Članovi Evropskog parlamenta zahtevaju potpuni embargo na rusku naftu, ugalj, nuklearno gorivo i gas

Nakon što je osudio, kako se navodi, brutalnost ruskih oružanih snaga u Ukrajini i zahtevao da se počinioci „ratnih zločina“ izvedu pred lice pravde, Evropski parlament je sa 513 glasova „za“ i 22 „protiv“ dok je 19 poslanika bilo uzdržano usvojio rezoluciju o dodatnim restriktivnim merama za Moskvu, navodi se na sajtu EP-a.

Nakon rezolucije bi trebalo da usledi plan o garancijama bezbednosti snabdevanja EU energentima kao i strategija za „ublažavanje sankcija u slučaju da Rusija preduzme korake ka obnavljanju nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica i potpunom povlačenju njenih trupa s teritorije Ukrajine“.

Postojeće sankcije sada mora u potpunosti i efikasno da implementira Evropska unija kao i njeni međunarodni saveznici i da to bude prioritet, rekli su članovi Evropskog parlamenta. Oni su apelovali na isključenje Rusije iz G-20 i drugih multilateralnih organizacija, kao što su UNHRC, Interpol, Svetska trgovinska organizacija, UNESCO i drugih, „što bi bio važan znak da se međunarodna zajednica neće vratiti na uobičajene odnose sa agresorskom državom“.

Da bi sankcije bile efikasnije, Evropski parlament je zatražio da se ruske banke isključe iz SWIFT sistema, da se svim plovilima koja imaju veze s Rusijom zabrani ulazak u teritorijalne vode EU kao i u luke na teritoriji Unije, kao i da se zabrani transport robe iz i u Rusiju i Belorusiju.

Evropski poslanici su takođe zahtevali da se oduzme „sva imovina ruskim zvaničnicima ili oligarsima koji se dovode u vezu s Putinovim režimom, njegovim izaslanicima i marionetama, kao i onima u Belorusiji koji su povezani sa Lukašenkovim režimom“.

Ukazujući na umešanost Belorusije u rat u Ukrajini, u rezoluciji se zahteva da se Belorusiji uvedu iste sankcije kao Rusiji da bi se zatvorile „rupe“ koje omogućavaju Putinu da koristi Lukašenkovu pomoć da izbegne sankcije.

Članovi Evropskog parlamenta su se takođe osvrnuli na brutalnosti ruske vojske u Ukrajini, naročito u Buči, „koje su neporecivo ekvivalent ratnim zočinima“, kao i na potpuno ili gotovo potpuno uništenje Mariupolja, Volnovahe i drugih gradova i sela. Oni su naglasili da „počinioci ratnih zločina moraju da budu pozvani na odgovornost“, te su zahtevali da se osnuje specijalni tribunal UN za zločine počinjene u Ukrajini.

Parlament je ponovio da se mora nastaviti i intenzivirati isporuka oružja da bi se Ukrajini omogućilo da se brani na efikasan način. Evropski poslanici su podržali to što zemlje-članice EU i pojedinačno i kolektivno, preko Evropskog instrumenta mirovne pomoći (EPF), pružaju pomoć u odbrani ukrajinskim oružanim snagama.

Ukazavši da je gotovo 6,5 miliona ukrajinskih građana interno raseljeno dok je više od četiri miliona napustilo zemlju zbog rata, poslanici su zahtevali da se uspostave humanitarni koridori za evakuaciju civila koji beže od bombardovanja kao i da se unaprede mreže EU za dostavljanje humanitarne pomoći.

Oni su osudili rusku retoriku kojom se nagoveštava potencijalno pribegavanje upotrebi oružja za masovno uništenje i naglasili da bi svako razmeštanje takvog oružja naišlo na najgore moguće posledice.