Svetski lideri se obavezali na zaustavljanje krčenja šuma

Kineski predsednik Si Đinping, predsednik Brazila Žair Bolsonaro i američki predsednik Džozef Bajden neki su od lidera koji su potpisali deklaraciju u cilju očuvanja ogromnih prostranstava zemljišta, od tajgi u istočnom Sibiru do basena Konga, gde se nalazi druga najveća prašuma na svetu.

Rezultat krčenja šuma za koje su odgovorni ljudi čini oko četvrtine od ukupnih emisija gasova staklene bašte, većinom zbog uništavanja svetskih šuma zarad proizvodnja palminog ulja, soje i govedine. Potpisujući deklaraciju u Glazgovu, predsednici i premijeri iz zemalja koje su najveći proizvođači i potrošači proizvoda povezanih sa krčenjem šuma će se obavezati da zaštite šumske ekosisteme.

“Ovi veliki ekosistemi – ove katedrale prirode – pluća su naše planete. Šume su od velikog značaja za zajednice, život ljudi i snabdevanje hranom, i apsorbuju ugljenik koji mi ispuštamo u atmosferu. One su od suštinskog značaja za naš opstanak”, rekao je britanski premijer Boris Džonson, domaćin samita u Glazgovu.

Kako prenosi Gardijan, postizanje dogovora o zaustavljanju krčenja šuma predstavlja već na samom početku samita veliku pobedu za Veliku Britaniju, koja kao zemlja domaćin ima odgovornost za postizanje konsenzusa između gotovo 200 zemalja učesnica samita u cilju smanjenja emisija gasova staklene bašte za 45 odsto, koliko naučnici kažu da je neophodno da bi se zaustavile klimatske promene, a samim tim i posledice koje iz njih proizilaze, kao što su toplotni talasi, suše i požari.

Ova politička deklaracija, koja je na dobrovoljnoj bazi i nije deo Pariskog sporazuma, jedan je od dogovora na kojima britanska vlada insistira na klimatskom samitu u Glazgovu, pored onih o metanu, automobilima i uglju.

Deklaracija podrazumeva paket pomoći od 5,3 milijardi funti iz privatnog i 8,75 milijardi iz javnog sektora za obnovu iskrčenog zemljišta, podršku domorodačkim zajednicama, zaštitu šuma i prevenciju šumskih požara. Osim toga, 1,5 milijardi funti biće namenjeno eliminisanju aktivnosti povezanih sa deforestacijom, od čega će 350 miliona dobiti Indonezija, a 200 miliona basen Konga, a biće otvoren novi fond od 1,1 milijardu namenjen zapadnoafričkim prašumama. Takođe, najmanje 1,25 milijardi funti će biti dato direktno domorodačkom stanovništvu i lokalnim zajednicama za njihovu ulogu u zaštiti šuma.

Iako su ekolozi i stručnjaci za očuvanje šuma oprezno pozdravili ovaj sporazum, oni ističu da su prethodni slični dogovori, uključujući onaj iz 2014, nisu uspeli da zaustave uništenje šuma. Ali, kako se ističe, ovoga puta su među potpisnicima deklaracije EU, Kina i SAD, zajedno uz zemlje sa najvećim svetskim šumama kao što su Brazil, Demokratska Republika Kongo i Papua Nova Gvineja.

Međutim, Karlos Ritl, stručnjak za Brazil iz norveške Fondacije za prašume, ističe da mnogi detalji sporazuma tek treba da budu razjašnjeni, naročito kako će taj novac biti potrošen. “Čekovi sa velikim sumama neće spasiti šume ako novac ne ode u prave ruke”, rekao je on, naglasivši da bi veći deo novca trebalo da dube namenjen domorodačkim grupama i drugima koji su posvećeni zaštiti šuma.

Jedna od najugroženijih je Amazonija, najveća i najraznolikija tropska šuma na svetu koja se naziva plućima planete i igra ključnu ulogu u apsorpciji globalnih emisija gasova staklene bašte. Ona je dom za za 33 miliona ljudi, 600 milijardi drveća i desetine hiljada vrsta biljaka i životinja. Njen samoodrživi sistem vodenih tokova je vitalan za desetine miliona ljudi na kontinentu i utiče na vremenske obrasce širom planete.

Ali, danas je Amazonska prašuma ugrožena zbog masovnog krčenja, a njeno uništenje je proteklih godina dodatno ubrzano, za šta mnogi optužuju brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, koji to aktivno podržava svojim politikama. Deforestacija, ilegalno rudarstvo, uništavanje tla i šumski požari se nalaze na vrhuncu u poslednjih 11 godina i naučnici kažu da se brzo približavamo tački bez povratka, posle koje bi Amazonija mogla da se pretvori u sušnu savanu.