Dragoslav Raseta foto N1Foto: N1

Srbija je sada već karakteristično kratkovida što se tiče predviđanja velikih promena u međunarodnim odnosima, i troma u adaptiranju na iste promene, ocenjuje za Danas Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta.

Čvrsto vezivanje za Rusiju i Kinu će u budućnosti imati sve više negativnih posledica, a prednosti gotovo u potpunosti izostati, kao što je već slučaj sa vezivanjem za Rusiju, naglašava Rašeta, odgovarajući na pitanje kako da se Srbija izbavi iz ovog posrnuća i traži eventualno razumevanje imajuću u vidu da se srpski režim svrstao uz skupinu autoritarnih režima – Kina, Iran, Rusija.

„Sam odnos između velikih sila, SAD i Kine, kao i usporavanje kineske ekonomije i potpuna dominacija jednog čoveka, Si Đinpinga, uvode nas u jednu novu eru, u kojoj bi bilo najbolje za Srbiju da se ne oslanja na autoritarne režime, naročito kad je u Vašingtonu administracija koja svoju spoljnu politiku bazira na suprostavljanju istima i okupljanju velikog demokratskog bloka oko sebe.

U tom bloku mora biti i Srbija“, kategoričan je Rašeta.

Sa našim sagovornikom smo prvenstveno razgovarali o aktuelnim događajima u Kini i talasu protesta koji, stoji u ocenama svetskih medija, nisu viđeni otkako su ugušeni prodemokratski skupovi 1989.

Podsetimo, ljudi su u nedelju izašli na ulice u velikim gradovima i okupili se u univerzitetskim kampusima širom Kine kako bi pozvali na ukidanje karantina i veće političke slobode.

Smrtonosni požar prošle nedelje u Urumčiju, glavnom gradu severozapadne kineske regije Sinđijang, bio je katalizator gneva javnosti, a mnogi su okrivili blokade uvedene zbog kovid-19 da ometaju napore spasavanja.

Demonstranti pozivaju na veće političke slobode – a neki čak zahtevaju ostavku kineskog predsednika Si Đinpinga, koji je nedavno ponovo imenovan na istorijski treći mandat za lidera zemlje.

„Protesti još uvek nisu dostigli kritičnu tačku kao oni iz 1989, ali su svakako najopasniji u 21. veku za KP Kine, i ja verujem da će Si Đinping pokazati relativno „meku ruku“ u odnosu prema istim. Dalja eskalacija bi mogla da vrati izbačene frakcije KPK nazad na veliku scenu i da okrnji potpunu pobedu Sija iz novembra“, navodi naš sagovornik.

Paradoksalno, protesti su veoma česti u Kini, na godišnjem nivou se održi više od 100.000 protesta na koje je KP Kine naučila vešto da odgovara služeći se drevnom mantrom „nebesa su visoka i car je daleko“, napominje Rašeta.

Ukazuje da kroz privid postojanja samokorektivnih mehanizama, Peking gotovo nikad nije snosio političke posledice ovakvih protesta, već je dokazivao Zapadu postojanje nekakve demokratije u kineskom društvu.

Rašeta smatra i da su ovi protesti drugačiji jer su se rasplamsali preko cele teritorije Kine, od Šangaja, Pekinga, Čengdua do Urumćija, i za razliku od uobičajenih protesta, svi su fokusirani na 1 temu i 1 problem: na KPK i neuspelu strategiju nulte tolerancije prema Kovid-19.

„Druga opasnost po KPK je što, opet za razliku od uobičajenih protesta, ovde prostora za samokorekciju politike nema, što je Si Đinping i demonstrirao na 20.-om Kongresu KPK-a.

Imenovanjem Li Ćijanga za drugog čoveka partije i izvesno premijera od marta sledeće godine, Si je pokazao da ne samo da lider Šangaja neće biti kažnjen zbog masovnih zatvaranja grada, već nagrađen zbog njegove lojalnosti i ličnih konekcija sa Sijem“.

Iz samih govora sa 20.-og Kongresa KPK-a se moglo zaključiti da Partija ne planira da odustane od strategije nulte tolerancije jer bi ona predstavljala veliki udarac za samog Sija, konstatuje naš sagovornik.

Po mom mišljenju, zaključuje Rašeta, KPK će tražiti izlaz u masovnoj vakcinaciji starijeg stanovništva, pošto bi uvoz zapadnih RNK vakcina predstavljao potpuni poraz za takozvanu kinesku superiornost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari