Crtanje granica raketama

To je bio deo programa jednonedeljne posete vođe Hamasa Libanu, prve od kada se nalazi na čelu Hamasa, u politički veoma osetljivom trenutku na Bliskom istoku koji je obeležen spektakularnom normalizacijom odnosa Izraela i UAE.

Istovremeno, ova Hanijina turneja dolazi nakon sporazuma Hamasa i Izraela, u kojem su posredovali Katar i Egipat, a u kojem je Hamas obećao da će obustaviti napetosti sa Izraelom.

Kako je saopšteno iz Kancelarije za medije pokreta Hezbola, razgovaralo se o „poslednjim političkim događajima u Palestini, Libanu i regionu“. Vođe dve grupe su diskutovale o „rizicima s kojima se suočava palestinska stvar, posebno američki „Sporazum veka“ i normalizacija odnosa UAE sa Izraelom“.

Ovo je prvi sastanak lidera dve organizacije koje SAD, EU i druge zapadne zemlje smatraju terorističkim.

Portparol Hamasa Hazem Kasim ocenio je da je sastanak potvrdio „tesnu povezanost libanskog otpora i Palestinaca, gde je najvažnija konfrontacija sa izraelskim neprijateljem“.

Zvaničnik Hamasa je naveo da je „sastanak bio uspešan i predstavlja nastavak Hamasovog napora da ojača odnose sa grupama otpora kako bi se suprotstavili i porazili cionističke planove u regionu“.

Lider Hamasa Ismail Hanija bio je 2007. predsednik vlade u Gazi, na vrhuncu sukoba Hamasa i Fataha, kada ga je smenio Mahmud Abas, ali Hanija nije priznao tu odluku.

Od tada je u vrhu Hamasa, da bi 2016. preuzeo njegovo formalno vođstvo nasleđujući Halida Mešala.

Pokret Hamas, koji se vodi ideologijom političkog islama, vlada u Pojasu Gaze od 2007. i od tada je u sukobu sa drugom, sekularnom palestinskom frakcijom Fatahom. Za to vreme propali su brojni pokušaji ujedinjenja dve palestinske frakcije.

Hasan Nasrala, koji navodi da vodi poreklo od proroka Mohameda, na čelu je pokreta Hezbola od 1992.

Pod njegovim vođstvom, organizacija je označena kako teroristička organizacija od strane SAD i EU. Rusija, međutim, smatra Hezbola legitimnom političkom organizacijom dok se Kina ne izjašnjava, ali održava kontakte s pokretom Hezbola.

U Hezbola izjavi naglašeni su „čvrsti odnosi između Hezbola i Hamasa koji su zasnovani na veri, bratstvu, džihadu, zajedničkoj sudbini, razvoju mehanizama saradnje i koordinacije sve strane“.

Hezbola je legalni deo libanske vlade, pa se Hanija sreo još sa predsednikom Parlamenta Nabihom Berijem, generalnim direktorom za javnu bezbednost Abasom Ibrahimom i sunitskim muftijom Latifom Darjanom.

Dvojica lidera su naglasila stabilnost „Osovine otpora“, političkog saveza Irana, Sirije i Hezbola, suočenom „sa svim oblicima pritisaka i pretnji“. Obe organizacije su veoma čvrsto opredeljene za otpor SAD i Izraelu, posebno vojni, pa i jedna i druga imaju svoja veoma snažna vojna krila.

Hanija je u nedelju posetio izbeglički logor Ajn Al Hilveh na jugu Libana. Tada je rekao da sadašnju ugovor o normalizaciji između UAE i Izraela ne predstavlja „pravo raspoloženje Arapa“.

„Danas se srećemo u Bejrutu i Ain Al Hilvehu dok ćemo se sutra sresti u Palestini i Jerusalimu“, rekao je Hanija.

On je rekao da je palestinsko pravo na povratak „sveto“ i rakete Hezbola su „glavni odgovor kojim se crtaju mape Palestine na bojnom polju“.

„Rakete otpora“ mogu da stignu do Tel Aviva i još dalje, rekao je Hanija i poručio palestinskim izbeglicama, kojih je u Libanu 170.000, da „smo došli iz Palestine da vam kažemo da je Palestina naša“. Prošle nedelje, on se sreo i sa vođom organizacije Palestinski džihad, Zijadom al Nahalom i razgovarao o saradnji dve grupe.

Hezbola je odbacio Trampov „plan veka“ sa Jerusalimom kao „jedinstvenom prestonicom Izreala“ i priznanjem izraelskog suvereniteta nad velikim delovima Zapadne obale. Pokret je saopštio da je protiv „balkanizovane Palestine države“ u obliku „arhipelaga povezanog tunelima i mostovima“.

Član Političkog biroa Hamasa Al Zahar kritikovao je UAE za odluku da normalizuje odnose sa Izraelom, navodeći da su oni koji normalizuju odnose sa Izraelom „napustili islam, prema Kuranu“.

Na drugoj strani, veoma uticajni emiratski šef policije Dubaija Dahi Kaflan poručio je da je prošlo vreme kada je Mahmud Abas mogao da određuje ko će i kako da održava veze sa Izraelom, aludirajući na to da bi neko drugi mogao da se nađe na njegovom mestu.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavio je da traju razgovori sa drugim arapskim i muslimanskim liderima o normalizaciji odnosa sa Izraelom kao što su to učinili UAE i pre četiri decenije Egipat i Jordan.