Čovek koji je izdajnik Kremlja: Zašto se pobuna protiv Putina nikada neće desiti u ovoj Rusiji

Prvi put se to dogodilo nakon invazije na Čehoslovačku 1968. godine, koja je prošla uglavnom neprimećeno od strane Rusa jer je malo njih znalo šta se tamo zaista dešava. Drugi put nakon sovjetske vojne akcije u Avganistanu 1979. godine, kada su posledice bile daleko veće. Pogled na kovčege koji se vraćaju iz daleke zemlje razbio je moralne temelje sovjetskog projekta, tvrdi ruski novinar Andrej Kolesnikov.

Vojska je 2022. godine ponovo poremetila svakodnevnu rutinu stanovništva. Rusija je upravo doživela najstrašniju godinu u postsovjetskoj istoriji. Ipak, uprkos sve većim gubicima ruskih života i moralnim porazima, nacionalni temelji nisu slomljeni. Naravno, Rusi su podeljena nacija i njihova mišljenja su polarizovana. Ali daleko od toga da je oslabila Putinovu moć, „specijalna vojna operacija“ ju je samo ojačala.

Oni koji se plaše Putina – ili su pobegli iz zemlje ili ćute. Režim ima zastrašujući arsenal oružja koje može da upotrebi protiv svakog ko progovori ili na drugi način izrazi neslaganje sa režimom. Kremlj koristi pravni sistem da slomi svaku opoziciju, zatvarajući antiratne aktiviste. Putin je zatvorio ili blokirao pristup skoro svim nezavisnim medijima i označio je kao „nacionalnog izdajnika” svakog ko ne izražava entuzijazam za povećanje represije i rata. Među njima je i novinar Kolesnikov.

I tako je, umesto protesta, većina Rusa jasno pokazala da će se radije prilagoditi situaciji nego ustati protiv sistema. Čak i bekstvo iz zemlje ne treba nužno posmatrati kao oblik protesta: za mnoge je to jednostavno pragmatičan odgovor na to kako izbeći smrt ili postati ubica Ukrajinaca.

Žrtvovanje kao ideologija

Putin trenutno gradi novu „imperiju“, ali ne ide kako je zamišljao. Jedan od glavnih oslonaca sovjetske države bili su grandiozni komunistički građevinski projekti. Ali novi car je krenuo u obnovu Moskovskog carstva uništavajući te iste komunističke projekte ruskim projektilima; naime, značajan deo ukrajinske infrastrukture koju je Putin napadao izgradili su njegovi prethodnici u dvadesetom veku. Teško je ne videti razliku. Sovjetski Savez je lansirao u svemir prvi satelit koji je napravio čovek, Sputnjik, i prvog čoveka Jurija Gagarina; Putin, s druge strane, lansira smrtonosne projektile na susednu zemlju.

Značajan deo stanovništva gotovo je prevideo Putinovo kršenje samog društvenog ugovora koji je sklopio godinama pre početka „specijalne operacije“. Kremlj je na početku uveravao naciju da samo vojni profesionalci idu u Ukrajinu i rade svoj posao. Obećali su Rusima da će, dokle god budu podržavali režim, njihove osnovne potrebe biti zadovoljene, a život će ostati isti.

Ne može više da održi to obećanje. Putin zahteva da i sama nacija učestvuje u onome u šta je on krenuo. Sada mu treba tela Rusa da prinese na oltar. Ova promena paradigme opravdana je obećanjem da će smrt građana iskupiti svoje zemaljske grehe, kako je jednom rekao patrijarh Kiril, poglavar Ruske pravoslavne crkve. Ponekad što je laž strašnija i što je bizarnije opravdanje užasa, većina će lakše odlučiti da u to veruje.

Mnogo mu pomaže to što su mnogi Rusi potpuno dužni državi. Prema zvaničnoj statistici, udeo socijalnih davanja u strukturi realnih prihoda stanovništva sada je veći nego što je bio u sovjetsko vreme. Uprkos nastanku tržišne ekonomije i klase relativno samodovoljnih ljudi, Putin je učinio sve što je mogao da ekonomska uloga države ostane što veća. I iskoristio priliv petrodolara da postigne taj cilj.

Poslušno i od države zavisno građanstvo

Ljudi koji zavise od države su poslušni, pre svega politički, piše Kolesnikov. Samo mali procenat stanovništva ostvaruje prihode od privatnih poslovnih aktivnosti, dok su plate iz javnog sektora i socijalna davanja izvor prihoda za većinu stanovnika.

Prema podacima popisa iz 2021. godine, svaki treći Rus zavisi od socijalnih davanja. Osim toga, četvrtina svih Rusa je finansijski zavisna od nekog drugog. Čak i ako se uzme u obzir da su podaci popisa iz 2021. najgore urađeni u postsovjetskoj istoriji zemlje, ove brojke su zaista šokantne.

Podaci ruskog tužilaštva takođe ukazuju na stepen otvorenog protivljenja Putinu. U 2022. godini, 20.467 osoba je privedeno iz političkih razloga, uglavnom zbog izražavanja antiratnog raspoloženja u javnosti; a 378 ljudi je krivično gonjeno zbog „diskreditacije ili širenja lažnih vesti o ruskoj vojsci” – drugim rečima, zbog zauzimanja antiratnog stava. Od ovih 378, pedeset i jedan je već osuđen.

Jednako je primetna i sve jača cenzura. Godine 2022. vlasti su blokirale više od 210.000 veb-sajtova, a Putinova mašina je efektivno ućutkala sve nezavisne medije u Rusiji. Međutim, treba naglasiti da mnogi mediji, koji su blokirani ili zatvoreni uspevaju da efikasno obavljaju svoj posao van zemlje (a ponekad čak i unutar zemlje: Novaja Gazeta). Rusi mogu da koriste i virtuelnu privatnu mrežu (VPN).

U stvari, koliko god ovi brojevi bili visoki, oni otkrivaju samo ono što je na površini. Dobar broj Rusa se vratio kasnoj sovjetskoj praksi „kuhinjske demokratije“, razgovarajući i osuđujući Putinov rat kod kuće ili tiho u kafićima. Klasična književna dela koja sadrže suptilne antiratne poruke su trenutno posebno popularna u Rusiji. Najčitanija knjiga početkom prošle godine bila je 1984. Džordža Orvela. Dobro se prodaju i knjige o nemačkoj svakodnevici 1930-ih. Antiratna dela kao što je predavanje nemačko-švajcarskog filozofa Karla Jaspersa iz 1945. o kolektivnoj krivici i odgovornosti Nemaca takođe se ponovo objavljuju.

Ali s obzirom na razmere represije, nerealno je očekivati masovnu pobunu protiv Putina, tim pre što većina „običnih“ Rusa radije zabija glavu u pesak i nalazi neku bizarnu racionalnost u logici režima. Ljudi ne žele da budu na strani zla, pa zlo označavaju kao dobro, ubeđujući sebe da Putin donosi mir, zaključuje Andrej Kolesnikov za Foreign Affairs, prenosi Jutarnji list.