Čudan napad Vulina na Stevu Pendarovskog

Predsednik Aleksandar Vučić u maju je prisustvovao inauguraciji novog predsednika susedne zemlje Steve Pendarovskog, a nedugo potom severnomakedonski premijer Zoran Zaev došao je na otvaranje autoputa koridor 10 u Srbiju. Međutim, poslednja izjava srpskog ministra odbrane Aleksandra Vulina – koji je u srpskoj vlasti najistaknutiji kada je potrebno svađati se sa susedima – bila je packa Skoplju.

Vulin je u nedelju poručio Pendarovskom da to kako će Srbija rešiti „svoj unutrašnji problem sa Kosovom“ nije tema za njega i da, „pošto ćuti o tzv. Velikoj Albaniji, treba da ćuti i o Srbiji“.

Predsednik Severne Makedonije je prethodno rekao da je ideja o razmeni teritorija i korekciji granica između Beograda i Prištine „nezamisliva“ i da što pre treba prestati sa licitiranjem na tu temu. On je ocenio da je u pitanju anahrona ideja koja ne pripada 21. veku i da ne može ništa strašnije da se dogodi ukoliko neko zaista ozbiljno planira da pokrene jedan takav projekat, preneo je portal „Plusinfo“.

Iako nikad do kraja objašnjena ideja o razmeni teritorija, koju su prošle godine inicirali Vučić i njegov kosovski kolega Hašim Tači, nije „prošla“ ni u zapadnim zemljama, posebno u Nemačkoj, Vulin je kritikovao baš Pendarovskog.

– Prvo, moram primetiti da je nivo političke kulture u Srbiji i Makedoniji, dijametralno suprotan. Pa tako, ako su ovakve izjave da neko „treba da ćuti“ koje dolaze iz usta ministara u Srbiji možda uobičajene, u Makedoniji su veoma retke, i verovatno da bi takva vulgarna izjava bila skandal samo po sebi – kaže za Danas Sead Rizvanović, urednik skopske Televizije 24.

Za Florijana Bibera, profesora na studijama Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, „napetosti koje se odražavaju u izjavama Vulina otkrivaju veoma različite pristupe dve vlade“.

– Stupanje Vlada Zaeva na dužnost bila je posledica skandala velike zloupotrebe položaja i velikih građanskih protesta. Posledično, srpska vlada bila je u svojim izjavama neprijateljska prema novoj vladi (Severne Makedonije) jer brine o sličnom obrascu u Srbiji. To se posrednije poklapa sa ruskim strahom od obojenih revolucija – kaže Biber za naš list.

Pendarovski se, rekao je Vulin, „malo pita o budućnosti Severne Makedonije, ali hoće da se pita o Srbiji. Kako će Srbija rešiti svoj unutrašnji problem nije tema za predsednika Severne Makedonije, našeg južnog suseda“.

On je poručio Pendarovskom da bi, ako je ideja razgraničenja „grozna i nedostojna 21. veka“, mogao da „povuče priznanje Kosova sa početka ovog veka ili da osudi NATO agresiju na SR Jugoslaviju sa samog kraja 20. veka, koja je dovela do etničkog čišćenja Srba sa Kosova i Metohije“.

Vulin je istakao da Pendarovski Srbiji duguje poštovanje, ali svom narodu još više duguje da kaže šta misli o ideji Hašima Tačija i Edija Rame o ujedinjenju Albanaca u Veliku Albaniju.

– Napad Vulina na Pendarovskog je neprimeren i u najmanju ruku čudan. Jer predsednik Pendarovski samo afirmiše principe nemenljivosti granica i njegova izjava u stvari, paradoksalno po Vulina, štiti teritorijalni integritet Srbije jer odbacuje ovakav način rešavanja sporova – smatra Sead Rizvanović.

Srpska vlast imala je dobre odnose sa prethodnom vladom u Skoplju i bivšim premijerom Nikolom Gruevskim koji je zbog pravnih postupaka pokrenutih protiv njega napustio svoju zemlju i dobio zaštitu u Mađarskoj. Vlada u Beogradu kritikovala je ranije sprovođenje Prespanskog sporazuma Atine i Skoplja, ističući da je on odbačen na referendumu u Severnoj Makedoniji.

Prilikom političke tranzicije u Skoplju i sukoba u tamošnjem parlamentu aprila 2017. jedan srpski obaveštajac bio je u zgradi što je izazvalo kontroverze. Avgusta te godine je celokupno osoblje srpske ambasade u Skoplju privremeno povučeno u Beograd. Razlozi za to nikad nisu objašnjeni.

– Makedonska vlada je pokušala da reši bilateralne sporove i umanji napetosti, što vodi pritisku na srpsku vladu da vodi dijalog sa Kosovom. To očigledno izaziva ozlojeđenost među većim jastrebovima u srpskoj vladi. Donekle, reformska vlada (u Skoplju) predstavlja pretnju tvrdnjama vlade Srbije prema kojima je ona lider reformi u regionu, uprkos tome što takve tvrdnje teško da su uverljive. Otuda, izgleda da će se napetosti nastaviti, ali one moraju biti sagledane kao fundamentalna sumnja jedne sve više nedemokratske vlade (Srbije) – zaključuje Florijan Biber.