Crna Gora je za Vučića isto što i Belorusija za Putina

Već se temelji na slabljenju otpora Kosova, Crne Gore i Bosne i Hercegovine uz pomoć Moskve – kaže u razgovoru za Danas Januš Bugajski, viši saradnik Fondacije Džejmstaun iz Vašingtona. Dodaje da je „u osnovi pretnji Crnoj Gori to što Beograd ne prihvata crnogorski nacionalni identitet i samostalnost te države“. Bugajski naglašava da „Vučić pokušava da stvori neku vrstu Unije Srbije i Crne Gore po uzoru na Putinovu težnju ka Uniji Rusije i Belorusije, sa Crnom Gorom kao mlađim partnerom“. U takvom aranžmanu, kaže naš sagovornik, „Beograd bi odredio spoljnu i bezbednosnu politiku Crne Gore i oslabio crnogorski identitet“.

Bugajski je u decembru prošle godine, pored Danijela Servera, profesora vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins i Medlin Olbrajt, nekadašnje državne sekretarke SAD, bio pozvan u Spoljnopolitički odbor Predstavničkog doma Kongresa da kao dobar poznavalac prilika na Balkanu iznese ocene i političke predloge za administraciju novoizabranog američkog predsednika Džozefa Bajdena u vezi s pitanjima Zapadnog Balkana. Tada su se usaglasili da „SAD treba da povećaju angažman na Zapadnom Balkanu i da tešnje sarađuju sa EU u delovanju prema tom regionu“.

Na toj sednici Spoljnopolitičkog odbora bilo je reči i o odnosu Srbije i Kosova, uticaju Rusije i Kine, o Dejtonskom sporazumu i problemima u Bosni i Hercegovini. Bugajski je autor brojnih knjiga a uskoro mu, kako nam je najavio, iz štampe izlazi i novo delo pod nazivom „Propala država: Planiranje pucanja Rusije“ (Failed State: Planning for Russia’s Rupture).

* U jednom intervjuu prošle godine rekli ste da „umesto da direktno napada integritet ili suverenitet obližnjih država, Aleksandar Vučić je fleksibilan u umanjivanju njihove nezavisnosti i podsticanju nacionalističkih sporova. Vučić više voli da bude strpljiv, računajući da je vreme na strani Srbije“ . Da li je vreme zaista na strani Srbije?

– Svojim političkim monopolom u Srbiji, Vučić računa da je vreme na njegovoj strani u ostvarivanju svojih regionalnih ciljeva. Računa na nekoliko slabosti među svojim metama koje može neprestano da iskorišćava – uključujući državnu paralizu Bosne, previranja u Crnoj Gori i kosovske unutrašnje političke bitke. Takođe se oslanja na slabiji zapadni pristup i nastavak ruske i kineske pomoći u podrivanju zapadne kohezije.

* Koliko je, po vašem mišljenju, aktuelna politika Srbije posvećena evropskim vrednostima? Zbog nekoliko afera (Jovanjica, Krušik, Savamala ..) Srbija je upozorena u izveštaju spoljnopolitičkog odbora EP krajem februara. Koliko vlasti u Srbiji ozbiljno shvataju ova upozorenja?

– Niko ne može biti siguran da trenutna srpska vlada zapravo teži pristupanju EU. Takav korak značio bi ispunjavanje strožih standarda za vladavinu prava, nezavisnost sudstva, transparentnost poslovanja i medijske slobode. Svi ovi principi predstavljaju pretnju monopolu srpske vlade nad institucijama i društvom. Vučić računa da isticanjem da mu je cilj pristupanje EU daje prozapadni kredibilitet. Istovremeno, ima koristi od javnih pritužbi da EU navodno odbacuje Srbiju, tako da vlada mora da prigrli Rusiju i Kinu.

* Koliko se Bajdenova politika prema Zapadnom Balkanu razlikuje od politike Donalda Trampa? Možemo li očekivati veće angažovanje SAD-a prema BiH?

– Bajdenova administracija može da produbi američku angažovanost u rešavanju aktuelnih sporova na Zapadnom Balkanu. Dok je Trampovo predsedništvo uglavnom bilo usmereno na simboliku i odnose sa javnošću, verovatnije je da će se Bajden više baviti suštinom i postaviti nekoliko dostižnih prioriteta. Iako Balkan nije u vrhu spoljnopolitičke agende Vašingtona, Bajdenov tim za bezbednost shvata da status kvo između dva bosanska entiteta nije održivo rešenje i može stvoriti regionalni konflikt povlačeći Srbiju i Hrvatsku u sukob. Bela kuća će razmotriti razne mogućnosti, uključujući ustavne promene radi deblokade institucija centralne vlade BiH, kako bi centralna vlada u Sarajevu mogla donositi ključne unutrašnje i spoljnopolitičke odluke.

* Kako ocenjujete odnos Srbije i Hrvatske prema Bosni?

– Osnovni problem Bosne i Hercegovine jeste taj što uzastopne vlade Srbije i Hrvatske nisu u potpunosti prihvatile BiH kao legitimnu i suverenu multietničku državu. Stepen pritiska koji se primenjuje na Bosnu zavisi od stepena nacionalističkog žara vlada u Beogradu i Zagrebu, delovanja srpskih i hrvatskih etničkih lidera u Bosni, kao i od međunarodnih uslova.

* Premijer Kosova Aljbin Kurti najavio je da želi promenu u pristupu dijalogu. Šta se može očekivati od pregovora Beograda i Prištine?

– Iako je dolazeći kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio da pregovori između Kosova i Srbije nisu prioritet za novu vladu, teško da će ih odložiti. Nema razloga zašto se razgovori ne mogu odvijati u isto vreme kada se sprovode reforme u cilju stvaranja novih radnih mesta i borbu protiv sistemske korupcije. Ekonomski razvoj Kosova ne može biti odvojen od međunarodne pozicije da bi privukao investicije i približio se EU. Priština će iskoristiti priliku koju pruža nova američka administracija, koja je posvećena uzajamnom priznavanju između Kosova i Srbije. Iako će razgovori biti obuhvaćeni i drugim pitanjima, poput strukture bilo kog srpskog opštinskog udruženja ili deblokade ulaska Kosova u međunarodne institucije, postoji samo jedno konačno rešenje – uzajamno međudržavno priznanje između Srbije i Kosova.