Da li će AfD-ov „fašista“ da preuzme vlast?

Nakon nedavno objavljenog istraživanja mreže „Korektiv“ o tajnim planovima političara Alternative za Nemačku (AfD) i desnih ekstremista o progonu migranata iz Nemačke, sve više političkih posmatrača, preživelih žrtava Holokausta i stručnjaka za ekstremizam, upozorava na posledice jačanja desničarskih stranaka u Nemačkoj. Predsednik Frank-Valter Štajnmajer poziva na budnost. Ujedno se intenzivira i diskusija o mogućem pokretanju postupka zabrane AfD-a zbog sve izraženije radikalizacije.

Istovremeno, AfD nakon godina provedenih u opoziciji stremi preuzimanju političke vlasti. U 2024. bi Alternativa za Nemačku mogla da ostvari važne političke uspehe – osim izbora za Evropski parlament održava se naime i čitav niz lokalnih izbora u Nemačkoj, a u septembru se glasa i u tri pokrajine na istoku: u Saksoniji, Brandenburgu i u Tiringiji. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da AfD uživa podršku, pogotovo na istoku zemlje gde je trenutno i najjača politička opcija. Stranka želi da u Tiringiji u ovoj godini želi dobije svog prvog pokrajinskog premijera. Radi se upravo o jednom predstavniku radikalnog krila stranke – o Bjernu Hekeu.

Heke je šef poslaničke grupe AfD-a u parlamentu Tiringije. Taj bivši gimnazijski profesor u prošlosti je znao – i to kao vrlo glasan akter – da učestvuje i na marševima nemačkih neonacista. Pre nekoliko godina je čak i rukovodstvo AfD-a bilo uvereno da je upravo Heke pod pseudonimom „Landolf Ladig“ objavljivao tekstove koji dokazuju „veliku bliskost s nacionalsocijalizmom“, kako je to u jednom dopisu formulisalo Predsedništvo stranke. Heke je doduše demantovao te prigovore, ali je odbio da potpiše pisanu izjavu pod zakletvom da on nije taj za kojeg ga smatraju.

U 2017. je AfD zbog toga zatražio i izbacivanje Hekea iz stranke. Bez uspeha. Umjesto isključenja jednog od lidera svog radikalnog krila, AfD se proteklih godina „pomerila“ u smeru Hekea. Stranka se radikalizovala, a upravo pristalice Hekea danas diktiraju programski smer Alternative za Nemačku.

Nacistička ideologija

Još od sloma ubilačke vladavine nemačkih nacionalsocijalista (NS) pod njihovim samoproglašenim fašističkim „vođom“ iliti „firerom“ Adolfom Hitlerom od 1933. do 1945, u SR Nemačkoj se svaki oblik ideološkog ili simboličkog približavanja nacizmu oštro politički osuđivao. Tokom režima nacista oni su pobili više od šest miliona evropskih Jevreja, a odgovorni su i za Drugi svetski rat, jedan od najkrvavijih ratova u istoriji čovečanstva.

Danas postoje brojni funkcioneri AfD-a koji su se u svom javnom delovanju deklarirali kao ljudi koji su ideološki bliski nacionalsocijalizmu. Bjern Heke recimo sme javno da se nazove „fašistom“ jer je 2019. tako odlučio Upravni sud u Majningenu.

I upravo taj Bjern Heke bi u pokrajini Tiringiji u septembru 2024. mogao da bude izabran na dužnost premijera u jednoj nemačkoj saveznoj pokrajini – kao prvi ekstremno desni političar u posleratnoj istoriji.

Ta dužnost povezana je s velikom političkom moći. Pokrajinski premijeri su u velikoj meri odgovorni za obrazovnu ili medijsku politiku u svojoj saveznoj pokrajini. Oni takođe odlučuju i o tome kako će se u njihovoj pokrajini u praksi sprovoditi politika azila koju kreira savezna vlada u Berlinu. A to bi, s obzirom na zahteve AfD-a o radikalnoj promeni kursa po pitanju politike azila i migracija, moglo da ima znatne posledice.

Heke: Obustaviti borbu protiv desničara

Na jednom sastanku AfD-ovaca u novembru 2023. Heke je, u slučaju izborne pobede i izbora za šefa vlade u Tirinigiji, najavio dalekosežne posledice: „Obustavićemo borbu protiv desnice!“ To obećanje su njegove pristalice nagradile burnim aplauzom.

Heke najavljuje i konkretne poteze protiv javnih medijskih servisa: „Šta će se dogoditi ako Heke postane šef vlade? Da li će on da raskine sve medijske ugovore s državom? Da, to će onda da uradi Heke, da“, rekao je on u obraćanju članovima AfD-a, koji su bili oduševljeni tim planovima.

Alternativa za Nemačku već nekoliko godina zahteva ukidanje ili barem restrukturiranje javno-pravnog medijskog sektora u Nemačkoj. Razlog je nezadovoljstvo zbog kritika u izveštajima o AfD-u. Inspirisan potezima bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, i AfD se fokusira na takozvane „alternativne medije“, a svoje političke poruke plasira na sopstvenim, stranačkim kanalima na društvenim mrežama, preko kojih ima dopire do mnogih ljudi.

Koliko je zapravo realan scenario o dolasku jednog ekstremno desnog političara na mesto premijera jedne savezne pokrajine u Nemačkoj? To je u decembru 2023. skicirao renomirani onlajn-portal „Ustavni blog“ (Verfassungsblog). Ključ svega u realizaciji tog plana je, kako piše taj portal, jedna politička funkcija koja na prvi pogled ne upada u oko – to je osoba koja će preuzeti funkciju predsednika pokrajinskog parlamenta. U Nemačkoj tradicionalno ta dužnost pripada najuspešnijoj stranci, odnosno onoj stranci koja pobedi na pokrajinskim izborima. A u Tiringiji je, prema aktuelnim anketama, AfD uverljivo najjača stranka. Sudeći po tome, Alternativa za Nemačku itekako može da se nadati (i) toj funkciji.

„Ogromna šteta za demokratiju“

„Ustavni blog“ upozorava i na moguće posledice: „Ogromna je šteta koju za demokratiju može da prouzrokuje jedna autoritarna populistička stranka uz pomoć te dužnosti (predsednika parlamenta, prim.red)“. Predsednik pokrajinskog parlamenta, naime, organizuje funkcionisanje parlamentarnog rada.

Ali, „AfD-u nije u interesu parlament koji funkcioniše“, procenjuje „Ustavni blog“. „Ta stranka živi od priče da treba promeniti elite, da demokratija ne funkcioniše. Njena želja da preuzme moć ne počiva na demokratskim procedurama, ta stranka se poistovećuje s narodom.“

Predsednik pokrajinskog parlamenta u Tiringiji bi pre svega imao mogućnost da omogući da se na dužnost šefa pokrajinske vlade izabere i neki političar koji u parlamentu ne bi dobio apsolutnu većinu. Naime, u trećem izbornom krugu za to je dovoljna prosta većina glasova poslanika.

Postoji i način na koji bi mogao da se spreči izbor AfD-ovog kandidata za premijera Tiringije, ali to rešenje bi podrazumevalo jedan prilično „pikantan“ savez: konzervativni Demohrišćani (CDU) i socijalistička Levica bi naime morali da se dogovore oko zajedničkog protivkandidata. A to su dve stranke koje su u Nemačkoj, a posebno u Tiringiji, do sada bile ljuti politički protivnici.