Crni dan za muslimane ili put ka emancipaciji

Prema zvaničnim rezultatima referenduma koji je održan u nedelju, za zabranu je glasalo 51,2 odsto glasača dok je protiv bilo 48,8 odsto.

Predlog zabrane pokrivanja lica u javnosti pokrenula je desničarska Švajcarska narodna partija (SVP) koja je sprovodila kampanju uz slogan „Stop ekstremizmu“.

Vodeća islamska grupa u Švajcarskoj je saopštila da je nedelja bila „crni dan“ za muslimane.

„Odluka otvara stare rane, dodatno proširuje princip pravne nejednakosti i šalje jasan signal muslimanskoj manjini da je isključena“, navodi se u saopštenju Centralnog saveta muslimana.

Dodaje se da će savet pokušati da ospori ovu odluku na sudu. Švajcarska vlada se izjasnila protiv zabrane, uz obrazloženje da nije na državi da diktira ženama šta treba da nose.

Prema istraživanju Instituta u Lucernu, u Švajcarskoj gotovo nijedna žena ne nosi burku (koja prekriva celo telo i lice osim očiju), a otprilike trideset žena nosi nikab (veo koji prekriva celo lice, osim očiju). Od 8,6 miliona stanovnika Švajcarske, oko pet odsto su muslimani koji uglavnom potiču iz Turske, Bosne i sa Kosova.

Prema švajcarskom sistemu direktne demokratije, Švajcarci imaju pravo na direktno izjašnjavanje o raznim problemima, te se redovno pozivaju da o nizu pitanja glasaju na nacionalnim ili regionalnim referendumima.

Ovo nije prvi put da je tema referenduma bilo pitanje u vezi sa islamom.

Građani su se 2009. usprotivili savetu Vlade i izglasali zabranu izgradnje minareta, što je takođe predložila SVP koja je ocenila da su minareti simbol islamizacije.

U predlogu koji je u nedelju bio predmet referenduma se islam ne pominje direktno, a cilj mu je bio i da se spreče nasilni demonstranti na ulicama da nose maske.

Međutim, glasanje u nedelju je u velikoj meri tretirano kao izjašnjavanje o „zabrani nošenja burke“.

Sanija Ameti, članica švajcarske Muslimanske zajednice, rekla je za Bi-Bi-Si da je kampanja i način na koji su muslimanke predstavljane na plakatima bila uznemiravajuća.

„Toliko mnogo muslimanki u Švajcarskoj će se osetiti uvređeno i da nije deo ovog društva, te da je saterano u ćošak gde ne pripadaju. Mi ne izgledamo kao one žene na plakatima, jednostavno ne izgledamo“, rekla je Ameti.

Međutim, u Muslimanskoj zajednici ima i onih koji su podržali zabranu pokrivanja lica.

Imam Mustafa Memeti iz Berna je za britanski servis rekao da je motiv koji stoji iza kampanje „verovatno islamofobičan“.

On je ipak naglasio da podržava zabranu jer bi ona mogla da pomogne da se muslimanke u Švajcarskoj emancipuju.

Valter Vobman, predsedavajući komiteta za referendum i poslanik SVP-a, uoči glasanja je rekao da je prekrivanje lica muslimanki „simbol tog ekstremnog političkog islama koji sve više dolazi do izražaja u Evropi i za koji nema mesta u Švajcarskoj“.

„U našoj švajcarskoj tradiciji je da se pokazuje lice. To je simbol naših osnovnih sloboda“, rekao je Vobman.