Crne ekološke tačke u Crnoj Gori nestaju

Jer, Crna Goraje još na Žabljaku 1991. godine usvojila  Deklaraciju o  ekološkoj državi Crnoj Gori čime je postala prva ekološka država odnosno  republika  na svetu. Međutim, decenijama veliki industrijski giganti istovremeno su bili i veliki zagađivačii svuda a u Crnoj Gori to su  Kombinat alunminijuma Podgorica, Brodogradilište Bijela, Termolektrana Pljevlja, rudnici poput  Šuplje stijena Pljevljima, Rudnik boksita u Nikšiću. Pored ovih  ima  još nekoliko manjih koji konstantno ugrožavaju životnu sredinu u Nikšiću Želejzara, Piivare Trebjesa , nekoliko  deponija  smeća koje takođe treba „dovesti“ u red.

Uz to, Crna Gora u pregovorima sa EU nedavno je  otvorila Podglavlje 27-Životna sredina i klimatske promjene čime se  dodatno obavezala to jest  prihvatila rešavanje višedecenijskog problema zagađenja.

U rešavanje ovih ekoloških problema  krenulo se ozbiljno- rešavanjem velikog ekološkog problema koji se nalazi u srcu Boke, Brodogradilištu Bijela odakle je do sada odvezeno 28 hiljada tona  otrovnog grita.

Ovaj posao poveren je francuskoj kompaniji Valgo a prema ugovoru Valgo treba da u Španiji izveze još  35 hiljada tona  koji se lageruje u napuštenim rudnicima.  Odvoz gita i nakon toga remedijacija tla u Bijeloj treba da se okonča do sredine iduće godine.

Pored Brodogradilišta u Bijeloj uskoro će biti rešen i problem jalovišta u Gradcu kod Pljevalja. Na tender za sanaciju jalovišta  samo tri kompanije su predale potpunu dokumentaciju. Francuska kompanija Valgo  prijavila se  za sanaciju u Gradcui  ponudila  nepunih deset miliona eura, zatim firma Roaming koja  za celokupni posao nudi 12,6 miliona evra dok je  firma Bemax ponudila najmanje-7,9 miliona evra.

Najveći zagađivač u Podgorici je Kombinat aluminijuma  a njegov bazen crvenog mulja jedna je od najvećih ekoloških crnih tačaka u Crnoj Gori koji postoji i koliko KAP od 1969.gdoine. Rešenje ovog problema takođe će je jedan od prioriteta Vlade Crne Gore  a osim bazena crvenog mulja u okviru KAP-a postoje deponije čvrstog otpada. Na štetnost od rada KAP-a decenijama se žale  stanovnice zetske ravnice naročito meštani okolnih sela Botun i Srpska čije se kuće nalaze u neposrednoj blizini fabrike.