CNN: Ukrajinska kontraofanziva može biti bolna, ali njen uspeh je ključan evropsku bezbednost

Ukrajinske snage nisu ni blizu tamo gde su se nadali da će biti a jesen se približava.

Letnji meseci oko Robotina, južno od Orihiva, i severno od Mariupolja, bili su zaokupljeni užasnim puzanjem preko minskih polja, a trupe se nedeljama bore za osvajanje malih naselja.

Nestrpljenje i umor očigledni su na Zapadu dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski koristi svoje preuređeno Ministarstvo odbrane da prikaže podmlađenu administraciju, spremnu za dugu i bolnu zimu koja je verovatno pred nama.

Ukrajina se bori za svoju teritoriju, ali to je zapanjujuće živ trenutak za evropsku bezbednost – ishod naredna dva meseca mogao bi da odluči dužinu sledeće decenije u globalnom smislu.

Dok je napredak Ukrajinaca duž južnog fronta bio očigledan početkom meseca, sada se čini da je ponovo delimično usporen. Oni su još uvek na izvesnoj udaljenosti od Tokmaka, na pola puta do Melitopolja, i postizanja cilja odsecanja Krima koji je okupirala Rusija od kopnenog koridora do kopnene Rusije.

Kijevske snage se polako kreću prema jugu ka Mariupolju, ali napredovanje je mučno, a teren je široko otvoren.

Krajem novembra vremenski uslovi biće hladniji a potom će nastupiti zima. Ipak, treba imati na umu da je poslednji veliki napredak Kijeva postignut sredinom novembra prošle godine, nakon ruskog povlačenja u Hersonu, tako da je pošteno pretpostaviti da im je ostalo još osam nedelja.

Kada padne sneg, Moskva će pokušati da još više učvrsti svoju sadašnju liniju fronta. Dnevnih sati će biti manje. Hladnoća će učiniti ukrajinske napadačke jedinice mnogo ranjivijim dok pokušavaju da se probiju dublje u ruske linije. To će učiniti ionako grozan zadatak još krvavijim.

Ruski predsednik Vladimir Putin po svoj prilici računa da će zima ojačati rusku poziciju.

Njegove snage su se ovog leta držale sa većom snagom nego što su mnogi očekivali.

Još uvek je moguće da počnu da posustaju: njihovi ljudski resursi nisu beskonačni i spori ukrajinski udari na njihove linije snabdevanja rizikuju istu vrstu kolapsa koji smo videli u Harkovu prošlog septembra u nekoj nedefinisanoj tački u budućnosti.

Ali Rusija bi mogla da izdrži.

To bi moglo izazvati zimu distopije. Zapad emituje svoju nemilosrdnu rešenost da podrži Kijev.

Ali nema sumnje da bi milijarde dolara pomoći koje Vašington naizgled sedmično najavljuje mogle biti dovedene u pitanje kako se bliži izborna kampanja 2024.

Američki predsednik Džo Bajden bi više voleo da vodi kampanju sa ukrajinskim rešenjem pri ruci, nego da obeća da će novac američkih poreskih obveznika uložiti u neodređenu budućnost u rat.

Neki republikanci već izražavaju sumnje.

Donald Tramp, favorit za republikansku predsedničku nominaciju, veruje da može magično da reši rat za 24 sata, što je rizik da se daju ustupci čoveku koga se plaši da ga kritikuje – Putinu.

Evropska podrška, takođe, nije konkretna. Suočeni sa ekonomskim pritiscima, nema ni potpunog jedinstva bloka u vezi sa ratom a moglo bi i da posustane ako podrška SAD oslabi. Još jedna zima visokih cena goriva i predstojećih izbora mogla bi uzdrmati i ovo jedinstvo.

Ukrajini je sve ugodnije da udara Moskvu bespilotnim letelicama, pokreće prekogranične napade i gađa Krim raketama većeg dometa. To je prirodna evolucija vojnog odgovora Kijeva na suseda koji napada.

Ali setite se godinu dana unazad i prisetite se koliko su zapadni zvaničnici bili uplašeni na samu ideju da se Rusija napadne. To je bio razlog da se Ukrajini ne isporuče rakete većeg dometa koje bi mogle da pogode Krim ili rusku teritoriju koja se graniči sa Ukrajinom.

Sada se Krim gađa skoro svakodnevno, a Zapad nema mnogo reči o tome, pošto su rakete očigledno ukrajinske proizvodnje. Kako dolazi zima, a ukrajinski civili snose teret obnovljenih ruskih infrastrukturnih udara, očekujte da će pozivi da se nanese veća šteta ruskom kopnu rasti.

Postoji još jedan, teži rizik od eskalacije. Dva nedavna incidenta u Rumuniji i Bugarskoj, u kojima su fragmenti dronova pronađeni – ili detonirani unutar granica država NATO-a, ponovo sugerišu da se sada dešava nešto što je bilo nezamislivo pre godinu dana.

Bugarski zvaničnici iuzneli su nekoliko detalja o tome kako je dron stigao do crnomorskog odmarališta Tjulenovo i rekli da nije moguće sa sigurnošću reći čiji je dron i odakle je došao.

Rumunski predsednik Klaus Johanis nazvao je otkriće druge serije sumnjivih fragmenata ruskih bespilotnih letelica za nedelju dana neprihvatljivim kršenjem njenog vazdušnog prostora – vazdušnog prostora NATO-a.

Kada je reč o ratu javno mnjenje različito reaguje. Na ruskoj državnoj televiziji ovo je egzistencijalni rat protiv čitavog NATO-a. Na televizijama u državama članicama NATO-a, to se predstavlja pre kao šansa da se Rusiji zada trajni udarac, koji je na sreću naneo neko drugi, a ne NATO.

Ali NATO ne može dozvoliti da naredna dva meseca prođu bez većeg osećaja hitnosti i razumevanje da nastup zime bez ozbiljnog pogoršanja ruske sreće stavlja evropsku bezbednost u veliki rizik u narednoj deceniji.