Crna Gora propušta šansu kao Srbija 5. oktobra

Novi krug političke krize je načet, čini se, nakon što su lideri Demokratskog fronta, najjačeg političkog saveza u vladajućoj većini, saopštili da „vlada Zdravka Krivokapića nema njihovo poverenje jer je premijer odbio da potpiše u Beogradu Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom “, čime je, kako se ocenjuje, izvršen pritisak na premijera da rekonstruiše vladu.

Iako je u martu Krivokapić tvrdio da je rekonstrukcija nepotrebna jer se vlada pokazala stabilnom, prošlog meseca premijer je nagovestio da je to “jedna od opcija ukoliko njegova inicijativa za smenu ministra pravde Vladimira Leposavića ne dobije većinu u Skupštini“.

Pokret URA, potpredsednika vlade Dritana Abazovića, podržava smenu Leposavića u Skupštini dok Demokrate predsednika Skupštine Alekse Bečića tvrde da „Leposavića nećemo smenjivati sa DPS-om“.

U slučaju rekonstrukcije nije, međutim, izvesno u kom obimu bi ona mogla biti sprovedena, dok je po izjavama političkih aktera vlasti za sada najmanje očekivana opcija novih izbora iako se u krugovima DF spekuliše da Krivokapić osniva novu stranku.

„Sve su opcije otvorene“, kaže za Danas Stevo Muk, predsednik Upravnog odbora Instituta Alternativa iz Podgorice, ali se „kreću između odbijanja premijera da pristane na ulazak političara u vladu (što je nedavno izjavio u intervjuu za TV Vijesti) i ultimatuma Demokratske narodne partije (DNP), jednog od lidera DF Milana Kneževića, da se formira nova vlada sastavljena od političara ili da se ide na nove izbore“.

DNP, ukazuje Muk, ne dovodi u „pitanje mjesto Krivokapića kao premijera, ukoliko ovaj pristane na koncept vlade čiji su članovi političari“.

„Pretpostavljam“, dodaje naš sagovornik, „da će biti otvoreni politički pregovori između partija i grupa parlamentarne većine i vlade premijera Krivokapića“.

„Vjerujem da postoji prostor za kompromis koji bi vladu učinio stabilnijom, a uklonio ili umanjio tenziju koja postoji između dijela parlamentarne većine i vlade“.

Prethodno pitanje je, naglašava, da li će poslanici parlamentarne većine izglasati predlog budžeta.

Ukoliko se to desi, naglašava Muk, onda bi to bio znak da se može očekivati smisleni dijalog i da ima šanse za kompromis.

„Ukoliko budžet ne bude izglasan na ovoj sjednici parlamenta, onda bi to bio znak da nema minimalne volje da se izađe iz krize, teške i vjerovatno nerješive političke krize, koja bi se izvjesno rješavala zakazivanjem novih izbora“.

Pri čemu, kako kaže, nije siguran da bi DF mogao da lako profitira na tim izborima, jer su u međuvremenu značajno popravljene političke pozicije Demokrata (Demokratska Crna Gora – Alekse Bečića), URE, ali i političke šanse samog premijera i grupacije oko njega.

Moguće je, ukazuje Muk, da će se „razrješenje ministra pravde Leposavića desiti glasovima poslanika opozicije i URE, ali nakon toga ostaje pitanje kako doći do većine za izbor novog ministra“.

Jer to pitanje i „zbog procesa evropskih integracija, pravosudne reforme i poglavlja 23, mora biti prioritetno riješeno“, zaključuje Muk.

„Mada se mogu čuti najave o trajanju ove Vlade u punom mandatu, već sada se manje-više ultimativno saopštava od strane dijela vlasti da ili će se odnosi redefinisati ili da postoji i mogućnost prijevremenih izbora“, kaže za Danas Srđan Perić, iz podgoričke organizacije KOD.

„Sve to sada daje sasvim drugačiji utisak od onog koji smo imali 30. avgusta – jer građani su tražili pravdu, a dobili politički ringišpil“.

Moguće da je bilo pretenciozno očekivati, navodi Perić, da će „promjene biti suštinskog karaktera u prvom turnusu smjene vlasti“.

To ne znači, dodaje, da to nije bilo moguće, već da je „političkim oligarhijama očigledno mnogo lakše da javnosti plasiraju političke strategije kako će jedan dio vlasti nadvladati onaj drugi, nego li da nude rješenja“.

Kao što se mnogo očekivalo od 5. oktobra, ukazuje naš sagovornik, očekivalo se mnogo i od 30. avgusta, ali im je zajedničko „ključna propuštena šansa za transformaciju zajednice u efikasnu i pravednu“.

Put do tog cilja je, smatra Perić, ipak značajno duži od onog što su želeli građani.

„Političke elite su sporije od onog što su bila očekivanja onih koji su glasali na izborima. Univerzalno je pravilo da je političkoj klasi ipak prioritet obezbjeđenje njihove pozicije u društvu, prije nego li opšte dobro“.

„Odmjeravanje političke snage i zauzimanje pozicija govori dakle da smo sa terena reformskih dometa prešli na teren borbe za političku moć. Građani imaju jako malo od te promjene fokusa“.

Teško je razaznati, dodaje naš sagovornik, u kom pravcu bi išla redefinicija odnosa u vladajućoj strukturi.

„Postoji mnogo najava, od izmjena ministara, proširenja Vlade, pa sve do formiranja nove stranke koja bi bila bliska novoj vlasti. Šta je od toga tačno a šta je spin, teško je reći, ali je izvjesno i da se na različite načine testira javnost, tako da sve te najave moguće da je najbolje tumačiti kao neku vrstu probnih balona – bilo da ih puštaju kritičari ili oponenti vlasti – unutar same vlasti“.

Perić konstatuje da vlada koja je svoj mandat počela sa velikim entuzijazmom i čini se, kako navodi, džentlmenskim početnim dogovorom „nije uspjela da nametne temu boljeg života, već je sama davala širok prostor za upliv stranačke politike“.

Nastavilo se, dodaje, potom sa ignorisanjem činjenica da parlamentarnu demokratiju neizostavno čine i stranke, potom se u „kombinaciji romantičarskog zanosa i umišljenosti u sopstvenu veličinu, a time i značaj, sve otkotrljalo mimo onog što je obećavano da će biti u fokusu – demontaža prethodnog sistema i stvaranje pretpostavki za bolji kvalitet života građana“.

Tako je ispalo, naglašava, „da nismo gotovo ništa naučili iz iskustva drugih već da ćemo ipak i dalje učiti na sopstvenim greškama“.

„Sada smo već na polju zadovoljenja stranačkih interesa, jer kada nekoga ignorišete i potcjenjujete prilično dugo i veoma netaktično, moguće da vam u početku godi zamisao da ste ‘pospremili’ scenu, ali kada nemate drugih ključnih rezultata, onda ste zapravo samo ogolili svoju nekompetenciju i strankama dali za pravo za kritiku po mnogim osnovama“, zaključuje Perić i navodi izuzetak u odnosu na prethodno rečeno a to je, kaže, smirivanje epidemiološke situacije.