Da li bi Amerika bila pobednik u eventualnom trećem svetskom ratu?

Amerika do sada Ukrajini pomaže najviše paketima vojne pomoći. Vrednost poslednjeg je 725 miliona dolara. Kako je saopštio ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov, paket uključuje rakete za napredne mobilne višecevne bacače raketa tipa HIMARS, desetine hiljada artiljerijskih granata, 200 višenamenskih vozila i više od 2 miliona metaka.

Ukupna vrednost američke vojne pomoći do sada je 17 milijardi dolara. U maju je američki predsednik Džo Bajden potpisao zakon pred novinarima koji omogućava ubrzanje slanja vojne opreme u Ukrajinu, reaktivirajući zakon iz Drugog svetskog rata, piše Index.hr.

Ukrajinci se svakodnevno bore za život“, rekao je Bajden u Ovalnom kabinetu i dodao: „Ta borba je skupa, ali bi popuštanje agresiji bilo još skuplje“.

Rusija: Amerika je direktno umešana u rat

Rusija je u avgustu objavila da su Sjedinjene Države, najveća svetska vojna sila, direktno umešane u sukob u Ukrajini jer su američki špijuni odobrili i koordinirali ukrajinske raketne napade na ruske snage.

Ministarstvo odbrane Rusije, na čelu sa bliskim saveznikom predsednika Vladimira Putina, saopštilo je da je zamenik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe Vadim Skibicki priznao Telegrafu da Vašington koordiniše raketne udare HIMARS.

Ne čudi ni zvanično mišljenje Kine. Zhang Hanhui, kineski ambasador u Moskvi, u intervjuu agenciji TASS, optužio je u avgustu SAD da steraju Rusiju u ćošak stalnim širenjem NATO-a i da istovremeno podržavaju proevropske snage u Ukrajini na račun oni lojalni Moskvi.

Govoreći o Kini i Americi, spomenimo i zaoštravanje odnosa ove dve zemlje nakon što je početkom avgusta na Tajvan stigla Nensi Pelosi, šefica Predstavničkog doma američkog Kongresa. Tada je Kina reagovala podižući oko 20 borbenih aviona.

Šta bi se desilo kada bi Amerika potpuno ušla u rat?

Uticajni Forin Aferi su se „poigrali“ upravo sa mogućnošću rata između Sjedinjenih Američkih Država na jednoj i Kine i Rusije na drugoj, što bi bio treći svetski rat.

Pod naslovom „Može li Amerika da pobedi u novom svetskom ratu?“ analizirana je vojna snaga Sjedinjenih Američkih Država protiv Kine i Rusije.

FA je napisao da su SAD svesne da Kina i Rusija predstavljaju značajnu pretnju globalnom poretku. U svojoj nedavnoj Strategiji nacionalne bezbednosti, Bela kuća je napisala da su „Kina i Rusija sve više isprepletene“, a Bajdenova administracija je posvetila nekoliko stranica objašnjavanju kako SAD mogu da ograniče napredak obe zemlje.

„Vašington zna da će se sukob u Ukrajini verovatno produžiti i da bi mogao eskalirati na načine koji će uvesti Sjedinjene Države direktnije u rat“, navodi se u saopštenju.

„Vašington takođe zna da bi kineski lider Si Đinping, ohrabren svojim imenovanjem na 20. Kongresu nacionalne partije u oktobru na treći mandat bez presedana, mogao da pokuša da zauzme Tajvan dok besni rat u Ukrajini. Sjedinjene Države bi stoga mogle biti uvučene u istovremeni sukobi sa Kinom i Rusijom“, zaključuje FA.

„Američko planiranje odbrane nije srazmerno izazovu“

Dodaje se da američko odbrambeno planiranje nije srazmerno izazovu koji je pred nama. FA podseća da je Ministarstvo odbrane 2015. godine odustalo od politike spremnosti za borbu i pobedu u dva velika rata u korist fokusiranja na borbu i pobedu u samo jednom ratu.

Dodaje se da je rat u Ukrajini pokazao da je savremeno precizno oružje veoma efikasno, a većinu ovog naoružanja proizvode Sjedinjene Američke Države. Što se tiče kvaliteta, zapadni sistemi i municija ostaju najbolji u klasi.

Međutim, primećuje se da američka vojna oprema stari jer mnogi njeni avioni, brodovi i tenkovi potiču iz Reganove administracije. Navodi se da bi SAD morale da stvore duboke rezerve municije, posebno zato što rat sa Kinom ne bi bio ograničen samo na zapadni Pacifik, već bi se mogao proširiti sve do samih SAD.

Komitet za strategiju nacionalne odbrane je 2018. godine upozorio da SAD nemaju dovoljno municije da prevladaju u sukobu visokog intenziteta i rekao da zemlja mora da proširi proizvodnju, saopštio je FA.

