Čović poziva međunarodnu zajednicu da se uključi u rešavanje izmena Izbornog zakona BiH

„Pozivam na vašu pažnju i pomoć dok radimo na izmenama i dopunama Izbornog zakona BiH, procesu koji mora biti dovršen u predstojeća tri meseca ove neizborne godine i koji zahteva ograničene ustavne reforme“, naveo je Čović u pismu.

On je ocenio da „postojeća diskriminacija u sistemu BiH mora konačno biti eliminisana, a jednakost osigurana i zaštićena“, dodavši da su izmene Izbornog zakona „kritična komponenta održavanja izbora 2022. godine“.

Navodeći da BiH počiva na principu konstitutivnosti i legitimnosti predstavljanja, Čović je istakao da „jednakopravnost, konstitutivnost, pravo na legitimno političko predstavljanje na svim administrativno-političkim nivoima nisu podložni političkom trgovanju niti matematičkoj prevari“.

SDA je ranije saopštila da hrvatski predstavnici imaju daleko više pozicija u vlasti na svim nivoima u odnosu na Bošnjake, s obzirom na brojnost ta dva naroda u BiH.

Čović je istakao da su sve hrvatske stranke u BiH spremne da se aktivnije uključe u konstruktivan dijalog o povećanju funkcionalnosti Federacije Bosne i Hercegovine, kao i BiH u celini kada se, kako je naveo, uspešno dovrši „vitalni zadatak izmene Izbornog zakona“.

Lider HDZ BiH je u pismu obavestio diplomatske predstavnike u BiH da Hrvati u BiH ostaju privrženi evroatlanstkim integracijama zemlje.

Ključni problem u vezi sa izmena Izbornog zakona u BiH je što ta država mora sprovesti presudu Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj i predstavnici „ostalih“ naroda, osim Bošnjaka, Srba i Hrvata, imaju pravo da se kandiduju na izborima za članove državnog Predsedništva.

Na drugoj strani, HDZ BiH insistira da se izmena Izbornog zakona obezbedi legitimno predstavljanje naroda, kako hrvatski član Predsedništva ne bi, kao u slučaju Željka Komšića, bio izabran većinski bošnjačkim glasovima.