Članovi Kongresa SAD i analitičari: Ruska invazija na Ukrajinu ugrožava Zapadni Balkan

Kao dva najveća razloga za zabrinutost, zvaničnici su za VoA istakli odnose Beograda i Prištine, i zbivanja u BiH.

„Videli smo opasno povećanje etničkih tenzija na Zapadnom Balkanu, uključujući veoma zabrinjavajuće pretnje o secesiji od korumpiranih političara poput Milorada Dodika. Rusija želi da vidi haos u regionu, a Moskva i njeni posrednici podržavaju te pretnje“, ocenila je članica Kongresa SAD En Vagner (Ann Wagner), koja u novom sazivu Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma obavlja funkciju potpredsedavajuće iz reda republikanaca.

Ona u Kongresu predstavlja izborni okrug iz države Misuri gde živi nekoliko hiljade osoba poreklom iz BiH, a u prošlom sazivu predložila zakon o sankcionisanju ne samo lokalnih nego i stranih aktera koji destabilizuju BiH. Predstavnički dom je usvojio zakon u septembru 2022. godine, ali da bi postao važeći mora ga potvrditi i Senat.

„Potrebno je da administracija koristi svoja ovlašćenja za sankcije kako bi odvratila kriminalce i korumpirane političare koji prjete suverenitetu i multietničkom identitetu Bosne“, rekla je En Vagner.

Saradnik Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Vašingtonu Metju Droin (Mathieu) ocenio je da je ruska invazija na Ukrajinu dodatno otežala postojeće komplikacije u nekim od zapadnobalkanskih država

„Situacija u BiH je najviše zabrinjavajuća, gde vidimo da postoji veoma snažan politički zastoj između različitih strana. Onda verovatno i Rusija tamo podstiče nazadovanje kroz svoje odnose sa srpskim separatistima“, smatra Droin.

Prema njegovim rečima, došlo je i do obnavljanja tenzija između Srbije i Kosova, koje nisu direktno povezane sa Rusijom, ali se mogu videti „važne ruske kampanje dezinformacije koje se vode u srpskoj javnosti, koje takođe podstiču tenzije“.

Članica Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma i demokrata Dina Tajtus (Titus) ocenila je da „Rusija pomera granice na svakom koraku“, a „svakako sa Srbijom, sa Moldavijom, sa Ukrajinom“.

„I zato smo želeli da budemo sigurni da smo tamo postavili čvrstu granicu, kako Rusija ne bi mogla da proširi svoj uticaj na područja izvan onih gde je već bila u ratu sa Ukrajinom“, rekla je ona.

Po njenim rečima, angažman SAD jeste povećan u proteklih godinu dana, ne samo kroz vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini, nego i kroz poboljšanje odnosa sa Srbijom.

Skot Kalinejn, viši savetnik neprofitne organizacije „Zajedno za Ukrajinu“, koji je osam godina radio u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, kaže da Rusija nastoji da rasplamsa probleme na Zapadnom Balkanu koji zbog podeljenosti i konflikata teže odoleva spoljnim ekonomskim i političkim pritiscima.

„Ruska vlada je širom Evrope bila veoma dobra u korišćenju etnonacionalizma, malih i istorijskih razmirica i problema u vezi s religijom, jezikom ili nacionalnošću. Oni ih ne kreiraju uvek, već ih šire i iskorišćavaju“, rekao je Kalinejn.

Stejt department je za Glas Amerike naveo je da je „ruski rat razjasnio koliko je urgentan rad na pomaganju svim državama Zapadnog Balkana da u potpunosti unaprede demokratske reforme i ostvare svoje težnje o integraciji u evropske i evroatlantske institucije“.

U pisanom odgovoru na pitanje VoA, neimenovani portparol Stejt Departmenta je naveo da su zemlje regiona napravile napredak, ali da je ostalo mnogo nezavršenog posla.

„Ohrabrujemo sve zemlje Zapadnog Balkana da rade na međusobnom priznavanju, uklanjanju trgovinskih prepreka, mirnom razrešenju nerešenih problema iz 1990-ih godina, demokratskom napretku i evropskim integracijama“, navodi se u odgovori.

Dodaje se da su slobodni i nezavisni mediji centralna tačka ovih ciljeva, tako da će SAD nastaviti da blisko sarađuju sa medijima i grupama koje brane medije.

„Endemska korupcija slabi region, ubrzava odliv mozgova i ide u korist malignoj Rusiji“, naveo je portparol američke diplomatije.

Dodao je da sve zemlje Evrope „uključujući i Zapadni Balkan, imaju veliki ulog u ishod ruskog rata protiv Ukrajine, koji preti osnovama uspostavljenog međunarodnog poretka i bezbednosti“.

„Zato je ključno da nastavimo da se zajedno suprotstavljamo toj agresiji bez presedana“, rekao je portparol.