„Čudna pravila vaspitanja dece u Nemačkoj ostavila su me bez teksta“

Među onima koji su sve ovo doživeli je i Amerikanka Sara Zaske, majka i autorka knjige o vaspitanju dece u Nemačkoj, koja je tamo živela jedno vreme. Ona je ispričala časopisu Tajm o svojim iskustvima.

„Kada sam prvi put otišao na igralište u Berlinu, nisam mogla da verujem šta sam videla – svi roditelji su bili zajedno, pili kafu, ne obraćajući pažnju na svoju decu koja su visila na nekoj spravi šest metara iznad gomile peska. Gde su bili mekani jastuci? Obaveštenja o odgovornosti?“, upitala je Sara iznenađeno.

Suprotno stereotipima, većina nemačkih roditelja koje je upoznala nisu strogi, kaže ona. Veliki značaj pridaju samostalnosti i odgovornosti deteta, prenosi Zadovoljna.rs.

„Oni roditelji u parku nisu ignorisali svoju decu; verovali su im“, kaže ona, ukazujući na nekoliko iznenađujućih stvari koje roditelji rade u Berlinu.

Ne forsiraju čitanje

„U vrtićima u Berlinu imaju poseban odnos prema učenju i čitanju dece. U stvari, nastavnici i drugi roditelji su me obeshrabrili da učim decu da čitaju. Rekli su mi da je nešto posebno što deca zajedno uče kada krenu u osnovnu školu. Vrtić je vreme za igru i društveno učenje. Ali ni u prvom razredu ne uči se na forsiranje”.

Naša osnovna škola nudi poludnevnu nastavu sa čak dva odmora na otvorenom. Ali nemojte misliti da ovaj opušteni pristup znači loše obrazovanje: prema proceni Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj iz 2012. godine, nemački 15-godišnjaci imaju rezultate znatno iznad međunarodnog proseka u čitanju, matematici i nauci, dok njihovi američki vršnjaci zaostaju”, primećuje Sara.

Podstiču decu da se igraju vatrom

Priča i kako joj je jednog dana ćerka došla sva uzbuđena sa porukom iz škole – plan je bio da napravi projekat sa plamenom.

„Da li bih joj dozvolio da upali sveće i eksperimentiše sa šibicama?“ Palili smo sveće zajedno i palili stvari njima, sigurno. Bilo je odlično. Ona je, međutim, bila jedino dete čiji roditelji nisu dozvolili da napravi vatromet u novogodišnjoj noći“.

Deci je dozvoljeno da idu sami skoro svuda

Većina dece osnovnih škola u Nemačkoj ide u školu i po susedstvu bez roditelja, kaže Sara. Neki se i sami voze metroom.

Nemački roditelji su, naravno, zabrinuti za bezbednost, ali se uglavnom fokusiraju na saobraćaj, a ne na neku drugu vrstu opasnosti, poput kidnapovanja, jer ih, srećom, što se stranaca tiče, nema mnogo. I hodanje bez nadzora roditelja, odnosno tzv samostalno kretanje je dobro za decu“, prenosi reči stručnjakinje.

Imaju zabavu pre polaska u školu

Sari je jedan prijatelj iz Berlina rekao da je  polazak u prvi razred među tri najveća životna događaja.

„Onda su u Berlinu velike proslave u školi – subotom, a na poklon dobijate ogromnu šolju veličine deteta napunjenu svime, od olovaka preko satova do slatkiša. Zatim sledi još jedna zabava sa porodicom i prijateljima. Deca se tome raduju godinama. To signalizira veliku životnu promenu i, nadamo se, podstiče entuzijazam za učenje.“

Izvode decu svaki dan

Nemci se vode onom čuvenom izrekom – ne postoji loše vreme, samo neprikladna odeća.

„Škole stalno ističu koliko je važno provoditi vreme napolju, pa otuda i tzv. bašta vrtića. To je vidljivo i na brojnim igralištima u Berlinu. Koliko god da je hladno i sivo, a u Berlinu je prilično hladno, roditelji okupljaju svoju decu i vode ih u park ili ih sami ispraćaju“, kaže Sara.

Na kraju, Sara ističe da joj je trebalo dosta vremena da pusti svoju osmogodišnju ćerku da šeta sama u njihovom komšiluku jer je veoma prometno.

„Ali napravio sam jedan mali korak. Pustila sam je da sama ode u pekaru, odmah pored nas. Prvi put kada je to uradila, vratila se ozarena, ponosno mi pružajući kiflice koje je sama kupila. Shvatila sam da nema potrebe da joj kažem da je njena majka bila na balkonu i posmatrala je sve vreme”, prenosi N1.