Čovek koji je odbio da sleti na Mesec i tvorac prve crno-bele fotografije „Izlazak Zemlje“: Ko je Frenk Borman, preminuli član posade Apolo 8?

Borman je 1968. godine kao komandant misije Apolo 8 bio u prvoj posadi koja je letela oko drugog nebeskog tela, Meseca, i uspešno se vratila na Zemlju.

Karijeru je započeo kao borbeni i test pilot u Američkom ratnom vazduhoplovstu, pošto je 1950. završio pilotsku školu u Edvardsu. Sedam godina kasnije stekao je i diplomu vazduhoplovnog inženjera na Vest Pointu iz oblasti termodinamike i mehanike fluida.

Tokom službe na Filipinima pristaje da iz Oružanih snaga SAD pređe u NASA posle, kako je rekao, dugih pregovora. NASA je početkom šezdesetih razvijala Džemini (Gemini) program u okviru svemirske trke sa Sovjetskim Savezom, a regrutovanje test pilota američke vojske, odnosno osoba koji nemaju strah od upotrebe potpuno novih letelica i tehnologije, bila je uobičajena praksa.

Prvi je astronaut koji je već na prvoj misiji bio komandant posade. Zadatak misije Džemini 4 bio je da na distanci od 100 kilometara u orbiti obleti Zemlju više od 60 puta za manje od pet dana, kako bi se oborio rekord koji je prethodne godine postavila posada sovjetskog Vostoka.

Borman je u američkoj svemirskoj agenciji (NASA) brzo stekao veliko poverenje s obzirom na to da je u međuvremenu postao magistar vazduhoplovnog inženjerstva, te je bolje od ostalih pilota razumeo konstrukciju i funkcionisanje sistema svemirskih letelica.

Osim što je bio imenovan za komandanta na prvoj misiji, bilo je predviđeno da on na Džemini 4 bude prvi Amerikanac koji je izveo takozvanu svemirsku šetnju, odnosno izalazak iz letelice u slobodni prostor. On je to odbio, objašnjavajući da bi bilo neodgovorno da glavni pilot napušta letelicu i u slučaju da mu se nešto desi ugrozi povratak ostatka posade na Zemlju (umesto njega je u svemirsku šetnju poslat Džejms Mekdivit).

Direktor letačkih operacija NASA Donald Slejton imenovao ga je 1967. za komandanta misije Apolo 8 koja je godinu dana kasnije obletela oko Meseca. Borman je tom prilikom prvi napravio čuvenu crno-belu fotografiju „Izlazak Zemlje“. Danas je znatno popularnija istoimeno nazvana fotografija astronauta Vilijama Andersa zbog toga što je u boji, mada je na njoj Zemlja već skoro potpuno „izašla“, dok se na Bormanovoj slici ona tek „rađa“ iz senke.

– Tek kada odete sa nje shvatite koliko je Zemlja čudesno mesto. Svemir je hladan, negostuljubiv, u njemu nema života bez zaštitne opreme. Samo na Zemlji možemo slobodno da dišemo i hodamo – izjavio je Borman po povratku sa misije.

Slejton je kasnije objasnio da je Bormana već izabrao i za komandanta misije Apolo 11, na kojoj je Nil Armstrong prvi zakoračio na Mesec, ali da je ovaj to odbio. Borman je kasnije demantovao priče da je s te misije skinut jer je kao i za svemirsku šetnju odbio da bude prvi koji će zakoračiti na Mesec.

– Posle misije Apolo 8 odlučio sam da više neću leteti u svemir. Odlučio sam da to neću raditi posle 40-te godine života. Da sam išao i na tu misiju verovatno bih ponovo u planu leta tražio da ne izlazim iz letelice. Nikada me nije zanimala slava već sam uvek bio posvećen samo naučnom radu. Ja sam u svemiru najbitniji čovek i jedini koji može da reši svaki problem na letelici. Bilo bi neodgovorno dovoditi druge članove posade u opasnost samo zato da bih ja uzeo komad slave – rekao je Borman.

Pravi razlozi Bormanovog odbijanja da dalje leti u svemir možda će zauvek ostati nepoznati. Njegove kolege tvrde da se posle misije Apolo 8 prilično naljutio na vrh NASA jer je po spuštanju na zemlju morao da čeka duže od 45 minuta da operativci otvore kapsulu.

Oni su njegov zahtev da odmah otvore kapsulu po padu u Pacifik odbili jer je procedura nalagala da se operacija izvlačenja astronauta sme obavljati samo po dnevnom svetlu. Kako su Borman i posada sleteli nešto ranije od planiranog na Pacifiku je još uvek bio mrak, te je spljna ekipa odlučila da sačeka svanuće.

Borman je navodno insistirao da se kapsula otvori odmah jer je po padu u Pacifik osetio tegobe morske bolesti i počeo da povraća u svoju kacigu, ali su napolju ostali nemi na njegove pozive da odmah otvore zaštitna vrata i izvuku sve članove posade.

Slejton je za ovaj fijasko okrivio američku vojsku koja je rukovodila operacijom vađenja kapsule, tvrdeći da su bespotrebno slepo pratili zastarele instrukcije. Odmah posle ove misije je procedura promenjena da se svi astronauti iz kapsule moraju izvaditi odmah po sletanju, bez obzira na doba dana i vremenske prilike.

Borman je bio član ekipe u Hjustonu koja je pratila misiju Apolo 11 i lično je učestvovao u pripremama Nila Armstronga. Agenciju NASA napustio je 1970. godine, a do penzije je radio kao savetnik i profesor na više univerziteta i direktor u avio kompaniji „Istern erlajnz“.

U HBO seriji „Sa Zemlje do Meseca“ iz 1998. godine Bormana je igrao Dejvid Endrus. O njemu su snimljeni dokumentarci „Kada smo napustili Zemlju“ (Diskaveri kanal, 2005. godina) i „Trka ka Mesecu“ (nezavisna produkcija, 2008. godina).

Nakon smrti Džona Glena 2016. godine postao je najstariji živi astronaut, 11 dana stariji od Džima Lovela (člana misije Apolo 11). Dobio je najviša odlikovanja za hrabrost SAD, a Ričard Nikson ga je kao svetski uticajnu ličnost poslao 1970. u Severni Vijetnam da pregovara o oslobađanju američkih vojnika.