Iskorišćavanje korupcije na Zapadnom Balkanu ključno je za napore Kremlja da neguje uticaj u regionu. Moskva je koristila korumpirane aktere kao što je Vulin da iskorišćava ekonomske, etničke i verske podele u regionu, sejući nestabilnost da izazove i podriva Zapad, ocenjuju u analizi za Kijev post Ivana Stradner, savetnica u Fondaciji za odbranu demokratije i naučna saradnica Instituta „American enterprise“ i Elejn Deženski, šefica Centra za ekonomsku i finansijsku moć pri Fondaciji za odbranu demokratije.
Dok Srbija nastavlja da podstiče nestabilnost na Zapadnom Balkanu, SAD su, podsećaju, uvele antikorupcijske sankcije protiv šefa srpske obaveštajne službe Aleksandra Vulina.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stao je u Vulinovu odbranu, tvrdeći da su optužbe o korupciji neosnovane.
„U Vulinovoj kancelariji nije pronađen kokain, već u Beloj kući“, izjavio je Vučić, trolujući Vašington zbog nedavnog skandala oko otkrivanja droge klase A.
Vulin ne samo da je korumpiran već je igrao i važnu ulogu u negovanju ruskog uticaja na Balkanu i destabilizaciji regiona, navode. Bajdenova administracija je zaslužna što ga je konačno sankcionisala.
Međutim, da bi ove sankcije imale pravi efekat, Evropska unija i Velika Britanija takođe moraju da preduzmu isto.
Vulin je, podsećaju, bio ministar odbrane Srbije od 2017. do 2020. a potom i ministar unutrašnjih poslova do 2022. Beograd je krajem prošle godine najavio da će preuzeti funkciju šefa Bezbednosno-obaveštajne agencije Srbije (BIA).
Ministarstvo finansija SAD optužilo je Vulina da se bavi „transnacionalnim organizovanim kriminalom, ilegalnom trgovinom narkoticima i zloupotrebom javne funkcije“ za ličnu i političku korist.
Šef obaveštajne službe, koji je ranije vodio ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova Srbije, takođe je koristio svoje pozicije da bi omogućio ruski zlonamerni uticaj u regionu, navodi Ministarstvo finansija SAD.
Iskorišćavanje korupcije na Zapadnom Balkanu ključno je za napore Kremlja da neguje uticaj u regionu.
Moskva je koristila korumpirane aktere kao što je Vulin da iskorišćava ekonomske, etničke i verske podele u regionu, sejući nestabilnost da izazove i podriva Zapad.
Vulin je, ukazuju, gajio čvrst odnos sa ruskim bezbednosnim aparatom.
Tokom 2021. dok je bio ministar unutrašnjih poslova, sastao se sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševom kako bi obećao saradnju u borbi protiv „obojenih revolucija“ (moskovski izraz za prozapadne narodne pobune protiv autoritarnih režima).
Te iste godine, srpski obaveštajci su navodno prisluškivali seminar ruske opozicije održan u Beogradu.
Vulin je potom, navodno, ručno predao transkripte Patruševu, što je dovelo do pritvora ruskog opozicionara koji je vodio seminar.
Čak i dok neguje ruski uticaj, Vulin je takođe promovisao sopstvene destabilizujuće regionalne ambicije Beograda.
Dugogodišnji zagovornik bivšeg predsednika Srbije i ratnog zločinca Slobodana Miloševića, Vulin je promovisao koncept „srpskog sveta“ – cilj je da se svi Srbi ujedine u jedinstvenu etno-državu na čelu sa Vučićem.
U maju su Srbi na severu Kosova ranili više od 30 pripadnika mirovnih snaga NATO-a nakon sukoba na severu Kosova.
Srbija je koristila svoju omiljenu taktiku da eskalira, a zatim i deeskalira krizu na Kosovu i da je iskoristi kao moneta za pregovaranje sa Zapadom.
Punomoćnik Srbije u Bosni i Hercegovini Milorad Dodik nedavno je zapretio otcepljenjem bh. entiteta Republika srpska.
Pošto se Vulin suočava sa optužbama za omogućavanje uticaja Rusije u Srbiji i umešanost u organizovani kriminal i trgovinu drogom, Vučić je pokušao da skrene pažnju sa ovih domaćih nedela.
U tipičnom taktičkom manevru, apelovao je na srpske proruske ekstremno desničarske grupe, navodeći da „Aleksandar Vulin nije sankcionisan za bilo kakav zločin, korupciju ili šta već, već zbog svog stava prema Ruskoj Federaciji“.
Vučić je dodatno umanjio sankcije ističući da je i on sankcionisan 1999. kada je bio ministar informisanja u Miloševićevoj vladi.
Uprkos nadi SAD da će Srbija uskladiti svoju politiku sa EU, Beograd se opirao.
Tokom posete Moskvi avgusta 2022, Vulin je uverio ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da se Beograd neće pridružiti Zapadu u pokušaju da izoluje Rusiju.
„Srbija je jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije i nije bila deo antiruske histerije“, rekao je Vulin.
U stvari, Srbija se pojavila kao ključna jurisdikcija za izbegavanje ruskih sankcija. U Srbiji je 2022. osnovano preko 1.020 ruskih kompanija, što je više od 12 puta više u odnosu na prethodnu godinu.
Sankcionisanje Vulina je korak u pravom smeru Bajdenove administracije, koja je obećala da će suzbiti i korupciju i ruski zlonamerni uticaj i izbegavanje sankcija.
Sankcije SAD uvedene prošle nedelje zamrzavaju svu imovinu i imovinu sa sedištem u SAD u vlasništvu Vulina i zabranjuju američkim kompanijama da posluju sa subjektima u njegovom većinskom vlasništvu.
Vulinovo imenovanje usledilo je nakon sličnih američkih sankcija koje su uvedene protiv drugih balkanskih aktera zbog učešća u korupciji, podrivanja demokratije ili destabilizacije regiona.
Ali ako EU i UK ne uvedu slične mere, sankcije neće biti toliko bolne za Vulina ili njegove balkanske drugove, koji većinu svojih poslova i odmora obavljaju u Evropi.
EU, posebno, preferira šargarepu nego štap, ali ekonomski podsticaji neće promeniti Vučićev bezbednosni program za region.
Zapad mora da obavi bolji posao nametanjem troškova destruktivnim balkanskim akterima.
Ali da bi to bilo učinjeno efikasno, Zapad mora da deluje kao jedno. Vašington je dobio loptu. Sada je vreme da Evropa istupi i učini svoj deo, zaključuju Stradner i Daženski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.