CNN: Kina uspostavila više od 100 policijskih stanica za nadzor širom sveta uz pomoć nekih zemalja domaćina, među njima i Srbija

Iz Organizacije za ljudska prava Safeguard Defenders sa sedištem u Madridu tvrde da su pronašli dokaze da Kina upravlja sa dodatnih 48 policijskih stanica u inostranstvu od kada je grupa prvi put otkrila postojanje 54 takve stanice u septembru.

Izveštaj pod nazivom „Patroliranje i ubeđivanje“ fokusira se na razmere mreže i ispituje ulogu koju su zajedničke policijske inicijative između Kine i nekoliko evropskih zemalja, uključujući Italiju, Hrvatsku, Srbiju i Rumuniju, igrale u širenju kineskih prekomorskih stanica.

Najnovije tvrdnje ove Organizacije su sledeće: „jednog kineskog državljanina operativci koji su radili na tajnom zadatku su naterali da se vrati kući u kineskoj prekomorskoj policijskoj stanici u predgrađu Pariza“. Ranije je obelodanjeno da su još dva kineska izgnanika prisilno vraćeni iz Evrope – jedan je bio u Srbiji, drugi u Španiji.

Ko vodi policijske stanice?

Safeguard Defenders, koji kombinuje otvorene izvore, zvanična kineska dokumenta u potrazi za dokazima o navodnim kršenjima ljudskih prava, saopštio je da je identifikovao četiri različite policijske jurisdikcije kineskog Ministarstva javne bezbednosti aktivne u najmanje 53 zemlje, koje pokrivaju sva četiri kraja sveta, navodno da pomogne iseljenicima iz Kine u njihovim potrebama u inostranstvu.

Peking je negirao da upravlja takvim policijskim snagama van svoje teritorije, a iz kineskog ministarstva spoljnih poslova u novembru su za CNN kazali: „Nadamo se da će relevantne strane prestati da potenciraju na ovome. Neprihvatljivo je koristiti ovo kao izgovor za blaćenje Kine.”

Umesto toga, Kina je tvrdila da su ovakvi objekti zapravo „administrativni čvorovi, postavljeni da pomognu kineskim iseljenicima u zadacima kao što je obnavljanje njihovih vozačkih dozvola“.

Kina je takođe rekla da su kancelarije odgovor na pandemiju kovid-19, zbog koje su mnogi građani bili zaključani u drugim zemljama i tako u nemogućnosti da produže lična dokumenta.

Kada se prošlog meseca CNN obratio u vezi sa prvobitnim navodima Safeguard Defendersa, kinesko ministarstvo spoljnih poslova je reklo da prekomorske stanice vode volonteri.

Međutim, najnoviji izveštaj organizacije tvrdi da je jedna policijska mreža angažovala 135 ljudi za 21 stanicu. Organizacija je takođe nabavila trogodišnji ugovor za radnika angažovanog na prekomorskoj stanici u Stokholmu.

Neprijavljene konzularne aktivnosti izvan zvaničnih diplomatskih misija neke nacije su veoma neobične i nezakonite, osim ako zemlja domaćin nije dala svoj izričit pristanak, a izveštaj Safeguard Defendera tvrde da su kineske kancelarije u inostranstvu postojale i pre pandemije.

Njihovi izveštaji su do sada podstakli istrage u najmanje 13 različitih zemalja i rasplamsali sve žešću diplomatsku borbu između Kine i država poput Kanade, dom velike kineske dijaspore.

Kina nije jedina supersila koja je optužena da koristi ovakve načine za postizanje ciljeva iz domena sprovođenje zakona ili u svrhu političkog progona u inostranstvu.

Rusija je, na primer, u dva navrata optužena za raspoređivanje smrtonosnih hemijskih i radioaktivnih supstanci na britanskom tlu kako bi pokušala da ubije svoje bivše špijune – navode koje je Rusija uvek poricala.

U Sjedinjenim Državama, CIA je bila upletena u skandal zbog izuzetnog izvođenja osumnjičenih za terorizam sa ulica Italije u zaliv Gvantanamo posle 11. septembra.

Ipak, sugestija široke represije nad kineskim građanima u stranim zemljama dolazi u ključnom trenutku za naciju koja se bori sa demonstracijama kod kuće, usred zamora od restriktivne politike nultog kovida, dok počinje treći mandat lidera Si Đinpinga na vlasti .

Prošle nedelje, Kina je nagovestila da će popustiti neka od svojih ograničenja pandemije, tri godine nakon početka kovid-19.

Kao druga po veličini ekonomija na svetu, Kina je produbila odnose sa mnogim zemljama u kojima su navodno pronađene nove policijske stanice, postavljajući neprijatna pitanja za nacionalne vlade koje balansiraju komercijalne interese sa nacionalnom bezbednošću.

Kina potpisuje sporazume o policijskim patrolama sa državama

Italija, koja je potpisala niz bilateralnih bezbednosnih sporazuma sa Kinom u vezi sa uzastopnim vladama od 2015. uglavnom je ćutala tokom otkrivanja navodnih aktivnosti na svom tlu.

Između 2016. i 2018. italijanska policija je sprovela više zajedničkih patrola sa kineskom policijom – prvo u Rimu i Milanu – a kasnije i u drugim gradovima uključujući Napulj, gde je u isto vreme, kaže Safeguard Defenders, pronašla dokaze da je sistem video nadzora dodat u kinesko stambeno područje navodno „da bi se tamo efikasno sprečavali zločini“.

