„Crna knjiga“ opipljivi dokaz zlodela vlasti

U izveštaju mreže nevladinih organizacija koji se temelji na gotovo 900 iskaza svedoka osuđuje se nasilje prema migrantima poput udaraca palicom, uništavanja ličnih stvari i napada psima te njihovo nezakonito vraćanje sa granice Evropske unije.

„Crnu knjigu“ pripremila je organizacija – Mreža za praćenje nasilja na granici (Border Violence Monitoring Network-BVMN) koja okuplja niz nevladinih organizacija i udruženja, a sadrži zbirku od 892 grupna svedočenja, koja detaljno opisuju iskustva 12.654 osobe i o događajima nakon 2017. u Italiji, Sloveniji, Mađarskoj, Grčkoj, Hrvatskoj i u drugim zemljama van EU, kao što su Srbija i Bosna i Hercegovina.

„Bilo smo zgroženi beskrajnim pričama o grubom ophođenju, ponižavanju i iživljavanju kakvo se događalo u najgorim diktaturama“, rekla je nemačka evroparlamentarka Kornelija Ernst (GUE – levičarska partija), izrazivši nadu da će ovaj izveštaj „doprineti da se ovi zločini zaustave, a vlade koje su za to odgovorne da polože račune“.

Svakog dana hiljade ljudi, uglavnom iz južne Azije, Bliskog Istoka i Severne Afrike, pokušavaju da pređu Balkan da bi došli do Evrope.

To je mukotrpno putovanje, gotovo bez ikakvih gestova dobrodošlice za migrante, koji su prisiljeni da veći deo putovanja provedu u improvizovanim kampovima ili na železničkim stanicama.

Godinama dobrotvorna društva osuđuju zloupotrebe, posebno u Hrvatskoj, gde se, piše Gardijan, azilanti sistematski tuku, pljačkaju i potiskuju sa granice.

Između januara i novembra 2020, navodi se, danski Savet za izbeglice zabeležilo je 15.672 povrataka iz Hrvatske u BiH, s tim da je više od 60 odsto njih bilo nasilno.

„Ova knjiga – koja je plod četiri godine rada – ukazuje na rupu u odgovornosti za nosioce vlasti, uključujući države članice i agencije EU, poput Frontex“, kaže za Gardijan Simon Kempbel, terenski koordinator za BVMN.

„Sakupljena svedočenja predstavljaju konačnu arhivu dokaza, koja detaljno opisuje sistematska kršenja prava ljudi u pokretu, poput kršenja međunarodnog zakona o azilu i povratku, kao i zabranu mučenja.“

U izveštaju se ističe da su nezakonita vraćanja u kojima neke zemlje „teraju migrante sa granice ne pružajući im mogućnost podnošenja zahteva za azil, ne vodeći računa o njihovoj situaciji, bez mogućnosti žalbe i koristeći se nasilnim metodama“.

Evropska agencija za graničnu kontrolu Frontex nedavno se branila nakon istrage objavljene u više medija o umešanosti, zajedno sa grčkim obalskim stražama, u nezakonitu praksu vraćanja brodova sa migrantima u Tursku.

Grčka vlada je odbacila takve optužbe.

Autori izveštaja, Hope Barker i Milena Zajović, napominju da su vraćanja migranata o kojima je mreža svedočila „tek deo šireg fenomena koji se negira i često zanemaruje“.

„Iako ove optužbe nailaze na poricanje zemalja koje su počinile zla, ono što pružamo na ovim stranicama je analiza obrazaca i foto dokaza koji otkrivaju stalnu sistematsku praksu“, rekla je Barker, portparolka BVMN.

I ovo su samo priče koje je mreža uspela da zabeleži. Stvarnost je mnogo šira i dalekosežnija. Ona je pozvala da se prestane sa „nekažnjavanjem“ te da se svi posvete odgovornosti ne bi li se „okončala ovako brutalna kršenja ljudskih prava“.

U izveštaju se osuđuje korišćenje elektrošokera na migrantima, i navodi da su neki tražioci azila bili prisiljeni da se skinu goli do pasa te da su bili zadržani u prostorijama bez osnovnih uslova.

Više od 15 organizacija doprinelo je izradi „Crne knjige“ koja sadrži mape, podatke, fotografije i druge ključne informacije i nastala je u saradnji sa blokom Ujedinjenih levica Evropskog parlamenta.

Malin Bjork, član parlamentarnog odbora za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove i Miguel Urban, saosnivač španske partije Podemos, predstavili su i predali „Crnu knjigu“ komesarki EU za azil i unutrašnje poslove Ilvi Johanson, u Briselu.

„Vraćanja migranata nisu u skladu s evropskim zakonima i sa pravom na azil“, rekla je Johanson za AFP.

Podsetila je da Pakt o migraciji i o azilu predstavljen u septembru predviđa mehanizam nadzora na granici kako bi se sprečilo takvo ponašanje.

Više od 1.200 migranata i azilanata živi u bednim uslovima u BiH, u kampu Lipa u šatoru u Unsko-sanskom kantonu, mestu neprilagođenom za zimske uslove života.

Međunarodna organizacija za migracije kaže da će zatvoriti kamp jer su bosanske vlasti ignorisale njihove apele da pomognu u pružanju osnovnih usluga.

Hiljade migranata u BiH uskoro bi se mogli suočiti sa nemogućim izborom: da se sami snalaze u napuštenim zgradama i skrovištima ili da pokušaju da pređu granicu sa Hrvatskom i EU – u nadi da će izbeći nasilje granične policije.