Foto: Shutterstock/TPYXA_ILLUSTRATIONPutinova bombastičnost se nastavlja: objaviviši u petak aneksiju ukrajinskih teritorija, Putin je proglasio da će Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson „zauvek“ postati deo Rusije. On žuri da proglasi pobedu, zacementira male dobitke i traži mir, piše CNN.
On je pozvao Ukrajinu da odmah „prekine vatru“ i „sedne za pregovarački sto“, ali je dodao: „Nećemo pregovarati o izboru naroda. To je završeno. Rusija je neće izdati“.
Daje sve od sebe da to sakrije, ali Putin gubi rat u Ukrajini, piše CNN.
To vidi i Andrej Kortunov, koji u Moskvi vodi Ruski savet za međunarodne poslove koji podržava Kremlj. „Predsednik Putin želi da okonča celu ovu stvar što je brže moguće“, rekao je za CNN.
Putinova nedavna regrutacija 300.000 vojnika neće preokrenuti njegove gubitke na bojnom polju, a izazvala je nezadovoljstvo naroda u Rusiji, što ga je dovelo u opasnu političku situaciju.
Prema zvaničnim podacima EU, Gruzije i Kazahstana, oko 220.000 Rusa pobeglo je preko njihovih granica od kada je objavljena „delimična mobilizacija”. EU je saopštila da njen broj – skoro 66.000 – predstavlja povećanje za više od 30 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.
Nezavisni ruski mediji koji citiraju FSB, procenjuju da je ukupan egzodus još veći. Kažu da je više vojno sposobnih muškaraca pobjeglo iz zemlje od regrutacije, 261.000, nego što se do sada borilo u ratu.
CNN nije u mogućnosti da proveri ruske brojke, ali 40 kilometara zastoja u saobraćaju na granici sa Gruzijom i dugi redovi na prelazima u Kazahstanu i Finskoj govore o reakciji i jačanju percepcije da Putin gubi svoj osećaj za procenu raspoloženja u Rusiji.
Kortunov kaže da ne zna šta se dešava u Kremlju, ali da razume raspoloženje javnosti zbog ogromnih troškova i pogibija u ratu. „Mnogi bi počeli da postavljaju pitanja, zašto smo upali u ovaj nered? Zašto smo, znate, izgubili toliko ljudi.“
Putinova logična opcija je, kaže Kortunov, da proglasi pobedu i izađe pod svojim uslovima. Ali za ovo mu je potrebno značajno dostignuće na terenu. „Rusija ne može jednostavno da dođe tamo gde je bila, 24. februara ove godine, da kaže, u redu, znate, to je u redu. Naša misija je ostvarena. Pa idemo kući… …Trebalo bi da postoji nešto što se javnosti može predstaviti kao pobeda.“
I to je logika koju izgleda Putin sledi, pečateći lažne referendume u ukrajinskim oblastima Lugansk, Donjeck, Zaporožja i Herson, i proglašavajući ih delom Rusije.
On je koristio isti plan pripajanja Krima Ukrajini 2014. i sada, kao i tada, preti potencijalnim nuklearnim udarima ako Ukrajina, uz podršku svojih zapadnih saveznika, pokuša da povrati anektirane teritorije.
Da li se Putin sprema za mir?
Zapadni lideri su u borbi protiv Putina. Prošle nedelje američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je za „Meet the Press“ na NBC-u da će Vašington odlučno odgovoriti ako Rusija upotrebi nuklearno oružje protiv Ukrajine i jasno stavio do znanja Moskvi da će se suočiti sa „katastrofalnim posledicama“.
Lideri su takođe obećali da neće priznati te regione kao deo ruske teritorije.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da akcije Moskve „nemaju legitimitet“, dodajući da će Vašington nastaviti da „uvek poštuje međunarodno priznate granice Ukrajine“. Evropska unija je saopštila da „nikada neće“ priznati „nezakonitu aneksiju“ Kremlja i opisala taj potez kao „dalje kršenje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“.
Malo je novog u onome što Putin radi, što, ako ništa drugo, čini njegove poteze predvidljivijim, a samim tim i spremnijim za analizu.
Kurt Volker, koji je bio američki ambasador u NATO-u i specijalni predstavnik SAD u Ukrajini za vreme bivšeg predsednika Donalda Trampa, veruje da se Putin možda sprema za mir. „Mislim da ono čemu on mora da teži jeste da maše nuklearnim oružjem, zapreti Evropi na razne načine, a zatim kaže, u redu, pa hajde da pregovaramo o nagodbi. I da zadržim ono što sam već uzeo“.
Fiona Hil, koja je savetovala tri američka predsednika o nacionalnoj bezbednosti u vezi sa Rusijom, takođe smatra da Putin možda pokušava da završi igru. „Oseća akutnu hitnost da gubi zamah i sada pokušava da izađe iz rata na isti način na koji je ušao u njega. S tim što je on odgovorna osoba i on postavlja sve uslove bilo koje vrste pregovora. “
Ako su ove analize tačne, one idu uveliko u objašnjavanju misterije onoga što se dogodilo ispod Baltičkog mora u ponedeljak.
