Crna Gora ima najmanji rast zarada u regionu

U Hrvatskoj je za četiri godine prosečna neto zarada porasla sa 753 na 877 evra, a u Sloveniji sa 1.013 na 1.113 evra. U Srbiji je zarada uvećana sa 376 na 469 evra, a u Makedoniji sa 360 na 408 evra. U Bosni i Hercegovini (BiH), entitetu Republika Srpska prosečna zarada povećana je sa 424 na 464 evra, a u Federaciji BiH sa 423 na 479. Na Kosovu statistika se redovno vodi samo za zarade u javnom sektoru, pa je tako neto zarada u 2015. iznosila 451 evro, a sada je 520 evra.

Najveće povećanje zarada u Crnoj Gori bilo je u 2016. u odnosu na 2015. godinu, kada je porasla za 19 evra sa 480 na 499 evra. Kako navodi portal Vijesti, glavni razlog za taj rast bilo je povećanje zarada u javnom sektoru u kategorijama A i B, odnosno za oko 800 najvećih državnih funkcionera. Rast njihovih zarada bio je za oko 30 odsto, a kako se odnosilo na plate koje su već bile veće od proseka to je na prosečnu zaradu uticalo sa oko tri odsto. NJihovi koeficijenti su naknadno smanjeni za osam odsto zbog „štednje“, ali ova grupa funkcionera ima brojne druge privilegije.

Neke zemlje poput Hrvatske i BiH, a djelimično i u ostalim, osim u Crnoj Gori, imali su plan smanjenja dažbina kako bi se povećala neto zarada zaposlenima i tako uticale na smanjenje iseljavanja mladih. U BiH se najveći rast očekuje u julskoj zaradi, koja će biti poznata tek u septembru, jer je u entitetu Republika Srpska usvojen zakon po kojem se poslodavcu vraća i do 70 odsto poreza i doprinosa na iznos za koji povećaju zaradu zaposlenom. U Crnoj Gori je za dva procenta poena u julu smanjen iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje, ali onaj deo dažbina koji se odnosi na poslodavca i to neće uticati na povećanje zarada zaposlenom. Takođe u svim drugim državama postoji neoporezivi deo zarade, koji se i svake godine povećava, osim u Crnoj Gori. Iz šest zemalja Zapadnog Balkana, prema zvaničnim podacima Eurostata, lani se u zemlje EU odselilo 228 hiljada stanovnika u potrazi za boljim životom daleko od domovine.

Predsednik Vlade Duško Marković poručio je kako veruje da će 2019. biti godina većih zarada za zaposlene, ne samo u javnoj administraciji, već i u privatnom sektoru, kao i da veruje da će se ove godine stvoriti preduslovi za rast penzija i poboljšanja standarda za zaposlene u obrazovanju, zdravstvu i u drugim sektorima. „Uradićemo sve da sivu ekonomiju stavimo pod kontrolu, da se plaćaju porezi i doprinosi državi i na taj način stvaramo uslove da se taj dio profita koji Crna Gora stvara iz rasta svoje ekonomije prelije i u džepove građana“, istakao je Marković. Međutim, prema Smernicama makroekonomske i fiskalne politike za period 2019/22. u 2019. je predviđen rast prosečne zarade od jedan odsto, dok se očekuje inflacija od 1,3 odsto. Za neredne tri godine predviđen je rast zarada od po 0,5 odsto, dok će inflacija iznositi od 1,5 do 2 odsto, odnosno rast inflacije biće tri ili četiri puta veći u odnosu na rast zarada. Time će se nastaviti obezvređivanje rasta zarada.

Oko 40 odsto zaposlenih prima manje od 250 evra

Prosečna zarada je „varljiva kategorija“, jer, na primer u Crnoj Gori, prema podacima Poreske uprave, 77 hiljada zaposlenih ili oko 40 odsto ukupnog broja prima zaradu koja je manja od 250 evra. Zaradu iznad prosečne prima oko 40 hiljada zaposlenih, što je manje od 20 odsto ukupnog broja, ali oni ostalima dižu prosek.