„Modernizacija je neophodna“

Izveštaj je takođe otkrio da će Vašington morati da modernizuje svoju odbrambenu proizvodnju kako bi brže stvarao municiju i drugo oružje. Na primer, SAD nisu proizvodile protivvazdušne rakete Stinger već 18 godina, a za ponovno pokretanje proizvodnje biće potrebno vreme i novac. SAD su Ukrajini do sada dale više od 1.400 komada ove municije, piše on.

U njemu se navodi da SAD moraju povećati kapacitet i brzinu proizvodnje odbrane, ali i da bi Kongres trebalo da donese zakon kojim se uspostavljaju minimalni nivoi snabdevanja municijom.

FA dodaje da su oružje i municija samo deo rata i da Vašington mora da smisli nove borbene tehnike. Da bi poboljšao način na koji se borimo, Pentagon treba da razvije nove koncepte za projektovanje i održavanje snaga protiv neprijateljskih sistema.

Dok razvijaju nove borbene tehnike, Sjedinjene Države takođe moraju ozbiljno da razmisle o strategiji u širem smislu – konkretno o tome kako da strukturišu vojsku i konstruišu njene operacije, piše FA, prenosi Index.hr.

„Promeniti komandnu strukturu“

On dodaje da će to verovatno zahtevati odustajanje od vojnih planova koji su postojali poslednjih decenija. Današnja komandna struktura je artefakt iz 1990-ih i 2000-ih, navodi se, dodajući da je struktura imala smisla kada su SAD bile uglavnom zainteresovane za „diskretne, lokalne sukobe sa Iranom ili Severnom Korejom“.

Oni tvrde da pretnje sa kojima se danas suočavaju Sjedinjene Države ne odgovaraju pažljivo iscrtanim geografskim granicama. Na primer, rat sa Kinom bi se lako mogao preliti iz istočne Azije u Indijski okean, koji povezuje Kinu sa njenim izvorima energije na Bliskom istoku, pa čak i u Persijski zaliv i Džibuti na Rogu Afrike, gde je kineska baza nalazi se.

„U takvom ratu možda bi bilo bolje imati komandnu strukturu koja nije toliko geografski ograničena“, pišu oni.

„Rat bi mogao izbiti na bezbroj načina“

Takođe se navodi da bi bilo važno dati prioritet vojnoj akciji SAD na osnovu relativnih pretnji u Aziji i Evropi jer bi rat u više regiona mogao izbiti na bezbroj načina.

„Si, videći da su Sjedinjene Države preokupirane Evropom, možda će odlučiti da je vreme da se krene protiv Tajvana. I tamo, ako stvari budu dobro za Peking, SAD će se možda suočiti sa potrebom da pomognu Tajvancima da se odupru kineskoj okupaciji. Ali čak i ako stvari pođu dobro za Vašington, a kineska raketna kampanja ili amfibijska invazija ne uspe, Peking će verovatno nastaviti da se bori“, dodaje se.

„SAD, Tajvan i njihovi prijatelji bi se tada suočili sa dugotrajnim sukobom koji bi se mogao proširiti na druga područja. U međuvremenu, sa Sjedinjenim Državama zaglavljenim u zapadnom Pacifiku, Moskva bi mogla da odluči da izvrši invaziju na veći deo Evrope“, jedna je od pretpostavki u tekst FA.

Oni su uporedili današnju situaciju sa Drugim svetskim ratom i konstatovali da su tada SAD sledile strategiju u cilju pobede nad nacističkom Nemačkom, dok bi danas morale da se fokusiraju na Aziju.

„Kina ima jaču vojsku od Rusije“

Pišu i da rat u Ukrajini smanjuje vojnu sposobnost Rusije i da će NATO postajati sve sposobniji, posebno kada mu se pridruže Švedska i Finska.

U idealnom slučaju, kapaciteti Vašingtona bi sprečili Rusiju da napadne neku NATO zemlju. Ali evropski saveznici Sjedinjenih Država mogli bi da preuzmu vođstvo u mnogim oblastima, kao što je snabdevanje kopnenim snagama. Ne bi im bila potrebna američka pomoć i uputstva za svaki element borbe, dodaje se.

U Aziji je, međutim, drugačije, i to zato što, kako piše, Kina ima jaču vojsku od Rusije i predstavlja veću pretnju vladajućem regionalnom poretku. Sjedinjene Države imaju sposobne lokalne saveznike u Australiji, Japanu i Južnoj Koreji, ali nema ekvivalenta u NATO-u.

„Potencijalni sukob podseća na Drugi svetski rat“

On takođe piše da ovaj potencijalni sukob sve više liči na Drugi svetski rat. Dve autoritarne sile – Kina i Rusija – formirale su labav savez zasnovan na zajedničkim ciljevima prekrajanja političke karte, baš kao što su to učinile Nemačka, Japan i Italija 1930-ih.

