Foto: EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY
Narednik u ukrajinskoj vojsci Maksim Kušnir ustreljen je metkom iz snajpera u čeljust i jezik prošle godine u poslednjim danima opsade čeličane Azovstal u Marijupolju. Nije mogao jesti ni govoriti, a jedva je i disao. Kad je prošlog maja odšepao iz bunkera sa stotinama drugih ranjenih ukrajinskih vojnika u predaji dogovorenoj s ruskim snagama, nije mu pružena obećana medicinska pomoć.
Kušnir je za Njujork tajms ispričao kako je umesto toga odveden na dvodnevno putovanje autobusom na teritoriju pod kontrolom Rusije. Ostavljen je na krevetu da umre, s razbijenom čeljusti i gangrenom koja mu se širila jezikom. „Mislio sam da je kraj. Prva tri do četiri dana nisu ništa radili. Očekivali su da ću umreti“, naveo je.
Iako su dve strane u sukobu punih razmera, ukrajinski i ruski zvaničnici razmenjuju stotine ratnih zarobljenika gotovo na nedeljnom nivou. Međutim, razmene zarobljenika otkrile su sumornu stvarnost. Ukrajinski vojnici vratili su se kući s pričama o užasnoj patnji u ruskom zarobljeništvu – pogubljenjima i smrtima, premlaćivanjima i elektrošokovima, nedostatku zdravstvene nege i gladovanju.
Ukrajina dopušta Međunarodnom odboru Crvenog krsta pristup ruskim ratnim zarobljenicima kako bi ispunila svoje obveze prema međunarodnim ratnim konvencijama. Nasuprot tome, Rusija ograničava spoljni nadzor i ne objavljuje identitet svih zarobljenih ukrajinskih vojnika.
Nekim ukrajinskim vojnicima je suđeno u Rusiji
Ukrajinski zvaničnici naglašavaju da su zarobljeni Ukrajinci bili u vidno gorem stanju od ruskih zarobljenika na razmenama. „U poređenju s nama, izgledali su dobro. Bili smo mršavi i bradati. Oni su bili obrijani i oprani“, tvrdi Kušnir. Nejasno je koliko je ukrajinskih vojnika zarobljeno ili nestalo tokom akcija.
Rusija je dostavila samo delimične popise onih koje drži, a Ukrajina ne objavljuje nikakve brojke. Organizacije za ljudska prava procenjuju da postoji najmanje 8.000 do 10.000 zarobljenika, a ukrajinski dužnosnici nisu osporili te brojke. Dosta Ukrajinaca je zarobljeno tokom borbi u i oko grada Bahmuta poslednjih meseci.
Oleksandr Pavličenko iz Ukrajinske helsinške unije za ljudska prava ističe da je nekim ukrajinskim vojnicima suđeno u Rusiji zbog sumnjivih optužbi i da su dobili duge kazne u ruskom kaznenom sustavu. Andrij Krivcov, predsednik Vojnih saniteta Ukrajine, rekao je da pet stotina pripadnika medicinskog osoblja zarobljeno.
„Invalidi su, nema razloga da se drže“
32-godišnji anesteziolog Jurik Mirčan bio je među više od 2000 zarobljenih nakon bitaka u železari Iljič u Marijupolju u aprilu prošle godine. Tada su zarobljeni i brojni ranjenici o kojima se brinuo. Ispričao je da su Rusi pružali medicinsku pomoć samo kada ih je on molio, a ranjene prebacivali u bolnicu tek kada su bili nadomak smrti.
Na slobodu je pušten u sklopu razmene zarobljenika u novembru, ali ponavlja kako je i dalje zabrinut zbog stanja ranjenika koji se nalaze u zarobljeništvu. „Oni su samo momci koji su štitili našu bolnicu. Većina njih je još uvek u zarobljeništvu i za to ne vidim opravdanje niti objašnjenje jer su već invalidi, ne mogu se boriti, nema razloga da se drže“, uveren je.
Bivši zarobljenici i skupine za ljudska prava kažu da su ukrajinski zarobljenici, uključujući ranjenike i trudne vojnikinje, bili izloženi nemilosrdnom premlaćivanju. Mirčan je opisao kako su novopridošli morali trčati kroz četu zatvorskih čuvara koji su ih tukli palicama, što je ritual poznat kao „prijem“.
