Crnogorski premijer: Rezolucija o Srebrenici bila nepotrebna

Kao prilog tvrdnji da Rezolucija nije bila potrebna, Krivokapić je dodao da to da ni u Bosni i Hercegovini nije usvojena takva rezolucija.

Krivokapić je kazao da je, kada su u pitanju događaji u Jasenovcu, Srebrenici, Velici, Bratuncu i bilo gde drugde gde su nevini stradali, više puta govorio da žrtve ne mogu da se politizuju i da se koriste za sakupljanje jeftinih političkih poena.

„Ja iskazujem jednako poštovanje prema svim žrtvama. Iza zločina stoje pojedinci, nikada narodi i nijedan narod ne može biti genocidan, zbog postupanja pojedinaca iz tog naroda“, naveo je Krivokapić.

Dodao je da je potrebno okrenuti se budućnosti, jer se prošlost ne može promeniti, ali se može uticati na sadašnjost i bolju budućnost dece.

Krivokapić je rekao da je Crna Gora već imala usvojenu deklaraciju Evropskog parlamenta o događajima u Srebrenici.

„Možda su ljudi navikli na ‘britvu’ ili da sprovodite naredbe šefa na svim nivoima države, suprotno demokratskim načelima o odvojenosti organa vlasti, jer je to bila dugogodišnja praksa na ovim prostorima, ali to nije slučaj sa mnom i ovom vladom“, rekao je Krivokapić.

Prema njegovim rečima, parlamentarne stranke su nezavisne i same donose odluke i snose posledice za ishode istih, ma kakvi oni bili.

Crnogorski parlament je sinoć razrešio sa funkcije ministra pravde Vladimira Leposavića, na zahtev Krivokapića, zbog izjava u kojima je relativizovao genocid u Srebrenici, a poslanici su usvojili i Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.

Leposavić je smenjen glasovima opozicije i vladajućeg pokreta URA, a za Rezoluciju su glasali i poslanici vladajućih Demokrata. Demokratski front, najjača članica vladajuće koalicije, bio je protiv, a nakon glasanja je najavio da će bojkotovati parlament.

Rezolucijom se najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici, potvrđuje da se genocid dogodio na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata i da je stradalo više od 8.000 civila bošnjačke nacionalnosti, osuđuju se pokušaji pripisivanja odgovornosti ili krivice srpskom, bošnjačkom, hrvatskom ili bilo kom drugom narodu za genocid, zločine protiv čovečnosti ili druge zločine, uz ocenu da odgovornost može biti isključivo individualna i da nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački.

U Rezoluciji se pozivaju nadležne institucije na primenu postojećih propisa kada su u pitanju radnje i dela javnog negiranja postojanja ili umanjivanja genocida u Srebrenici, naglašava se značaj i potreba da se 11. jul proglasi danom sećanja na žrtve Srebrenice, potvrđuje se rešenost države Crne Gore, kandidata za članstvo u EU i punopravne članice NATO-a, da afirmiše vrednosti mira i stabilnosti i multietničkog sklada.

Takođe se pozivaju nadležne institucije na sprovođenje istraga i procesuiranja optuženih za genocid u Srebrenici, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ali i najoštrije osuđuju svi zločini počinjeni u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

Izražava se saosećanje za sve žrtve i za njihove porodice i naglašava značaj postizanja pravde i dugoročne podrške preživelima. Apeluje se na pomirenje u regionu, jačanje međunacionalne i međuverske tolerancije, razumevanje i solidarnost.