Sjedinjene Države i njihovi saveznici moraju da planiraju kako da istovremeno dobijaju ratove u Aziji i Evropi, koliko god ta mogućnost izgledala neprijatno, piše FA, dodajući da su američki uspesi u Drugom svetskom ratu uključivali mobilizaciju američke nauke, tehnologije i industrije, kao i razvoj novih načina ratovanja.

Kada je u pitanju mobilizacija industrije da podrži nacionalnu bezbednost, piše FA, Kina najviše liči na Sjedinjene Države 1940-ih. Navode da SAD imaju ogromne rezerve, kako u sektoru odbrane tako i u privredi, ali i da su američke oružane snage popunjene posvećenim i inteligentnim oficirima i vojnicima.

Zaključuje se da SAD imaju ono što nikada nisu izgubile – svoje saveze. Za razliku od Kine ili Rusije, Sjedinjene Države imaju bliske veze sa mnogim najjačim vojskom na svetu. Sjedinjene Države su takođe međusobno povezane sa većinom moćnih svetskih ekonomija i nema razloga da ne nastave da sarađuju sa njima.

Avdagić: Umešanost SAD bih tumačio sa oprezom

Na ovu temu Indek je razgovarao sa spoljnopolitičkim analitičarem Denisom Avdagićem.

„Tpremačenju umešanosti SAD prišao bih sa oprezom. Pre svega, teza Rusije i režima Kremlja je da oni već vode rat protiv NATO-a, što je naravno besmislica. Zapad je odlučio da pomogne Ukrajini, ali jeste. ne ulaze direktno u sukob, a s druge strane, sasvim jasno, Kina i Rusija vide SAD kao protivnika, ali i obrnuto.

Tajvan je zaista posebna priča i za sada se ne čini da je Kina spremna da pokuša vojno da preuzme ostrvo, a vrlo je verovatno da bi u tom slučaju došlo do direktnog sukoba dve sile.

„Kina pedantno kalkuliše, prikuplja podatke i uči i nisam sklon da verujem da će ovako rano povući ad hok katastrofalne poteze poput Rusije u Ukrajini“, kaže Avdagić.

„Napad na Tajvan bi postao zaista veliki sukob“

On veruje da bi napad na Tajvan izazvao veliki sukob.

„Rusija, za svoje komunikacione potrebe, već izjavljuje da je u ratu sa SAD, ali je svima jasno da se ne ponašaju u skladu sa ovim tvrdnjama. Oni pokušavaju da vrate odnose sa Zapadom u što bliži okvir. varijacija u odnosu na ono što smo imali pre agresije koja je počela u februaru.

Treba razjasniti, napad na Tajvan bi postao zaista veliki sukob i oko toga ne bi trebalo biti previše sumnje. Isto tako, napad Rusije na članicu NATO-a značio bi pravi rat između NATO-a i Rusije.

Bez obzira koliko strahuju od pretnji Moskve da će upotrebiti nuklearno oružje, i Peking i Moskva znaju da ne mogu dobiti rat sa Zapadom, čak ni zajedno. Oni mogu samo da unište svet kao takav.

Upravo u Ukrajini gledamo tehnološku razliku između Zapada i Rusije i šta znači čak i ova ne prevelika vojna pomoć koja dolazi iz zapadnih zemalja. Ako se nuklearno oružje izbaci iz jednačine, sa strahom od kraja sveta, verujem da nema ludih glava koje bi išle u unapred potpuno izgubljen rat“, rekao je on.

„Američke investicije su i dalje veće od Kine i Rusije“

Pitamo ga kako SAD trenutno stoje po pitanju vojnih investicija.

„Američke vojne investicije su dominantne, blago rečeno duplo veće od Kine i Rusije. Ali ne zaboravimo, ako gledamo na Kinu i Rusiju kao na saveznike, onda SAD dodajemo partnere iz NATO-a, pa tek onda proporcije. postati veoma poražavajući.

Međutim, Kina je sve veći konkurent i u vojnom smislu njihove investicije daleko premašuju investicije Rusije, koje su uporedive sa Ujedinjenim Kraljevstvom, dok su kineske kumulativno veće od Nemačke, Francuske, Japana i UK, što ostavlja utisak da Kina takođe u tom pogledu postaje gigant“, kaže on.

„Poskupelo je i oružje“

Nastavio je o vojnoj industriji. Upoznali smo ga sa informacijama iznetim u tekstu Forin afera u vezi sa navodima o američkom oružju.

„Proizvodnja naoružanja je uvek složena, a na globalnom nivou je vidljivo da je agresija Rusije na Ukrajinu preokrenula tu industriju. Sama Rusija, za koju se verovalo da ima gotovo neiscrpne izvore municije, sada poziva Iran u pomoć, a ne samo da je u pitanju“, rekao je on. a čak se navodi da je Severna Koreja.