Višesatna premlaćivanja
Prisetio se kako je trčao, pognute glave, kroz bujicu udaraca i ugledao jednog od zarobljenika na tlu. Dodao je kako je jedan od ranjenih zatvorenika s ozbiljnim opeklinama ubijen od batina. 45-godišnji Maksim Kolesnikov bio je među više od 70 ukrajinskih vojnika koji su zarobljeni u danima neposredno nakon početka invazije, kada su ruske trupe zauzele njegovu bazu u blizini grada Hostomela, severno od Kijeva.
Zarobljenici su tada odvedeni na ispitivanje u filtracijski logor u napuštenoj fabrici, gde je njihov zapovednik pretučen. Ruska mreža filtracijskih kampova, u kojima se vojni i civilni Ukrajinci proveravaju i ispituju, naširoko je kritikovana zbog kršenja ljudskih prava.
Kolesnikov i ostali zarobljenici su nakon nekoliko dana premešteni u ruski zatvor u Brjanskoj oblasti. Tvrdi da je premlaćivanje tokom „prijema“ trajalo pet sati. „Dobio sam koleno u lice“, rekao je. Dodao je da su se premlaćivanja odvijala svakodnevno prvih mesec dana.
Naveo je da su stražari koristili gumene palice, plastične cevi, drvena ravnala i komade užeta ili samo udarali zatvorenike. Naglasio je i da su zarobljenici deo čuvara prozvali „električari“ jer su zarobljenike mučili elektrošokovima. Kolesnikov je bio pothranjen, a u premlaćivanjima je zadobio povrede kuka i kolena. „Bio bi dobar dan kada biste pronašli krompir u svojoj juhi“, kazao je.
„Azov je za njih bio crvena krpa“
35-godišnji Oleh Mudrak, komadant Prvog bataljona Azov, bio je neprepoznatljiv i bolno mršav kada je oslobođen nakon četiri meseca zatočeništva. Njegov nećak Danilo se prisetio kako je Oleh postupno vratio težinu i operisao rame, ali je ipak pet meseci nakon oslobađanja preminuo od srčanog udara.
Vojnik Dmitro Andriuščenko, zamenik zapovednika Drugog bataljona Azov, tvrdi kako su pripadnici Azova bili izloženi posebno oštrom tretmanu. „Azov je za njih bio kao crvena krpa“, nastavio je. Andriuščenko se nalazio u kaznenoj koloniji u Olenivki kad je odjeknula eksplozija, pri čemu je poginulo najmanje 50 pripadnika Azova.
Optužio je Rusiju da stoji iza te eksplozije. Spominje kako su čuvari zatvorili vrata kasarne i onemogućili preživelima da pobegnu. Dr Mirčan je rekao kako su medicinari tražili od čuvara da im dopuste da pomognu ranjenicima, ali nisu dobili dozvolu da napuste zgradu.
Ugrađena mu vilica od titana
Veruje se kako je za neke od ranjenika iz Azovstal poseta ruskih televizijskih ekipa bio slamka spasa. Publicitet je stvorio pritisak na ruske vlasti da poboljšaju brigu za zarobljenike. Narednik Kušnir sa slomljenom čeljusti i gangrenom nekoliko dana nije mogao spavati. Nisu mu dostavljene tablete protiv bolova.
Međutim, u konačnici je premešten u drugu bolnicu gde su mu doktori amputirali jezik i spojili čeljust. „Smiluj mi se, sudbino. Živ sam. Nemoj me nemilosrdno kažnjavati“, poručio je u pesmi koju je napisao. Tvrdi kako je neizvesnost zatočeništva bila puna teža za podneti od fizičke boli.
„Kada ne znate na što se pripremiti, što će vam sledeći dan doneti… posebno nakon što ste videli što su Rusi radili našim ljudima, i kada ste u stalnom iščekivanju smrti, to nije dobar osećaj“, nastavio je. Kušnir i drugi ranjenici iz Azovstala ukrcani su u autobuse i odvezeni na prvu crtu radi razmene.
Hirurg Vasil Ribak, voditelj odeljenja za rekonstruktivnu hirurgiju u Odesi, uzeo je Kušniru kost iz kuka kako bi mu rekonstruirao čeljust. Zahvat ipak nije uspeo, pa mu je ugrađena čeljust od titana, stvorenu u laboratoriju za 3-D ispis u gradu Dnjepru, prenosi Indeks.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