Pre šest godina zvaničnik italijanske policije rekao je da će zajednički rad policije „dovesti do šire međunarodne saradnje, razmene informacija i deljenja resursa za borbu protiv kriminalnih i terorističkih grupa koje pogađaju naše zemlje“.

Nevladina organizacija je utvrdila da je Italija bila domaćin 11 kineskih policijskih stanica, uključujući Veneciju i Prato, blizu Firence.

Jednoj ceremoniji u Rimu povodom otvaranja nove stanice prisustvovali su zvaničnici italijanske policije 2018. pokazuju video snimci postavljeni na kineskim sajtovima, koji pokazuju bliske veze između policijskih snaga u dve zemlje.

Ranije ove godine, italijanski list La Nazione izvestio je da istraga jedne od stanica nisu otkrile nikakve ilegalne aktivnosti. Il Foglio je citirao šefove policije koji su nedavno rekli da stanice ne predstavljaju nikakvu posebnu zabrinutost jer su „delovale samo birokratski“.

Zajednička policijska patrola sa Hrvatskom i Srbijom

Kina je takođe sklopila slične sporazume o zajedničkoj policijskoj patroli sa Hrvatskom i Srbijom između 2018. i 2019.  u okviru Sijevog definisanja spoljne politike, nazvanog Inicijativa Pojas i put.

Kineski zvaničnici viđeni su u zajedničkoj patroli sa hrvatskim kolegama na ulicama glavnog grada Zagreba još u julu ove godine, prenose kineski mediji.

Zvaničnik zagrebačke policije sa kojim je razgovarala Sinhua rekao je da su patrole neophodne za „zaštitu i privlačenje stranih turista“.

U izveštaju Rojtersa iz 2019. navodi se da su se kineski zvaničnici pridružili srpskim kolegama u patroli u Beogradu kako bi pomogli u rešavanju priliva kineskih turista. Jedan srpski zvaničnik je primetio da Kinezi nemaju „moć da hapse“.

Safeguard Defenders takođe kaže da kineske stanice postoje u Južnoj Africi i u obližnjim zemljama zahvaljujući sličnom sporazumu sa Pretorijom, koji je na snazi godinama.

Kina je počela da postavlja temelje za bliže policijske veze sa južnoafričkim agencijama za sprovođenje zakona pre skoro dve decenije, kasnije je uspostavila mrežu onoga što se zvanično naziva „prekomorski kineski servisni centri“ u saradnji sa vladom Južne Afrike zahvaljujući uzastopnim bilateralnim bezbednosnim sporazumima .

Kineski konzulat u Kejptaunu saopštio je da plan „ujedinjuje sve zajednice, kako Južnoafrikance, tako i strane državljane u Južnoj Africi“.

Od svog osnivanja, okvir „aktivno sprečava zločine protiv zajednice i značajno smanjuje broj slučajeva“, navodi konzulat i napominje da su centri neprofitna udruženja bez „organa za sprovođenje zakona“.

Kina pokušava da vrati ljude protiv njihove volje

Safeguard Defenders naišao je na policijske mreže dok je pokušavao da proceni razmere napora Kine da ubedi neke od svojih ljudi da se vrate u Kinu čak i protiv njihove volje, koja bi, prema zvaničnim kineskim podacima, mogla da broji skoro četvrt miliona ljudi širom sveta.

„Ono što vidimo da dolazi iz Kine su sve veći pokušaji suzbijanja neslaganja svuda u svetu, da se preti ljudima, da se uznemiravaju, nastoji se da se zaplaše kako bi ćutali ili da se suoče sa vraćanjem u Kinu protiv svoje volje“, rekla je direktorka kampanje Safeguard Defenders Laura Hart.

„Sve počinje telefonskim pozivima. Možda počnu da zastrašuju vaše rođake u Kini, da vam prete, da urade sve da nagovore mete u inostranstvu da se vrate. Ako to ne uspe, oni će koristiti tajne agente u inostranstvu. Poslaće ih iz Pekinga i koristiti metode kao što su namamljivanje i hvatanje u zamku“, rekla je Hart.

Francusko ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo je da komentariše navode da je kineska policijska stanica u predgrađu Pariza naterala kineskog državljanina da se vrati kući.

Izveštaji izazivaju gnev i istrage

Otkrića su izazvala glasno ogorčenje u nekim zemljama i upadljivo ćutanje u drugim.

Prošlog meseca, direktor FBI Kristofer Rej rekao je Komitetu za unutrašnju bezbednost da je duboko zabrinut zbog otkrića. „Nečuveno je misliti da bi kineska policija pokušala da otvori radnju, znate, u Njujorku, recimo, bez odgovarajuće koordinacije. To narušava suverenitet i zaobilazi standardne procese saradnje pravosuđa i organa za sprovođenje zakona“, rekao je on.

Irska je zatvorila kinesku policijsku stanicu pronađenu na njenoj teritoriji, dok je Holandija, koja je preduzela slične mere, povela istragu, kao i Španija.

Hart je za CNN rekla da će organizacija verovatno pronaći više stanica u budućnosti. „To je vrh ledenog brega“.

„Kina ne krije šta radi. Izričito kažu da će proširiti ove operacije, pa hajde da to shvatimo ozbiljno. Ovo je trenutak kada zemlje moraju da razmisle da je u pitanju očuvanje vladavine prava i ljudskih prava u svojim zemljama kako za ljude iz Kine, tako i za sve ostale širom sveta“, rekla je ona.