Osumnjičeni za ubistvo ruskog opozicionara Borisa Njemcova, sada je zadužen za uništenje Mariupolja

“Moj dragi brat Ruslan Geremejev uvek privodi zadati posao do kraja. Njemu je dodeljen najteži deo u Mariupolju, a komandant se savršeno nosio sa zadatkom“, rekao je Kadirov.

Kadirov je takođe objavio snimak Geremejeva kako se moli u okruženju ruskih snaga.

“Naša jedinica, koju je predvodio dragi brat Ruslan Geremejev, započela je jutro molitvom Svevišnjem i uz pomoć Svemogućeg Alaha odbila naciste i zauzela administrativni centar“, rekao je on.

Opozicioni lider Boris Njemcov bio je jedan od najžešćih kritičara Putina i rata Rusije protiv Ukrajine 2014. Njemcov je radio na izveštaju o ruskoj vojnoj intervenciji pod nazivom “Putin: Rat” kada je uveče 27. februara 2015. na Boljšoj Moskvoreckom mostu u Moskvi.

 “Svako ko je odgovoran za organizovanje rata u Ukrajini mora da odgovara za svoje zločine“, rekao je Nemcov 2014. dok je učestvovao u izradi i potpisivanju rezolucije za sveruski Marš mira protiv Putinovog rata u Ukrajini.

U decembru 2015. istražitelji su najavili završetak istrage o ubistvu Borisa Njemcova. Oni su naveli imena navodnih počinilaca: Zaur Dadaev, Anzor Gubašev, Kamzat Bakaev, Šadid Gubašev i Tamerlan Eskerhanov.

Predstavnici porodice Nemcov insistirali su da se Geremejev uvrsti na ovu listu. Prema njima, Geremejev je bio povezan sa svim osumnjičenima i mogao je da bude organizator ubistva Njemcova: Dadajev i Šavanov su služili pod njegovim vođstvom.

Umesto toga, istraga je na poternicu stavila vozača Geremejeva Ruslana Mukudinova kao mogućeg organizatora. Sam Geremejev nije mogao da bude saslušan nakon što su istražitelji pokucali na vrata njegove kuće, ali im niko nije otvorio.

Prema zvaničnoj biografiji, Ruslan Geremejev je rođen 10. maja 1978. godine u Gudermesu, dok o tome šta je radio pre početka 2000-ih nema podataka. Poznato je da je do 2006. radio za svog rođaka Adama Delimkhanova, poslanika Državne dume Ruske Federacije. Godine 2006. formiran je bataljon „Sever“, koji je kasnije ušao u sastav 141. puka Nacionalne garde Ruske Federacije i gde je Ruslan počeo da služi i kasnije postao njegov komandant. Godine 2010. Geremejev je odlikovan Ordenom za hrabrost.

Istraga britanskog Belingkata, ruskog Insajdera i britanskog Bi-Bi-Sija  objavljena danas otkrila je da su u danima i mesecima pre ubistva 2015.  ruskog opozicionog lidera Borisa Nemcova pratili članovi istog odreda za ubistvo koji će kasnije pratiti Vladimira Kara-Murzu, Dmitrija Bikova i Alekseja Navaljnog.

Njemcov je nekada bio čovek za koga su mnogi mislili da će naslediti Borisa Jeljcina sve dok Vladimir Putin nije imenovan za vršioca dužnosti predsednika u decembru 1999. On je postao trn u oku Kremlja tokom naredne decenije.

Zalagao se za međunarodne sankcije protiv ruskog političkog rukovodstva. Protivio se aneksiji Krima i zahtevao nezavisnu istragu o obaranju malezijskog aviona MH17 2014. iznad istočne Ukrajine.

U godinama koje su neposredno prethodile njegovoj smrti, Njemcov je bio jedan od najžešćih Putinovih kritičara — i među najistaknutijim.

Tokom 10 meseci, opozicionu figuru su, pokazala je istraga tri medija, pratili pripadnici Druge službe FSB-a. Ovi agenti su prestali da ga prate samo jedno putovanje pre nego što je Njemcov ubijen u Moskvi 27. februara 2015.

Zaur Dadajev, bivši čečenski oficir bezbednosti blizak čečenskom vladaru Ramzanu Kadirovu, osuđen je za ubistvo od strane ruskog vojnog suda. Uprkos prvobitnom priznanju u pretkrivičnom postupku za koje je kasnije rekao da je napravljeno pod prinudom, Dadajev je tvrdio da su on i još pet Čečena mesecima pratili Njemcova, ali da nisu počinili ubistvo.

Ruski branioci ljudskih prava sugerišu da je Dadajev mučen u istražnom zatvoru. Ni zvanična istraga ni suđenje nisu utvrdili zašto je Njemcov ubijen, niti ko je naručio atentat.

Tačan motiv tog atentata do danas ostaje misterija. Optuženi je prvobitno tvrdio da je čečenska grupa počinila ubistvo kao osveta za Njemcova koji je podržao francuski satirični časopis Šarli ebdo koji su napali islamistički militanti. Ovaj izgovor je pao u vodu nakon što je otkriveno da su osumnjičene ubice počele da prate Njemcova pre nego što je on dao bilo kakve izjave o Šarli Ebdo.

Mnogo toga ostaje nejasno. Ali ono što se sada može pokazati, ukazuju, jeste da su ga mnogo pre nego što je čečenska grupa došla u Moskvu da nadgleda Njemcova, mesecima posmatrali pripadnici tajne jedinice FSB koja je od tada umešana u trovanje nekoliko opozicionih ličnosti.

Tim za praćenje FSB pratio je Njemcova na svim njegovim putovanjima u regione u Rusiji između maja 2014. i februara 2015. Pratili su sličan obrazac kao i praćenje drugih žrtava trovanja: obično su dolazili satima ili dan pre Njemcova i odlazili neposredno pre ili posle njega.

Zanimljivo je da tokom poslednjeg putovanja iz Moskve u Jaroslavlj, gde je Njemcov bio član lokalnog gradskog veća, službenici FSB ga nisu pratili. Nekoliko dana kasnije ubijen je u Moskvi.

Ova nova otkrića otvaraju nova pitanja o okolnostima oko smrti Borisa Njemcova, uključujući i to da li su osuđeni Čečeni – u slučaju da su oni zaista bili ubice – delovali nezavisno od ruskog bezbednosnog aparata. Pojavljuju se i nove sumnje u nepristrasnost zvanične istrage.