Crna Gora: Svaki drugi student ne bi stupio u brak sa osobom druge vere 1Foto: www.wikipedia.org

Skoro svaki drugi student Crnogorskog univerziteta ne bi stupio u brak sa osobom druge vere, a čak 70 odsto ispitanih religiju smatra važnom u moralnom oblikovanju ličnosti, pokazalo je istraživanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava Crne Gore.

Gde su uzroci tako visoke intolerancije na drugu religiju, koja dolazi od akademskih građana, koji se smatraju progresivnim delom svake zajednice, istraživao je Radio Slobodna Evropa.

„Osećam se vrlo nelagodno i vrlo neprijatno i na to gledam vrlo loše. Saglasan sam da je to poražavajući podatak. Po mojoj oceni uzrok tome ja ovaj poslednji rat i ovo poslednje što se desilo pri raspadu Jugoslavije“, rekao je univerzitetski profesor Radenko Pejović. Da podaci do kojih se došlo korespondiraju sa stvarnošću pokazala je i nedavna anketa Radija Slobodna Evropa među studentima u Podgorici i Nikšiću. Rezultat istraživanja, ocenio je Pejović, pravi je šamar stereotipu o multiverskom i multikulturalnom skladu, po kome se Crna Gora prepoznavala u regionu, prepunom diskriminacije i isključivosti.

Odgovornost za takvo stanje vidi u prosvetnim vlastima, ali i u celoj društvenoj i političkoj eliti, posebno onoj na vlasti. Kakav je komentar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, koje je upravo svojim istraživanjem otkrilo visok stepen međukonfesionalne isključivosti među studentskom populacijom u Crnoj Gori, u RSE nisu uspeli da saznaju. Osim činjenice da 47 odsto visokoškolaca u Crnoj Gori ne bi formiralo porodicu sa osobom koja se drugačijem Bogu moli, istraživanje je pokazalo i da čak 70 odsto ispitanika religiju smatra važnom u moralnom oblikovanju ličnosti.

Komentarišući tu kontradiktornost u stavovima mladih, psihološkinja Aida Perović Ivanović rekla je da je istraživanje dalo rezultate koji su za nju bolni, ali nisu neočekivani. „U dvadeset prvom veku, a već smo i u okviru njega odmakli, imate veoma jak mirovni pokret, jake pokrete za ljudska prava.

Ali, istovremeno vam onda uvek jačaju i pokreti kao što su pokreti desnice, koji su nacionalistički i ratnohuškački. U takvom jednom miljeu, mlade osobe počinju da budu vrlo oprezne u odnosu na sve one koji se od njih razlikuju“, rekla je ona. Diskriminatorsku svest, posebno kod akademske zajednice i u društvu koje turbulentnih 90-ih godine nisu potresali međunacionalni i međuverski sukobi i koje direktno nije učestvovalo u ratnim događajima, Ivanović objašnjava činjenicom da nisu imali neka loša iskustva u odnosu na drugačije nacije ili vere, ali da nisu imali ni dobra. „Oni se nažalost nisu mnogo mešali. Mladi Crne Gore nisu bili mnogo mobilni, da bi videli da ljudi druge vere iz regiona ili iz Evrope prosto nisu pretnja“, rekla je Ivanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari