CNN povodom Bregzita: ‘Majka svih parlamenata’ se raspada pred očima sveta u TV prenosu

Novi premijer Boris Džonson otpustio je 20 svojih poslanika, pobunjeni poslanici preuzeli su kontrolu nad radom Parlamenta, Džonsonov poziv za vanredne opšte izbore je odbačen, a članovi Doma lordova svađali su se do kasno u noć u sredu.

Svet je posmatrao kako se potresaju sami temelji britanske politike.

U utorak je 1,5 miliona ljudi gledalo na TV-kanalu „BBC Parlament“ kako savez poslanika – pobunjenika nanosi vladi Velike Britanije ponižavajući udarac, preuzimajući kontrolu nad dnevnim redom o Bregzitu, i prisiljavajući sve osporavanijeg premijera Borisa Džonsona da raspiše hitne opšte izbore.

To je bila najveća publika tog kanala u jednom danu, čak se takmičeći s popularnom – i, suprotno parlamentarnoj TV, vrlo umirujućom – emisijom o pečenju, „Grate British Bake Off“.

Mnogi Britanci su tako bili raspeti između „nedelje keksa“ ili gledanja kako im se vlada raspada, piše CNN.

Oni koji su izabrali Parlament, bili su svedoci zaista neuporedivog spektakla. Džonson je izgubio prvo glasanje u svom mandatu, što je trenutak bez presedana u modernoj eri. Članovi njegove sopstvene stranke koji su glasali protiv njega – uključujući ličnosti poput „Oca Predstavničkog doma“ Keneta Klarka, koji je u politici duže nego što neki poslanici imaju godina, i unuk Vinstona Čerčila, Nikolas Soums – po kratkom postupku su očišćeni iz stranke kojoj su posvetili svoje političke živote.

Soums, na ivici plača, rekao je u sredu da je „zaista veoma tužan što se završilo na ovaj način“, i pozvao poslanike da „ponovo otkriju duh kompromisa, poniznosti i razumevanja“.

U „oproštajnom pucnju“ u Džonsona, piše CNN, rekao je da je uvek podržavao planove bivše premijerke Tereze Mej o Bregzitu, „što je više nego što se može reći za premijera (Džonsona)“ s „nizom nelojalnosti koja je inspiracija za mnoge od nas“.

Klark je takođe udario premijera zbog „nepoštenja“.

Drama se tu nije završila. U svom prvom satu za odgovaranje na pitanja poslanika kao premijer, Džonson je ekonomsku politiku opozicione Laburističke partije nazvao „sranjem“ – prenosi doslovno CNN, a poslanik poreklom iz Indije Tanmandžit Sing Desi dobio je neobično gromoglasan aplauz kada je optužio premijera da podstiče rasizam u Velikoj Britaniji.

Kasnije, britanski zakonodavci su Džonsonu naneli još jedan zapanjujući poraz, usvojivši predlog zakona u Predstavničkom domu Parlamenta koji ima za cilj sprečavanje Bregzita bez dogovora.

Ali drama koja se odvija u Parlamentu ne samo što je dovela gledaoce na ivicu živaca, već je pokrenula i ozbiljna pitanja o stabilnosti jedne od najstarijih kontinuiranih predstavničkih skupština na svetu.

Proces Bregzita ukazao je na detalje britanskog državnog uređenja, bez pisanog ustava, na postupke, pravila i koliko je sistem jak – ili koliko nije. Raspad višegodišnjih konvencija izazvao je strah od potpune ustavne krize. Džonsonov plan da prekine rad Parlamenta posebno je označen kao „ustavni bezobrazluk“ zbog ograničavanja vremena koje poslanicima ostaje da raspravljaju o Bregzitu.

Britanski ustav je nepisan, što znači da se uglavnom održava kroz sistem presedana, što je navelo neke komentatore da se pitaju da li je i dalje pogodan svrsi.

„Osnovno pitanje koje ovo (Bregzit) postavlja Velikoj Britaniji je da li njen nekodifikovani ustav uopšte radi“, rekla je Ketrin Hedon, saradnica Instituta za vladu, iz Londona. „Drugi tvrde da nije ustav sporan, već da politika propada“.

„To dovodi u pitanje ustavne konvencije za koje su stručnjaci smatrali da su čvrste i svojstvene našem sistemu vlasti, ali sada se vidi da politički akteri počinju čak da razgovaraju o tome da li da ih se pridržavaju ili koliko su obavezujuće“, dodala je Hedon.

Sve to zajedno dovodi u sumnju jednu od ključnih poruka kampanje za izlazak iz Evropske unije: Da bi prestankom članstva Velike Britanije u tom bloku britanskom parlamentu „vratio suverenitet“.

Ali u stvarnosti, Vlada je često u sukobu s Parlamentom, sa opozicijom, čak i s vlastitim poslanicima. A ta napetost raste kako se sat približava 31. oktobru, što je zasad rok da Velika Britanija napusti EU.

Ako je „zauzimanje“ Parlamenta u sredu od strane višestranačkog saveza pobunjenih poslanika pokazatelj, većina članova Doma smatra da Džonsonova vlada ne pokazuje dovoljno poštovanje prema toj instituciji.

Laburisti su, posebno, pokušali da saopšte da vlada pokušava da obesmisli praksu demokratije. Vlada je zauzvrat tvrdila da opozicija pokušava da spreči Bregzit, te nužno i da izneveri „volju naroda“.

„Obe strane koriste ustavnu praksu i parlamentarne konvencije na nov način koje neki smatraju zloupotrebom koja je dovela do velikog nepoverenja i nepoštenja“, rekla je Hedon.

Šef Predstavničkog doma Džejkob Ris-Mog izgledao je kao otelotvorenje tog prezira kada se u utorak uveče duboko, skoro ležeći, naslonio u prednjoj klupi, zatvorenih očiju, dok se rasprava vodila oko njega, a potom se grohotom smeje.

Fotografija tog „arhi-Bregzitera“ postala je popularna na društvenim mrežama, uz komentar da uspavani poslanik ilustruje raspad vladajuće većine u Parlamentu.

Kritičarima je Ris-Mog i primer nadmenog pripadnika privatno obrazovane elite koja Britaniju naslepo vodi u Bregzit bez sporazuma s EU, što će, kako se očekuje, izazvati privredni haos, uz nestašice čak i hrane, goriva i lekova.

„Sve što je nedostajalo na toj fotografiji bili su monokl i cilinder“ – kao u davna vremena dubokih dilema i pogrešnih odluka pred svetske ratove na početku 20. veka, zaključuje CNN.