Da li će hladnoća i mrak pokolebati Ukrajince u borbi protiv Rusije?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je da je 30 odsto energetskih postrojenja unišeno za svega osam dana, što je zapanjujuć procenat u veoma kratkom vremenskom periodu, navodi Gardijan.

Ranije je Ukrajina, povezana na evropsku mrežu, bila izvoznik energije, delom zahvaljujući njenim velikim nuklearnim elektranama.

Ali, pošto je Zaporožje, koje su zauzeli Rusi, već van funkcije, ovaj višak energije koji se izvozio je, kako je priznao Zelenski prošlog meseca, sada nestao.

Sada Ukrajinci moraju da se pripreme za „učestale nestanke struje“ i da „štede energiju“, upozorio je na nacionalnoj televiziji zamenik šefa predsedničke kancelarije Kirilo Timošenko.

Kako je dodao, zemlja mora da bude spremna za „tešku zimu“.

Političari u Ukrajini su mesecima unazad upozoravali da će Rusija targetirati energetsku mrežu pred zimski period u zemlji, gde temperature padaju do -10, pa čak i -20 stepeni.

U nekim oblastima na prvim linijama fronta, kao što je Donbas, već je ponestalo zaliha gasa za grejanje stambenih blokova u kojima mnogi ljudi žive.

Širom zemlje sprovode se napori da se obezbedi da bolnice i vojni objekti imaju pomoćne generatore na raspolaganju.

Ali, to neće biti dovoljno za civile i jasno je da situacija – i sumorna početna efikasnost ruske strategije – može da izazove veoma težak period.

Neki stručnjaci strahuju da bi moglo da dođe i do nove migracione krize, pošto ljudi žele da napuste zemlju kako bi otišli negde gde je toplo.

Kako navodi Gardijan, jedna međunarodna humanitarna agencija, koja nije želela da bude imenovana, je procenila da bi čak do dva miliona ljudi moglo da pokuša da ode iz zemlje, povrh 7,7 miliona koji su to već učinili.

U utorak je Ukrajina nagovestila da smatra da je nova ruska strategija povezana sa ponudom mirovnih pregovora koju je Vladimir Putin uputio krajem septembra, iako vlada u Kijevu tu ponudu smatra pokušajem da se obustave borbe kako bi Rusija imala mogućnost da pregrupiše i stabilizuje trupe na prvim linijama borbi dok ne stigne novi talas regrutovanih vojnika.

Usled takve zabrinutosti, piše Gardijan, nije čudno što su britanski ministri spoljnih poslova i odbrane, Džejms Kleverli i Ben Volas, odleteli u Vašington kako bi razgovarali, između ostalog, o novom paketu vojne pomoći za Ukrajinu, sa fokusom na poboljšanje protivvazdušne odbrane.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će pomoć stići tokom narednih dana.

Iako se smatra da iranski dronovi Šahed-136 imaju ograničenu upotrebu na bojnom polju, i trećina njih bude oborena, jasno je da oni uspevaju da utiču na snabdevanje strujom.

A ako hitno ne dođe do isporuke novog oružja kojim oni mogu da budu obarani, problemi bi veoma brzo mogli da se pogoršaju.

Obezbeđivanje kontinuiranog snabdevanja strujom i toplotom za vojsku je prioritet za Kijev, dok će bilo kakve poteškoće na linijama fronta sa kojima Ukrajinci budu suočeni isto tako pogoditi i Ruse.

To znači da će na civile – i njihov moral – pasti najveći teret, što je poznata ruska strategija da psihološki efekti imaju prioritet nad uspesima na bojnom polju, iako će zasigurno biti potrebno mnogo više od hladne, mračne zime da bi se pokolebala želja ukrajinskog naroda da se bori protiv ruskih osvajača.

Ali, pokušaj Rusije da izazove humanitarnu krizu tokom zime će takođe nametnuti dodatne troškove, kako Ukrajini, tako i zapadnim zemljama koje je podržavaju.

Brz uspeh napada na energetska postrojenja nagoveštava da će naredni meseci biti veoma teški, osim ako hitno ne bude pronađeno vojno rešenje.