Da li će Afroamerikanci odlučiti predsedničke izbore?

Tramp je osvojio 63 miliona glasova, odnosno 46,1 odsto glasova biračkog tela, dok je Klintonova prikupila 65,8 miliona glasova, odnosno 48,1 odsto glasova biračkog tela.

Tramp je pobedio zbog prirode sistema izbornog kolegijuma, koji je američke predsedničke izbore fragmentirao na 51 nezavisni izborni proces (50 država + glavni grad Vašington). Tramp je imao prednost prema proračunima izbornog kolegija, jer je dobio 306 elektorskih glasova dok je Klintonova osvojila 232.

To daje značajnu ulogu manjinama u rešavanju izborne trke na način da utiču na određivanje rezultata borbe u državama s promenjivom biračkom podrškom (swing države), koje su zaslužne za prevagu jednog kandidata nad drugim, piše Al Jazeera Balkans.

Stranačka pripadnost

Afroamerikanci imaju dugu istoriju pripadnosti i pristupanja Republikanskoj i Demokratskoj stranci. Nakon završetka građanskog rata 1865. godine, oni su sebe smatrali republikancima. Republikanska stranka predsednika Abrahama Linkolna inicirala je proglas o ukidanju ropstva i početak građanskog rata za oslobađanje robova.

Demokrate su se protivile davanju bilo kakvih sloboda ili političkih prava Afroamerikancima stotinu godina nakon završetka građanskog rata, a nijednom od njih nije bilo dopušteno učešće na godišnjoj konvenciji stranke do 1924.

Da nije bilo legislativa o građanskim pravima koje se dovode u vezu s predsednikom Džonom Kenedijem, a nakon njega i Lindonom Džonsonom, predsednicima iz reda demokrata, Afroamerikanci ne bi uspeli da se približe Demokratskoj stranci sredinom 1960-ih.

Od sredine šezdesetih godina, Afroamerikanci su glasali za demokrate. Predsednik Džonson je dobio 94 odsto njihovih glasova na izborima 1964. Na izborima 2016. godine, samo je osam odsto Afroamerikanaca glasalo za Trampa, dok je 88 odsto njih glasalo za Hilari Klinton.

Mapa rasprostranjenosti

Afroamerička populacija dosegla je 43,8 miliona ljudi, odnosno 13,4 odsto američke populacije koja iznosi 328 miliona ljudi.

Rasprostranjeni su u svim američkim državama, ali njihov postotak se u velikoj meri razlikuje od jedne do druge države.

U nekim američkim saveznim državama udeo afroameričke populacije ne prelazi jedan odsto, kao što su Montana i Ajdaho, dok isti taj postotak doseže 48 odsto u Vašingtonu, 39 odsto u Misisipiju, 34 odsto u Džordžiji i Luizijani, a 33 odsto u Merilendu.

Prisustvo značajnog procenta afroameričke populacije ne znači nužno da država glasa za demokrate, jer priroda etničkog i rasnog sastava ostatka stanovništva igra važnu ulogu u utvrđivanju izbornog identiteta države.

Južne države, poznate kao „Biblijski pojas“, glasale su komotnom većinom za republikance, uprkos prisutnosti velike većine Afroamerikanaca, kao što je slučaj u državama poput Džordžije, Misisipija i Luizijane.

Isto se odnosi i na državu Teksas, koja je prva država po broju afroameričkog stanovništva, čiji broj iznosi četiri miliona ljudi ili 14 odsto ukupnog broja stanovnika, a Tramp je tamo dobio 52,3 odsto glasova.

Odluka u swing državama

Međutim, glasovi Afroamerikanaca imaju veliku ulogu u donošenju prevage na izborima u mnogim državama u kojima je mala razlika između glasova republikanaca i demokrata, a rezultati osciliraju između dve stranke.

Mogu se pratiti tri države: Florida, Severna Karolina i Pensilvanija, gde nijedan republikanski kandidat ne može pobediti na predsedničkim izborima bez pobede u najmanje dve od njih.

Broj Afroamerikanaca na Floridi iznosi 3,8 miliona, odnosno 18 odsto stanovništva, a glasovi države pripali su Donaldu Trampu 2016. godine, koji je osvojio 49,2 odsto glasova u poređenju sa 47,8 odsto za Hilari Klinton.

Poslednje ankete pokazuju da je demokrata Džo Bajden u prednosti sa 48 odsto u odnosu na 44 odsto za Trampa, a u slučaju mobilizacije afroameričkog glasačkog tela sa stopama većim od njihovog učešća na izborima 2016. moglo bi doći do promene rezultata za demokrate na Floridi.

Što se tiče Severne Karoline, broj Afroamerikanaca iznosi 2,4 miliona, ili 24 odsto ukupnog stanovništva. Država je 2016. godine glasala za Trampa sa 49,8 odsto glasova u odnosu na 46,2 odsto za Klintonovu. Poslednje ankete pokazuju da Tramp i Bajden imaju jednake šanse, a obojica imaju 45 odsto glasova.

Ubistvo Flojda kao podsticaj

Što se tiče države Mičigen, u kojoj je Tramp tesno pobedio za 0,02 odsto ili manje od 11.000 glasova, broj Afroamerikanaca u toj saveznoj državi iznosi 1,6 miliona, odnosno 15 odsto ukupnog broja stanovništva. Prema poslednjim anketama, Bajden je u prednosti sa 50 odsto u odnosu na 42 odsto u korist Trampa.

Isto se odnosi i na Pensilvaniju, gde je Tramp 2016. pobedio sa 48,1 odsto naprema 47,5 odsto za Klintonovu.

Broj Afroamerikanaca u toj državi iznosi 1,7 miliona, odnosno 13 odsto ukupnog broja stanovnika. Poslednje ankete pokazuju prednost Bajdena, koji ima ​​48 odsto glasova naprema 47 odsto za Trampa.

S druge strane, ubistvo Džordža Flojda podstaklo je demokrate da udvostruče napore kad je u pitanju registracija afroameričkih birača kako bi imali veću ulogu na izborima 2020. Mašinerija Demokratske stranke snažno podupire napore za upis afroameričkih građana u izborne evidencije, posebno u swing državama.

Očekuje se da će Afroamerikanci udvostručiti svoje napore ako Džo Bajden odabere ženu iz njihovih redova za funkciju potpredsednika, što se uveliko i očekuje.