Najgore od pandemije možda je prošlo, ali ekonomski potresi, znatno pogoršani ruskim ratom protiv Ukrajine, znače da se povratak u normalu nigde ne nazire.
“Uragan je upravo tamo, niz ulicu, i dolazi ka nama”, rekao je izvršni direktor J.P. Morgan Čejsi Džejmi Dajmon u sredu, dodajući upozorenje svojoj zloslutnoj ekonomskoj prognozi. “Samo ne znamo da li se radi se o manjoj, ili superoluji Sendi. Bolje se pripremite.”
Za razvijeni svet, izgledi za ozbiljnu recesiju su duboko zabrinjavajući. U siromašnijim zemljama, rastući strah – i već prisutna opasnost – je ono što Svetski program za hranu naziva nadolazećom “katastrofom gladi”, piše CNN.
Kada se privrede smanjuju, a stope siromaštva povećavaju, politički sistemi drhte. A to već vidimo u nekim zemljama.
Dok izlazimo iz pritiska pandemije, počinjemo da uviđamo da je koronavirus preoblikovao svet. Ta je slika bila dovoljno zabrinjavajuća pre nego što je Rusija zadala udarac koji je gurnuo svet unazad.
Pandemija je pogodila lance snabdevanja jer su preduzeća smanjila ili potpuno zaustavila proizvodnju. Dostava i logistika bili su zarobljeni, što je cene još više povisilo. Promena ideja o poslu podstakla je milione ljudi da napuste zaposlenje, a mnogi od njih odbijaju da prihvate pozicije koje su mogli da zauzmu pre krize, što je ozbiljno poremetilo tržišta rada. Vlade su pumpale gotovinu kako bi održale ljude „na površini“, podstaknuvši inflaciju koja sada prisiljava bankare da podižu kamatne stope i preduzimaju druge bolne mere.
Ekonomski odjeci dve krize – pandemije i rata u Ukrajini – šalju šokove širom planete.
Cene gasa su već rasle pre nego što je ruski predsednik Vladimir Putin počeo invaziju na Ukrajinu. To je zato što su tokom pandemije, kada je gas pao ispod dva dolara po galonu u SAD, proizvođači i rafinerije smanjili proizvodnju za gotovo 40 odsto. Neke rafinerije su čak i trajno zatvorene. Kad je privreda počela da se oporavlja, polako su se podizale na prethodne nivoe.
Posledice rata u Ukrajini
Kada je Rusija, veliki proizvođač nafte, napala Ukrajinu, a cene nafte su još više skočile. Proizvodnja u SAD-u je porasla, ali nedovoljno.
Cene hrane i glad već su bile na kriznim niovima širom sveta pre rata u Ukrajini, uz stalnu nestašicu đubriva — koju je takođe pogoršao ruski rat — pogoršavajući probleme proizvodnje. Oxfamova studija iz 2021. pokazala je šesterostruko povećanje broja ljudi koji žive u uslovima nalik gladi u odnosu na 2020, pri čemu je više ljudi umrlo od neuhranjenosti nego kovida. Situacija se pogoršala otkako su ruske snage neke od ukrajinskih poljoprivrednih površina pretvorile u ratne zone, a zatim blokirale ključne ukrajinske luke poput Odese i ukrale ukrajinsko žito, lišavajući globalna tržišta glavnog izvora osnovne hrane.
Pandemija je zadala ogroman udarac svetu izvan miliona života koje je već odnela. A onda, baš kad je svet pokušavao da ublaži uska grla u lancu snabdevanja, da stabilizuje tržišta rada i vrati proizvodnju nafte na nivo pre pandemije, Putinov je rat preokrenuo veliki deo napretka.
Od svih hitnih slučajeva, najhitnija je “seizmička kriza gladi” za koju WFP kaže da je već “obuhvata svet” i da bi 48,9 miliiona ljudi mogla da odvede na ivicu gladi. To je višestruko više od gotovo 6,3 miliona ljudi za koje je potvrđeno da su do sada umrli od kovida.
Siromaštvo i glad pokreću velike migracije i proizvode političku nestabilnost. A to bi, suočeni s nadolazećim ekonomskim uraganom, moglo ionako tešku situaciju da učini još opasnijom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.