Crna Gora korak bliža NATO

Za ograničenje rasprave glasalo je 97 senatora. Protiv su bili senator iz Kentakija, Rend Pol, i njegov stranački kolega iz Jute, Majk Li. Nije glasao senator Džoni Ajsakson iz Džordžije.

Senatorima je na raspolaganju 30 sati za raspravu o rezoluciji kojom se daje zeleno svetlo članstvu Crne Gore. To znači da bi završno glasanje moglo da bude održano već u sredu, ali izvori Glasa Amerike u Senatu navode kako bi Senat već u utorak mogao ratifikovati Protokol.

Za usvajanje rezolucije o ratifikaciji protokola potrebna je dvotrećinska većina u Senatu.

Lider republikanske većine, senator iz Kentakija Mič Mekonel rekao je na početku sednice da bi pozitivno glasanje o protokolu za Crnu Goru dalo znak ostalim zemljama koje žele da se pridruže Alijansi da put do članstva, iako težak, nije uzaludan.

Mekonel je naglasio da se Sjedinjene Države i evropski saveznici suočavaju sa brojnim pretnjama i da je NATO i dalje izuzetno dragocen savez.

Takođe je naveo da Sjedinjene Države traže od svojih saveznika da ispune svoje obaveze i izdvoje 2 odsto bruto društvenog proizvoda za odbranu da bi Alijansa mogla da poboljša svoje kapacitete.

On je dodao da ruski predsednik Vladimir Putin na sve načine pokušava da zastraši zemlje koje žele da postanu članice Alijanse i da proširi uticaj Rusije.

Republikanski senator s Floride, Marko Rubio podsetio je da je Crna Gora, iako nije članica, već je slala svoje vojnike u Avganistan, kako bi podržali misiju Alijanse u toj zemlji.

Važno je, kazao je Rubio, nastaviti širenje NATO na države koje ispunjavaju uslove, u trenutku kada je Alijansa pod pritiskom suparnika.

Senator Džon Mekejn, jedan od najglasnijih zagovornika prijema Crne Gore, rekao je da bi se u slučaju da to toga ne dođe, to negativno odrazilo na ambicije država Istočne Evrope koje žele da se priključe Alijansi.

Mekejn je rekao da je prijem Crne Gore u NATO istovremeno i poruka Vladimiru Putinu koji pokušava da proširi uticaj u regionu.

Senator iz Južne Karoline, Lindzi Grejem dodao je da je podrška Crnopj Gori posebno važna zbog ponašanja Rusije, koja pokušava da produbi jaz imedju Evrope i SAD, između savezničkih demokratija.

Podršku ratifikaciji protoklola pružio je i predsedavajući senatskkog spoljnopolitičkog odbora, republikanac iz Tenesija, Bob Korker.

Senator iz Kentakija, Rend Pol, jedini koji se za sada javno protivio širenju Alijanse na Crnu Goru, rekao je da NATO od prijema Crne Gore i njenih 2,000 vojnika neće imati mnogo koristi.

Pol je rekao da bi prijem Crne Gore samo predstavljao dodatnu finansijsku i vojnu obavezu za SAD i da ne bi unapredio njene bezbednosne i nacionalne interese.

Rekao je da ne želi da se Amerika, prijemom Crne Gore, obaveže da će slati svoje vojnike u potencijalni konflikt ako budu morali da brane Crnu Goru.

Tražio je da se usvoji amandman koji bi predviđao da Kongres SAD odobri ulazak u rat u slučaju aktivacije člana petog Povelje NATO.

Senator Korker je odbacio zahtev ističući kako je član peti povelje NATO podrazumeva da se članice međusbno brane.

Vodeći demokrata u senatskom Spoljnopolitičkom odboru Ben Kardin rekao je da se prijemom Crne Gore šalje snažna poruka Rusiji da nema pravo veta na širenje NATO.

Kardin je pre sjednice rekao Glasu Amerike da je moguće da bi Senat, već do polovine ove sedmice, mogao da ratifikuje članstvo Crne Gore u NATO.

Za okončanje procedure ratifikacije protokola u Sjedinjenim Državama potreban je i potpis predsednika Donalda Trampa.

Jedan od ključnih članova Trampovog kabineta, državni sekretar Reks Tilerson je u pismu liderima Senata početkom meseca rekao da je crnogorsko članstvo u Alijansi od velikog interesa za Sjedinjene Države.

Crnogorski ministar vanjskih poslova Srđan Darmanović, koji je protekle nedelje boravio u zvaničnoj posjeti Vašingtonu, rekao je u intervjuu Glasu Amerike da mu je i Trampov savetnik za nacionalnu bezbjednost H.R Mekmaster, tokom susreta u Beloj kući, potvrdio da administracija apsolutno podržava proširenje NATO na Crnu Goru.