“Da kradu, tlače, uživaju u vlasti i imovini i da im se niko ne meša u tome”: Kako Putin shvata suverenitet iz ugla Abasa Galjamova, bivšeg pisca govora ruskog predsednika 1Foto: EPA-EFE/MIKHAEL KLIMENTYEV

Abas Galjamov, bivši pisac govora ruskog predsednika Vladimira Putina (od 2008. do 2010.) analizirao je šta je suverenitet po shvatanju ruskog predsednika.

U članku za themoscowtimes.com Galjamov ukazuje da je Putin u novogodišnjoj čestitki šest puta koristio koncept „suvereniteta“, kao i slične reči.

Čini se, navodi, da je Kremlj odlučio da suverenitet društvu predstavi kao glavni rezultat rata.

U govoru su se, međutim, pominjale i nove teritorije ali na njih nije stavljen nikakav akcenat. Razumljivo je, teritorije će uskoro biti oduzete, a suverenitet je apstraktna stvar.

Ukratko, prema Putinovim rečima, smatra Galjamov, upravo zarad suvereniteta desetine hiljada Rusa je moralo da se pozdravi sa životom, a sudeći po početku godine, još isto toliko će njih će se rastati od života.

Šta tačno Putin stavlja u koncept suvereniteta? Putinovu moć odavno niko ne ograničava. Šta Putin želi, on to i radi. Svi ovi poslanici, sudije, guverneri, društveni aktivisti, mediji i drugi – samo savesno pristaju. Dakle, strogo govoreći, da bi se postigao pun suverenitet, nije bila potrebna invazija bilo gde.

Suština je u tome da Putinu nije dovoljno da potvrdi svoj suverenitet, već treba da ograniči suverenitet svojih suseda. Imajte na umu da on sto puta dnevno proglašava princip nemešanja u poslove suverenih država i tu – ne menjajući lice – isto puta dnevno zahteva od svojih suseda da ispune njegove zahteve.

Ukrajinci, na primer, nemaju pravo da uđu u NATO. Zašto? Jer Rusija to ne želi. A Rusija je, po Putinu, ta koja treba da odluči kojim jezikom Ukrajinci treba da govore, ko treba da podiže koje spomenike, čijim imenima treba da se imenuju ulice i šta treba da piše u njihovim istorijskim knjigama. Ali šta je sa ukrajinskim suverenitetom? Ah, Rusija ne mari za njega! Ona ovde ima zonu „vitalnih interesa“.

Dakle, jednom rukom Kremlj odobrava Vestfalski mir – tamo gde to niko ne naređuje; a drugom usađuje kolonijalni sistem u kome je Rusija metropola, a svi ostali stoje ispred nje u polu-luku. Kontradikcija? I dođavola s njim…

Postoji još jedna stvar koja iz nekog razloga stalno nestaje iz ruske rasprave o suverenitetu. To je pitanje zašto im je to potrebno. Šta dalje s njim, čini se da je nevažno.

I ovde bi bilo dobro da Putinu postavim pitanje koje sam jednom pročitao, mislim kod Ničea: „Ne pitam vas od čega ste slobodni. Pitam, zašto vam treba ova sloboda? Zašto je Putinu potreban suverenitet?

Sudeći po onome što se dešava, to je isključivo zarad besramnog nametanja svoje volje drugima, kako svojim podanicima, tako i susedima. Da kradu, tlače, uživaju u vlasti i imovini. I da im se niko ne meša u tome.

Ovo je ruska nacionalna ideja: „Niko se ne usuđuje da raspravlja sa Putinom!“

Za nju ljudi umiru, zaključuje Galjamov.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari