„Čudo da sam uopšte tu“: Osećaj olakšanja u oslobođenom selu u blizini Hersona

I jedno i drugo je prošlog meseca preletelo preko puta nakon što je ruska raketa S-300 sletela na obližnju poljoprivrednu zgradu. Napad se dogodio u 3.15 ujutru.

„Čudo je da sam ovde“, rekao je Bogun.

Kako piše Gardijan, on i njegova supruga Libov žive u Maloj Oleksandrivki, selu na liniji fronta u provinciji Herson na jugu Ukrajine.

Ruske trupe su u selo upale u martu, uspostavile kontrolne punktove i parkirale tenkove iza škole.

Vojnici iz samoproglašene Narodne Republike Donjeck (DNR) ušli su u nekada miran Bogunov kraj Školske ulice.

Ukrajinska vojska je s vremena na vreme lansirala rakete na ruske okupatore. Bomba je tokom leta uništila Bogunov zid i pomoćnu zgradu.

Druga je pala na kokošinjac i tom prilikom je ubijen veći deo pilića. Nakon toga mu je ogluveo pas.

Bogun je skupio delove rakete i stavio ih do skladišta oraha i dunja. „I dalje nalazim šrapnele u svojoj bašti s crnim lukom“, rekao je.

Rusi su napali Malu Oleksandrivku 5. oktobra, premestivši se na oko deset kilometara niz put. Ranije ove nedelje su se po okolini širili zvuci borbe. Bilo je konstantne tutnjave zbog vatre iz ukrajinske artiljerije i minobacača. U utorak kasno ujutru ruske rakete su uz fijuk preletele preko Bogunovog krova uz zastrašujuću tutnjavu. Jedna je eksplodirala u blizini; druga nije.

Onda je ruski ministar Sergej Šojgu u sredu saopštio da povlači svoju vojsku iz grada Hersona i seoskih naselja na zapadnoj obali reke Dnjepar. Bilo je to važno strateško povlačenje Moskve nakon propalog pokušaja proletos da se zauzme Kijev i posle kontraofanzive Ukrajine krajem leta u Harkovu.

Povlačenje je usledilo pet nedelja nakon što je Putin anektirao teritoriju i rekao da će „zauvek“ biti ruska.

Ukrajinske trupe su od tada postepeno oslobađale zajednice u blizini postojeće linije fronta. Na pojedinim mestima su lokalni stanovnici sami dizali ukrajinske zastave.

U ranim jutarnjim satima u petak, ukrajinske snage su tukle ruske trupe dok su pokušavale da pobegnu. Prema lokalnim Telegram kanalima, bilo je više eksplozija u hidroelektrani Kahovka, na prelazu preko Dnjepra do grada Nova Kahovka.

Ruski vojni blogeri su ukazali da je 20.000 vojnika praktično bilo zarobljeno u i oko Hersona na desnoj obali.

Pojedini se boje da će Kremlj sada nastojati da uništi grad i pretvori luku u drugi Mariupolj. Ali, štagod da se dogodi, ispostavlja se da se rat polako, ali sigurno okreće u korist Ukrajine.

U Maloj Oleksandrivki Bogun je rekao da je njegova najveća želja sada mir.

„Herson je Ukrajina, Krim je diskutabilan“, rekao je.

Rat je nanep ogroman ljudski gubitak, dodao je. Kroz suze je rekao da je njegov voljeni 23-godišnji unuk Maksim ubijen u aprilu dok se borio sa ukrajinskom vojskom u blizini Odese. Njegovo selo je kako se zima približava bez struje, gasa i centralnog grejanja.

Rusi su tokom povlačenja iza sebe ostavili ogroman nered. Na napuštenom kontrolnom punktu Putinove trupe su napravile sterljački zaklon od zelenih kutija za municiju. Bila je tu i vreća za spavanje, prazne kutije cigareta i rasparna čizma. U blizini je bilo i odbačeno protivtenkovsko oružje i bure za naftu, označene crveno-belim logom ruske energetske kompanije Lukoil.

U pojedinim selima nema nijedne jedine preživele prodavnice, apoteke ili kafića. Kuće i firme su pretvorene u prah. Put do linije fronta prati vijugavu reku Inhulets oivičenu trskom i pejzaž istačkan kućicama bez krovova i klimavim banderama. U polju je smešteno i rusko ugljenisano blindirano vozilo za prevoz vojnika, nedaleko od napuštenog automobila sa oznakom „V“, što je znak Putinove invazije, koja gubi zamajac.

Bogunova komšinica Nadja Kotula je rekla da je merila krater koji je napravljen u udaru rakete S-300 jedne noći u oktobru, koja je pala na traktor. Rupa je bila pet metara duboka i mogla se videti odmah ispod njene drvene ograde,

Rekla je da su dvojica vojnika DNR-a živela u njenoj kući. „Bili su lepo vaspitani i veoma religiozni. Nisu svi bili loši“, ukazala je.

Gladni DNR vojnici su pokucali na Bogunova vrata u martu, moleći za hranu. Rekli su da nisu videli hleb pet dana. „Pitao sam ih šta rade ovde. Rekli su:’Ispunjavamo naređenja.’ Rekli su mi:’Da nije našeg komandanta, do sada bismo otišli kući.’ Imali smo sreće da nisu bili gori.“

Rat je bio užasan i za životinje. Bogunov sin Andrij, nastavnik crtanja i direktor amaterskog pozorišta, rekao je da su mine raznele nekoliko seoskih krava. Izgladneli psi su pojeli većinu pataka.

„Bilo je to kao Černobilj“, rekao je, dodajući da je pobegao ubrzo posle okupacije, Rusi su tada mislili da će ostati zauvek, rekao je.

Andrij je pokazao osnovnu školu gde su vojnici živeli sedam meseci. Svi prozori su polomljeni. Projektil je strčao na krovu. „Moja deca su išla u ovu školu. Vojnici su je korstili za zabave sa ženama. Mogli ste da čujete muziku subotom uveče“, rekao je.

Usped olakšanja zbog povlačenja ruske vojske bilo je priča o užasima i gubicima. Lokalni tužioci su rekli da su ove nedelje pronašli još tela civila koje je ubila ruska vojska. To je isti sumorni obrazac kao u drugim okupiranim područjima, uključujući Buču, predgrađe Kijeva.

Najmanje petoro ljudi je ubijeno u selu Arhangelske u regionu Herson, rekli su lokaln stanovnici. Jedan od njih je bio pijan i odbio je komandu da se zaustavi.

Ostali su bila dva bračna para, koja su ubijena, pošto su videli kako ruski vojnici pljačkaju privatne kuće. Lena Služinjskaja je rekla da su ubili njenog brata Kolju i njegovu suprugu Tanju 23, avgusta.

„Kolja ih je video kako bacaju odeću sa susednog balkona. Tokom noći su provalili u njegovu kuću i ubili ga“, rekla je.

Nazad u Školsu ulicu, Nikolai Bogun je rekao da nema nameru da bilo gde ode nakon što su se mesecima vrtoglavom brzinom menjale zastave i mape. „Imam 77 godina. Groblje je na dnu moje bašte. Kada dođe vreme, preseliću se tamo“, rekao je.