Ministri unutrašnjih poslova država članica EU dogovorili su zajedničku poziciju o dva ključna zakonska predloga o migracijama i azilu, objavila je švedska ministarka za migracije Maria Malmer Stenergard.
Dogovor je postignut kasno sinoć, nakon celodnevnih pregovora u Luksemburgu.
Ministri su usvojili zajednički stav o Uredbi o upravljanju azilom i migracijama i Uredbi o postupcima azila, ključnim delovima pakta o migracijama i azilu o čemu su zemlje članice godinama bezuspešno pregovarale.
Posle izglasavanja zajedničkog stava država članica slede pregovori s Evropskim parlamentom. Cilj je da ceo paket zakonskih predloga o migracijama i azilu bude usvojen do izbora za Evropski parlament u junu sledeće godine.
„Ovi predlozi predstavljaju dva glavna stuba reforme sistema azila i ključni su za ravnotežu između odgovornosti i solidarnosti“, saopštilo je švedsko predsedništvo.
Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson ocenila je da je to „veliko dostignuće za Evropu“.
Ona je rekla da je optimista u pogledu pregovora sa parlamentom. „Imamo još nekoliko koraka dok to potpuno ne završimo, ali mislim da je jasno da smo napravili ogroman napredak kada je u pitanju izgradnja poverenja“, rekla je ona novinarima.
Evropski sistem azila se urušio pre osam godina nakon što je u Evropu ušlo više od milion ljudi, većina bežeći od sukoba u Siriji, i preplavilo prihvatne kapacitete u Grčkoj i Italiji što je je izazvalo jednu od najvećih političkih kriza u EU.
Od tada među 27 članica EU traje rasprava o tome koje zemlje treba da preuzmu odgovornost za ljude koji dolaze bez dozvole i da li druge članice treba da budu obavezne da im pomognu u tome.
Na jučerašnjem sastanku nisu sve zemlje podržale plan ali je za podršku bila potrebna samo „kvalifikovana većina“, otprilike dve trećine zemalja članica u kojima živi oko dve trećine ukupne populacije EU od oko 450 miliona ljudi.
Kako prenosi AP, Češka je zatražila da bude izostavljena iz migrantske „klauzule solidarnosti“ zbog broja izbeglica koje već prima iz Ukrajine. Malta je bila uzdržana, ali su prigovori Italije i Grčke – koje su najteže pogođene u prošlosti – prevaziđeni u završnoj rundi pregovora.
Stenergard je rekla da je usvojen predlog Švedske o sistemu po kome bi zemlje koje ne žele da primaju migrante mogle da plate. To bi iznosilo 20.000 evra (21.400 dolara) po migrantu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.