koji je mučen u videu iz Jaroslavla je među mnogim bivšim zatvorenicima i aktivistima koji se ne bi složili. Makarov je proveo 80 dana u samici nakon što je video, u kome ga zatvorski čuvari muče, dospeo u javnost.

Ruska zatvorska služba je „stvorila svoju malu robovlasničku državu“, rekao je Makarov novinarima nakon što je, odsluživši svoju kaznu u oktobru, pušten iz zatvora. „Tamo se uopšte ne poštuje zakon.“

Nikolaj Kavkaski, aktivista opozicione Ruske ujedinjene demokratske partije (Jabloko) koji je služio kaznu po političkim optužbama se slaže. „Ceo ruski zatvorski sistem je izgrađen na nasilju“, objašnjava Kavkaski.

„To mučenje nije mučenje u normalnom smislu“, kaže on za ruski servis Radija Slobodna Evropa. „Mučenje se ogleda u svakodnevnim uslovima i u stavovima koji zatvorski čuvari imaju prema zatvorenicima. Ceo sistem mora da se reformiše.“

Iza ponašanja nasilnih čuvara krije se mnogo više toga od „sindroma sagorevanja na radnom mestu“, kaže Aleksej Fedjarov, šef pravnog odeljenja organizacije koja se bavi zaštitom ljudskih prava zatvorenika „Rusija iza rešetaka“ (Rus Sidyashchaya).

„To su normalni ljudi“, kaže on i dodaje: „Da li ste čitali ’Varnicu života’ od (Eriha Marije) Remarka? Pripadnici srednje klase. Danas sede za stolom i piju pivo, sutra postanu nacisti, a narednog dana su među nacistima koji rade u koncentracionoim logorima i pale ljude u pećima. Zatim se penzionišu i žive mirno do kraja života. Svi su sposobni za ovako nešto. Postoji fašista u svakom od nas“.

Fedjarov navodi da ruski zatvorski čuvari znaju u šta se upuštaju. „Oni odlaze da rade tamo, zato što najčešće dolaze iz siromašnih regija gde svaki školarac sanja da jednog dana ima platu od 20.000 do 30.000 rubalja (300-460 američkih dolara) i da dobiju šansu da se penzionišu sa 35 godina“, kaže Fedjarov. „Oni odlaze tamo potpuno svesni i na dobrovoljnoj bazi. Ukoliko im traže da nekog udare ili pretuku, oni će to i uraditi, jer to svi rade… Oni odlaze na posao u sistemu koji je truo do srži i koji ljudima dozvoljava da rade isključivo na taj način.“

„Da li je to emocionalno sagorevanje?“, kaže on. „Ne. To je samo takva osoba unutar takvog sistema.“

To je sistem zasnovan na nasilju i ponižavanju, kao i na strogom zavetu ćutanja o kršenju prava, kažu aktivisti.

Prema statistici koju je Rusija dostavila Savetu Evrope 2015. godine o zatvorima za prethodnu godinu, 4.097 zatvorenika je preminulo u pritvoru od ukupno 671.027 zatvorenika. Od tog broja, 404 je prijavljeno kao samoubistvo, dok broj prijavljenih slučajeva ubistava „nije bio dostupan“. Stopa smrtnosti u Rusiji od 61,1 na 10.000 zatvorenika je među najvišim u 47 zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem.

Rusija nije dostavila brojke za izveštaje Saveta Evrope o uslovima u zatvorima koji su potom usledili.

Prema rečima zamenika direktora ruske Federalne zatvorske službe Maksimenka, 2017. godine populacija zatvorenika u Rusiji je pala na 523.000. Broj smrtnih slučajeva se takođe verovatno smanjio usled novog zakona koji omogućava smrtno bolesnim zatvorenicima da budu amnestirani.