Da li će Kina pobediti na Bliskom istoku?

Međutim, prošlog meseca je ova kraljevina odobrila memorandum o razumevanju kojim se odobrava njen status “partnera u dijalogu“ u Šangajskoj organizaciji saradnje (SCO) – prvi korak ka punopravnom članstvu.

Temelji SCO postavljeni su 1980-ih, kada su Sovjetski savez i Kina pokušavali da reše tenzije na granici koju dele.

Posle raspada SSSR-a, dve strane su prerasle u pet: Narodna Republika Kina, Ruska Federacija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.

Takozvana Šangajska petorka je 2001. godine dogovorila da idu dalje od demarkacije i demilitarizacije granica ka dubljoj regionalnoj saradnji i tako je rođen SCO.

Danas SCO uključuje Šangajsku petorku, plus Indiju, Pakistan i Uzbekistan, a očekuje se da se Iran pridruži ove godine.

SCO takođe ima devet partnera u dijalogu – Jermeniju, Azerbejdžan, Kambodžu, Katar, Egipat, Nepal, Šri Lanku, Tursku i sada Saudijsku Arabiju – dok je još pet država krenulo istim putem. Tri države – Avganistan, Belorusija i Mongolija – imaju status posmatrača.

Iako SCO nije vojni savez koji može da se poredi sa, recimo, NATO-om, nije ni prosto ekonomska asocijacija.

Naprotiv, povelja SCO ističe bezbednosnu saradnju kao središte svrhe organizacije i članice SCO često održavaju zajedničke vojne i protivterorističke vežbe.

Na primer, zajedničke “protivterorističke vežbe“ planirane su za avgust u Čeljabinskoj oblasti u Rusiji.

Odluka Saudijske Arabije da se pridruži SCO-u predstavlja pobedu Kine, koja nastoji da ojača geopoliitčki uticaj i ugrozi trenutni međunarodni poredak koji predvode Sjedinjene Američke Države.

Diplomatska komponenta je ključna u ovom nastojanju.

Na primer, manje od tri sedmice pre nego što je Saudijska Arabija odobrila SCO memorandum, pristala je na obnovu diplomatskih odnosa s Iranom pri čemu je posrednik bila Kina.

Niko ne bi trebalo da bude iznenađen ako se Kina uskoro ponudi da bude posrednik u rešavanju palestinsko-izraelskog sukoba.

A ono što takva diplomatska postignuća čini mogućim je ekonomska snaga Kine.

Nije slučajno da je 27. marta – dva dana pre nego što su Saudijci potpisali SCO memorandum – državni naftni gigant Saudi Aramco objavio da je kupio 10 posto udela u kineskoj kompaniji Rongšeng Petrohemikal Co. Ltd. za 3,6 milijardi dolara.

Saudi Aramco – koji već sada Kini dostavlja četiri puta više sirove nafte nego SAD-u – pristao je da snabdeva rafinerije u Kini sa 690.000 barela sirove nafte dnevno.

Čini se da je Saudijska Arabija spremna da proda svoju lojalnost onome ko najviše ponudi.

Uz SCO, kraljevstvo je formalno zatražilo da se pridruži još jednoj grupaciji u kojoj dominira Kina – BRICS – u kojoj su još i Brazil, Rusija, Indija i Južnoafrička Republika.

Začeta 2001. godine u Goldman Saksu kao klasa imovine, grupacija BRICS je uskoro zasebno zaživela.

Tokom 2006. je prerasla u trgovinski savez, i pokušava da se pozicionira kao geopolitička alternativa G7, čak razmatra i pokretanje jedinstvene valute koja bi mogla da bude alternativa američkom dolaru.

S obzirom da na Kinu otpada 72 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda BRICS-a, ovaj blok – možda i u proširenom obliku – bi vrlo lako mogao odlučiti da počne da izmiruje trgovniska dugovanja u renminbijima.

Čak i ako se to ne dogodi uskoro, Kina bi mogla da odluči da plaća svoju kupovinu ugljovodonika Saudijskoj Arabiji u renminbijima, kao što već radi s Rusijom.

S obzirom na to da na Kinu otpada 15 odsto globalne potražnje za naftom i 10 odsto globalne trgovine naftom, ostale obližnje države proizvođači nafte bi mogle da budu uvučene u isti dogovor.

Ono što je sigurno je to da Kina neće uskoro isterati SAD sa Bliskog istoka, ako ništa onda zbog toga što je Amerika i dalje glavni sigurnosni partner većine zalivskih država.

Saudijska Arabija i dalje daje prostor brojnim američkim vojnim bazama, a prošlog meseca su dve države održale prvu zajedničku protivdronsku vežbu u novom vojnom centru za testiranja u Rijadu.

Iste sedmice su dve saudijske aviokompanije objavile planove za kupovinu 78 aviona američkog proizvođača Boing, uz mogućnost kupovine 43 dodatne letelice.

Ipak, sve veći otisak Kine na Bliskom istoku zabrinjava SAD.

Iako su američki zvaničnici pokušali da umanje implikacije odluke Saudijske Arabije da se pridruži SCO-u, govoreći da je to odavno očekivano, izrazili su zabrinutost zbog uvođenja Huaveijeve 5G tehnologije na Bliskom istoku i pozvali Ujedinjene Arapske Emirate da ugase ono što smatraju kineskom bezbednosnom agencijom.

Saradnja sa Kinom, upozoravaju SAD, mogla bi da potkopa odnose države s Amerikom.

Iz prespektive Saudijske Arabije, SAD su one koje štete bilateralnim odnosima.

Tokom predizborne kampanje 2020. godine američki predsednik Džozef Bajden je zapretio da će kraljevstvo učiniti “izopštenikom“ zbog ubistva novinara Džamala Kašogija.

Iako je Bajden od tada ublažio svoje stavove, nekoliko fundamentalnih restrikcija – na primer, na snabdevanje oružjem – ostaje na snazi.

Osim toga, američki senatori Kris Marfi i Majk Li nedavno su predstavili „privilegovanu rezoluciju“ kojom se traži od Stejt departmenta da istraži saudijske prakse na domaćem nivou kada je reč o ljudskim pravima, kao i umešanost ove zemlje u rat u Jemenu.

Kako se navodi u rezoluciji, sva bezbednosna pomoć kraljevstvu mogla bi da bude ukinuta ukoliko izveštaj ne bude predat u roku od 30 dana.

Stoga okretanje Saudijske Arabije ka Kini odražava njeno nezadovoljstvo politikom Vašingtona.

Iako ovo nije prvi put da Saudijci primenjuju ovakav pristup političkom pregovaranju, to što je poznato ne znači i da je bezopasno.

Omogućavanje Kini da okupi zemlje Bliskog istoka u političke i ekonomske blokove moglo bi da ima dalekosežne strateške posledice.

Đomart Otorbajev je bivši premijer Kirgistana i autor knjige „Ekonomski preporod Centralne Azije u senci nove velike igre“.

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org