I danski i švedski seizmolozi snimili su eksplozivne udarne talase blizu morskog dna: prvi, oko 2 sata ujutru. po lokalnom vremenu, dostigavši 2,3 magnitude, a zatim ponovo, oko 19 časova, registrujući 2,1.
Za nekoliko sati otkrivene su uzburkane površine mora, Danci i Nemci su poslali ratne brodove da obezbede to područje, a Norveška je povećala bezbednost oko svojih naftnih i gasnih postrojenja.
Do sada su otkrivena najmanje četiri curenja u ruskim gasovodima Severni tok 1 i 2, od kojih svako na površini podseća na uzavreli kotao, najveći u prečniku od jednog kilometra, i zajedno izbacuju industrijske količine toksičnih gasova u atmosferu.
Evropski bezbednosni zvaničnici su prethodnih dana u toj oblasti videli ruske mornaričke brodove, rekli su zapadni obaveštajni izvori. Severnoatlantski savet NATO-a opisao je štetu kao „nameran, nepromišljen i neodgovoran akt sabotaže“.
Rusija negira odgovornost i kaže da je pokrenula sopstvenu istragu. Ali bivši šef CIA Džon Brenan rekao je da Rusija ima stručnost da nanese ovu vrstu štete „svi znaci upućuju na neku vrstu sabotaže da se ovi cevovodi nalaze samo na oko 200 stopa u vodi i da Rusija ima podmorske kapacitete za to. lako postavljati eksplozivne naprave pored tih cevovoda“.
Brenanova analiza je da je Rusija najverovatniji krivac za sabotažu i da Putin verovatno pokušava da pošalje poruku: „To je signal Evropi da Rusija može da dosegne van granica Ukrajine. Dakle, ko zna šta bi mogao sledeće da planira.“
Severni tok 2 nikada nije bio u funkciji, a Severni tok 1 je ugušio Putin dok je Evropa jurila da popuni rezerve gasa uoči zime, dok je smanjivala zahteve za ruskim snabdevanjem i tražila dobavljače za zamenu.
Sabotaža gasovoda Severni tok bi, prema Hil, mogla da bude poslednji Putinov bacanje kockice, tako da „nema vrste vraćanja na pitanja gasa. I neće biti moguće da Evropa nastavi da gradi svoje rezerve gasa za zimu. Dakle, ono što Putin radi je apsolutno sve bacanje na ovo upravo sada.“
Drugi faktor koji ubrzava Putinovo razmišljanje može biti približavanje zime. Napoleon i Hitler nisu uspeli da zauzmu Moskvu jer su linije snabdevanja kroz Ukrajinu bile preduge i naporne zimi. Volker kaže da ono što je istorijski spasilo Rusiju sada pritiska Putina: „Ovog puta Rusija je ta koja mora da snabdeva linije, pokušavajući da održi svoje snage u Ukrajini. To će biti veoma teško ove zime. Tako da se odjednom, zbog svih ovih faktora, Putinova vremenska linija pomerila nagore“.
Suština je, rekala Hil, da je „ovo rezultat toga što Ukrajina dobija zamah na terenu na bojnom polju i što ga sam Putin gubi, tako da pokušava da se prilagodi okolnostima i u suštini preuzme kontrolu i dobije svaku prednost“.
Niko ne zna šta se zaista dešava u Putinovim glavama. Kortunov sumnja da će Putin biti spreman da napravi kompromis mimo svojih uslova za mir, „ne pod uslovima koje nudi predsednik Zelenski, ne pod uslovima koje nudi Zapad… [iako] treba da bude spreman da izvrši stepen fleksibilnosti. Ali ne znamo koji će ti stepeni verovatno biti.“
Prema Hil, Putin želi da njegovi pregovori budu sa Bajdenom i saveznicima, a ne sa Ukrajinom: „On u suštini sada kaže da ćete morati da pregovarate sa mnom i da tražite mir. A to znači da priznamo šta smo uradili na terenu u Ukrajini“.
Pošto nije uspeo u suočavanju sa zapadnim vojnim jedinstvom koje podržava Ukrajinu, izgleda da je Putin spreman da diplomatski testira zapadnu odlučnost, pokušavajući da podeli zapadne saveznike oko uslova za mir.
Volker očekuje da Putin prvo postavi Francusku i Nemačku „da bi rekao da moramo da prekinemo ovaj rat, zaštitićemo naše teritorije po svaku cenu, koristeći sva neophodna sredstva, a vi morate da izvršite pritisak na Ukrajince da se nasele“.
Ako je ovo Putinov plan, to bi se moglo pretvoriti u njegovu najveću stratešku grešku do sada. Malo je zapadnjačkog apetita da vidi kako on ostane na vlasti – to je tokom leta rekao američki sekretar odbrane Lojd Ostin – a još manje da izneveri Ukrajinu posle svih njenih patnji.
Putin zna da je sateran u ćošak, ali izgleda da ne shvata koliko mali prostor ima, i to je, naravno, ono što najviše zabrinjava – da li bi zaista mogao da ispuni svoje nuklearne pretnje?
Rat u Ukrajini je možda ušao u novu fazu i Putin je možda sateran u ćoaš, ali kraj sukoba bi još uvek mogao da bude veoma daleko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
