“Da bismo se suprotstavili imperijalizmu Kremlja, moramo znati njegove korene”

Kako je dodala “potrebna nam je iskrena procena prošlosti, uključujući komunističke zločine, da bismo sprečili buduće zločine ili istražili sadašnje u Ukrajini”.

Kalas se zajedno sa liderima Letonije, Litvanije, Poljske i Rumunije pismom obratila zvaničnicima EU.

Brutalni, ničim izazvan i neopravdani rat Ruske Federacije protiv Ukrajine signalizira porast autoritarizma koji zanemaruje, pa čak i nastoji da uništi međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Ovo je alarmantan podsetnik na ne tako daleku prošlost, posebno na zločine koje su počinila dva okrutna totalitarna režima 20. veka u Evropi – nacizam i komunizam.

Pozadina i koreni aktuelne ideologije režima Kremlja predstavljaju, u mnogim slučajevima, odraz preteča Rusije: SSSR-a i Ruske imperije. Rusija nikada nije osudila zločine Sovjeta i njeno sadašnje rukovodstvo ih otvoreno toleriše, pa čak i sa entuzijazmom podržava sovjetsko nasleđe.

Gorke lekcije nacizma i zločini koje je počinio režim postali su obavezan deo nastave o istoriji u našim obrazovnim sistemima. Istovremeno, sećanje i znanje o sovjetskim zločinima tek treba da nađu svoje pravo mesto u svesti Evropljana

Postoji potreba za jačanjem napora na nivou EU u borbi protiv pokušaja Rusije da prekroji istoriju i koristi narative totalitarnih režima u kontekstu rata protiv Ukrajine, korišćenjem pravnih, političkih i instrumenata za podizanje svesti.

Bez tačne, iskrene i sveobuhvatne procene prošlosti, nećemo moći efikasno da sprečimo buduće zločine na našem kontinentu niti da istražimo aktuelne u Ukrajini.

Demokratski svet je odlučno osudio nacistički režim i priveo pravdi njegove vođe i počinioce. Gorke lekcije nacizma i zločini koje je počinio režim postali su obavezan deo nastave o istoriji u našim obrazovnim sistemima. Istovremeno, sećanje i znanje o sovjetskim zločinima tek treba da nađu svoje pravo mesto u svesti Evropljana.

Danas je više nego ikad potrebno jasno i vizionarsko vođstvo za promovisanje narativa Evropskog sećanja širom EU, koji bi na kraju trebalo da postane deo nacionalnih obrazovnih programa svih država članica.

EU je u najboljoj poziciji da preuzme ovu koordiniranu ulogu, a takav gest bi takođe bio blagovremen i veoma relevantan, u svetlu nezabeleženog nivoa ruskih dezinformacija i dezinformacija, uključujući i pitanja evropske istorije.

Poslednjih godina učinjeni su važni koraci na evropskom nivou uspostavljanjem Platforme evropskog pamćenja i savesti. EU bi mogla učiniti više tako što će Platformi obezbediti neophodne političke i finansijske resurse.

Uspostavljanje Panevropskog Memorijala žrtvama totalitarizma u Briselu bio bi veoma važan korak u obezbeđivanju pravilnog sećanja na zločine totalitarnih režima, uključujući i sovjetski, u našim naporima za podizanje svesti u cilju sprečavanja sličnih zločina i da ih zaustavimo u Ukrajini i da odamo počast žrtvama.

Računamo na vaš lični angažman i podršku ovim inicijativama koje bi mogle da budu razmatrane u Savetu EU.

Kaja Kalas, premijerka Republike Estonije

Krišjanis Karinš, premijer Republike Letonije

Gitanas Unborn, predsednik Republike Litvanije

Mateuš Moravjecki, premijer Republike Poljske

Klaus Johanis, predsednik Rumunije