Crna Gora danas slavi Dan nezavisnosti

Programom je planirano spuštanje padobranca sa državnom zastavom na Trg nezavisnosti, uz nastup orkestra Vojske Crne Gore.

Pojedine opozicione političke partije i organizacije pozvale su gradjane da se okupe na planini Lovćen i proslave Dan nezavisnosti.

Mediji su objavili das u pojedini gradjani već stigli na Lovćen.

Na referendumu 2006. godine 55,5 odsto crnogorskih građana izjasnilo se za nezavisnost dok je 45,5 odsto glasalo za zajednicu sa Srbijom. Od ukupno 484,718 gradjana sa pravom glasa, na referendum je izašlo 419,236 (86.49 odsto).

Crna Gora 15. godišnjicu proglašenja nezavisnosti dočekuje kao nacionalno duboko podeljeno društvo na referendumske podele na Srbe i Crnogorce sa snažnim uplivom Srpske pravoslavne crkve (SPC) i zvanične Srbije, posebno izraženim nakon što je u avgustu prošle godine Demokratska partija socijalista (DPS) predsjednika Mila Đukanovića nakon 30 godina otišla u opoziciju.

Sada većinu čine stranke koje se zalažu za tesni savez za Srbijom što su pokazali i lokalni izbori u dva grada – Nikšiću i Herceg Novom. Ove godine, na primer, u znak Dana nezavisnosti u Budvi je okačena zastava Crne Gore, Srbije i Evropske unije, u Nikšiću nije okačena uopšte zastava. U tim gradovima su na vlasti prosrpske stranke.

Od izbora 30. avgusta, incidenti na nacionalnoj osnovi postali su svakodnevnica, tenzije u društvu su značajno povećane, u javnom prostoru je sve jače izražen govor mržnje.

Kohabitacija izmedju predsjednika Đukanovića, sa jedne, i premijera Zdravka Krivokapića na drugoj strani, odvija se uz brojne probleme što pokazuju i poruke koje su 19. maja, uoči samog praznika, razmenili predsednik države i premijer.

„Umesto jačanja institucija, na sceni je obračun s pojedincima. U svim sferama, od obrazovanja, zdravstva, tužilaštva i bezbednosnih službi, do vojske i diplomatije. Kompetencije i profesionalizacija u državnoj službi su izgubile korak s partijsko-političkim interesima, što će nažalost ostaviti dugoročne negativne posledice po razvoj Crne Gore“, rekao je Đukanović.

Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić kazao je da je apsolutna neistina da se vlada koju predvodi bavi političkim revanšizmom i dodao da sa Milom Đukanovićem koji „nesretnim okolnostima pokriva funkciju predsednika Crna Gora nema budućnost“.

Premijer je bio oštar i na koktelu koji je zajedno sa predsednikom parlamenta Aleksom Bečićem upriličio povodom Dana nezavisnosti. Ocenio je da je od perioda državnosti do konačne promene vlasti obeležen znak jednakosti izmedju nezavisnosti i privatnosti.

On je na prijemu povodom 21. maja rekao da su svi društveni i politički procesi projektovali stvarnost koja se isključivo odvijala u dogovorenom političkom i paradržavnim mrežama, a vodjenje državnih poslova je bilo podređeno interesima partijskih članova, u koje je ulaznica bila dilovi, poslušnost i rođačko-patriotske i partijske veze. Na prijemu Đukanović nije učestvovao već je poslato telegram da nije u zemlji.

Jedan od najpoznatijih crnogorskih istoričara Živko Andrijašević je kazao da ovo sada nije ona Crna Gora iz 2006. godine.

„Ona se sada promenila. To je sasvim neka druga Crna Gora. Dve polovine Crne Gore se vide kao dve politike. U suštini to su dva mentaliteta i dve kulture i to je teško pomiriti. Vrednosti i sistemi su različiti“, kazao je Andrijašević na Cetinju u okviru panel diskusije „Dijalog s vremenom“ povodom 15 godina od obnove nezavisnosti.

U ekonomskom smislu, Crna Gora je prvih godina nakon nezavisnosti ostvarila snažan ekonomski rast prvenstveno zahvaljujući ulasku ruskog kapitala. Poslednjih godina, medjutim, jaz izmedju siromašnih i bogatih postaje sve veći, a prosečna zarada, koja je oko 500 eura, stagnira.

Godina pandemije korona virusa snažno je uticala na pad standarda jer su prošle godine granice bile zatvorene i turista nije skoro uopšte bilo. Oko 30.000 ljudi je ostalo bez posla, stopa nezaposlenosti je, prema zvaničnim podacima, skoro 24 odsto, mnogima su primanja značajno smanjena.

Crna Gora za 15 godina nije uspela da izgradi snažne nezavisne institucije, malo je uradila u borbi protiv kriminala i korupcije. To je u izveštajima konstatovala i Evropska unija (EU) sa kojom Crna Gora pregovara još 2012. godine. Crna Gora je u decembru 2010. godine postala kandidat za članstvo u EU, a pregovore je zvanično počela 29. juna 2012. godine. Do sada su otvoreni pregovori u sva 33 poglavlja od čega su privremeno zatvorena tri.

Crna Gora je pod vođstvom Đukanovića uspela da postane članica NATO-a.

Analitičari su saglasni da je za 15 godina Crna Gora vodila dobru spoljnju politiku i da je uspostavila dobre odnose sa zemljama regiona. Crna Gora nema velikih otvorenih pitanja ni sa jednom od susjednih zemalja.

U delu javnosti postoji medjutim strah od upliva Srbije i Rusije i mogućeg zaokreta u politici nove vlade kada su u pitanju spoljnopolitički prioriteti – EU i NATO.

Predsedavajući odbora Evropskog parlamenta za Crnu Goru Vladimir Bilčik upozorio je 19. maja, da Crna Gora, kao nekadašnji lider u evropskim integracijama već mesecima stoji u mestu a da potezi nove vladajuće većine otvaraju važna pitanja o geopolitičkoj orijentaciji.

„Svi moramo obratiti pažnju na Crnu Goru danas. Ako se ova mala zemlja na Jadranu okrene Istoku, to bi moglo imati dalekosežne posljedice na evropsku perspektivu Zapadnog Balkana“, upozorio je Bilčik.