To su naravno standardi proizvodnje i ono što možete koristiti. NATO i zapadne zemlje su usaglasile sopstvene standarde za upotrebu, a od pušaka pa nadalje po pitanju proizvodnje, na primer, municije koja se može proizvoditi u velikom broju NATO ili zapadnih zemalja, pa i šire. Međutim, i tu bi trebalo da bude jasno, nisu skočile samo cene energenata i hrane, već je i oružje u toj kategoriji.

Što se tiče samog Singera, koliko je meni poznato, proizvodnja za američke potrebe je obustavljena pre nekoliko godina, ali je nedavno obnovljena za potrebe izvoza, jer je reč o oružju koje američke oružane snage povlače. Naravno, te i takve odluke su podložne promenama, a za potpuno uvođenje novog naoružanja biće potrebno vreme“, kaže on.

„Ne samo da su vojne investicije ključne, ima mnogo finoća“

Sve u svemu, koliko su SAD vojno jače od Rusije i Kine? Kakvu bi ulogu odigrali najvažniji saveznici SAD?

„Pominjali smo vojne investicije i jasno je koliko su SAD dominantne, ali kada govorimo o upoređivanju moći, važni su ekonomija, samodovoljnost, energetski resursi, brojčana superiornost, protivvazdušna odbrana, tehnološka superiornost…

Postoji mnogo detalja koji izgledaju fino, ali su ključni. Po mnogima, Kina je, ako ne ranije, onda definitivno sada druga vojna sila posle SAD.

Ako uzmete ove dve vojne sile, Rusiju i Kinu, kao saveznike protiv SAD, postoje teorije da one postaju dominantnije, ali sve se to raspada kada se priča proširi na NATO. Ovaj globalni bezbednosni kišobran, u kojem je i Hrvatska, iako je jedinstvena i jedinstvena, predstavlja apsolutnu vojnu i svaku drugu nadmoć, samo je po broju stanovnika slabiji“, rekao je on.

„Korupcija nagriza Rusiju“

Govorio je i o korupciji u Rusiji.

„Mislim da potpuna sistemska korupcija dosta nagriza Rusiju, dok za Kinu to ne bih davao kao opis, rekao bih da funkcionišu sasvim drugačije. Ali, na kraju, vojna snaga se vidi i u motivaciji delovanja, ali na kraju krajeva, vojna snaga se vidi i u motivaciji. možda Ukrajina to pokazuje na najbolji mogući način“, rekao je on.

Sve u svemu, on smatra da Kina nije spremna za sukob, uključujući i napad na Tajvan.

„Što se Ukrajine tiče, EU i Ujedinjeno Kraljevstvo, ili sve članice NATO-a, su veoma snažno pojačale podršku Ukrajini. Međutim, nemaju apetita za direktno uključivanje u rat. Ne možemo isključiti da SAD bi ušao da brani Tajvan od Kine, ali znamo da ne samo EU ili druge članice NATO-a, već i SAD ne žele direktan sukob sa Rusijom u Ukrajini“, rekao je on.

„Savezi su jako bitni, vidite kako je čak i Dodik cenjen gost Rusa“

Koliko su faktor u mogućem sukobu američke alijanse, koje su im uvek bile veliki vetar u leđa, piše FA.

„Veoma jasno, integracija i saradnja su uvek bolja prilika za čovečanstvo od sukoba. Uprkos svim proklamovanim vrednostima, Kina je našla način da sarađuje sa Zapadom i prihvaćena je prvenstveno iz pragmatičnih razloga.

Najpragmatičnija stvar za čovečanstvo je uklanjanje barijera i saradnja. Decenijama iza nas pričali smo o teoriji globalnog sela, danas o njoj ne pričamo, ali je istinski živimo. Savremene tehnologije su omogućile brz napredak.

Štaviše, potpuno je bizarno da neko danas ratuje iz motiva koje smo videli u 20. veku. Ruska retorika u vezi sa Ukrajinom bliža je stvarnosti sto godina starijeg sveta, ili da kažemo onog iz 19. veka.

Ali vratio bih se i na početak pitanja. Savezi su apsolutno neophodni. Sa njima možete učiniti mnogo više i što je najvažnije, niste izolovani. Pogledajte kako samo Rusija grabi svakog saveznika, pa je i Milorad Dodik postao relevantan i cijenjen gost.

Jednostavno, nemaju mnogo otvorenih vrata. To što im ceo svet nije uveo sankcije malo znači ako je cena izolacija od naprednog. Rusija se, kao i Kina, dugo rukovodila pragmatičnijim pristupom svetu. Kina je i dalje na tom putu, kao i Zapad“, zaključio je Avdagić.