Da li će Kurdi platiti najveću cenu Asadovog pada?

Napad je usledio dan nakon što su pobunjenici predvođeni islamistima zbacili predsednika Bašara el Asada u munjevitoj ofanzivi.

Borbe su izbile u subotu u Manbidžu, gradu koji kontrolišu Kurdi u blizini granice između Sirije i Turske, između pobunjeničkih grupa, od kojih jednu podržavaju Sjedinjene Države, a drugu Turska.

Najmanje 22 pripadnika Sirijskih demokratskih snaga (SDF) koje podržavaju SAD ubijeno je u Manbidžu i okolini, a 40 drugih je ranjeno, navodi kurdska grupa, piše RSE.

Sukobi su prethodili razgovoru u nedelju između ministra odbrane Lojda Ostina (Lloyd J. Austin) i njegovog turskog kolege, ministra odbrane Jasara Gulera, prenosi Njujork tajms (The New York Times).

„Proturske frakcije (SNA)… zauzele su velike oblasti grada Manbidža u istočnom Alepu, posle nasilnih sukoba sa Vojnim savetom Manbidža“, saopštila je Opservatorija.

Savet je povezan sa Sirijskim demokratskim snagama, de fakto vojskom poluautonomne kurdske administracije koja kontroliše veći deo severoistoka Sirije.

Ranije ovog meseca, Opservatorija je saopštila da su proturski borci zauzeli strateški severni grad Tal Rifaat od kurdskih snaga, paralelno sa velikom ofanzivom pobunjenika protiv Asadovog režima.

Turska se protivi autonomiji Kurda

Turske snage i njihovi opunomoćenici kontrolišu delove teritorije u severnoj Siriji od 2016. godine kada su počeli da napadaju kurdske borce koje povezuju sa grupom koja je vodila decenijama dugu pobunu protiv turske države.

Ankara vidi Jedinice za zaštitu naroda sirijskih Kurda (YPG), koje dominiraju SDF-om, kao izdanak zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK) u Turskoj.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) zapretio je novim kopnenim upadom kako bi preuzeo kontrolu nad tri oblasti pod kontrolom Kurda u severnoj Siriji, uključujući Tal Rifaat.

Turska je u nedelju saopštila da želi da pomogne da se „garantuje bezbednost“ u Siriji nakon pada Asada i da će raditi na sprečavanju kurdskih snaga da prošire svoj uticaj u Siriji. Ankara se protivi bilo kakvoj dezintegraciji Sirije, uključujući i autonomiji za Kurde.

Komandant kurdskih snaga u Siriji pozdravio je u nedelju „istorijske“ trenutke pada „autoritarnog režima“ Bašara el Asada.

„U Siriji živimo istorijske trenutke kao svedoci pada autoritarnog režima u Damasku“, rekao je na Telegram Mazlum Abdi, koji je na čelu Sirijskih demokratskih snaga koje kontrolišu delove severoistočne Sirije.

Sirijska kurdska manjina, koja je uspostavila poluautonomnu administraciju na severoistoku Sirije, isključena je iz prethodnih rundi pregovora između vlade i opozicije u Ženevi pod sponzorstvom UN.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan je rekao da bi Turska mogla da pokrene novu ofanzivu na severnu Siriju kako bi stvorila nove bezbedne zone duž svoje granice, nakon što je u petak rekao da će razgovarati o mogućem povlačenju preostalih američkih trupa iz Sirije sa novoizabranim predsednikom Donaldom Trampom (Trump).

Turska želi da spreči priliv novih i omogući povratak tri miliona sirisjkih izbeglica koje su pronašle utočište u Turskoj.

Turska koristi politički vakum u Siriji

Turska i njeni punomoćnici u SNA „žele da iskoriste trenutni haos kako bi prekrojili mapu u svoju korist Turske“, rekla je Devora Margolin (Devorah), viša saradnica na Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku.

„Oni koriste zaokupljenost Damaska drugim pitanjima da nastave da prošire uticaj tokom ovog vremena haosa i da potkopaju SDF, kako bi osigurali slabljenje njegove moći“, ističe Margolin, prenosi Njujork tajms.

Vakuum u vlasti koji je stvoren padom Asada predstavlja priliku za Tursku da poveća svoju moć i uticaj u Siriji generalno, ali posebno duž njene granice, rekla je Nataša Hol (Natasha Hall), viša saradnica programa za Bliski istok u Centru za strateške i međunarodne studije.

Borbe tokom vikenda osudila je civilna administracija severne Sirije kojom upravljaju Kurdi.

„Drugi deo Sirije je oslobođen od Asadove tiranije“, rekao je Sinam Mohamad, koji predstavlja kurdsku autonomnu oblast u njenim odnosima sa Sjedinjenim Državama.

Turska i njeni zastupnici, rekao je on, „žele da izazovu još jedan sukob“, dodajući: „Ne želimo sukob u regionu“.

„Predati se ili umreti“

Favaz Gerges (Fawaz), profesor međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije, rekao je za France 24 da bi munjevit napad islamista militanata mogao skupo da košta Kurde.

„Kurdi će najviše izgubiti“, rekao je on. „Sama njihova autonomija, bezbednost njihovih zajednica. Mislim da je Turska čekala svoje vreme i pravi trenutak da udari, a proturske opozicione snage su zaista pokrenule šokantan napad, ne samo na Asadovu vladu, već čak i na Kurde. U Alepu je Kurdima rečeno ili da se predaju ili da umru – i oni su odlučili da se predaju“, naveo je Gerges.

Dok se činilo da je islamistički Hajat Tahrir el – Šam (HTS) pokušavao tokom zauzimanja Alepa da izbegne direktne sukobe sa kurdskim snagama, kurdski civili koji sada žive pod zastavom proturske Sirijske nacionalne armije (SNA) istakli su da su pripadnici ove grupacije zauzeli njihove domove.

Veruje se da oko pola miliona Kurda živi u Alepu i okolnim gradovima i selima zapadno od Eufrata, prenosti France 24.

Kurdi nepoverljivi ne samo prema Asadu

Iako je Hafez al-Asad, koji je vladao od 1970. do 2000, nekoliko godina davao utočište turskim kurdskim militantima Kurdistanske radničke partije (PKK), to je učinio da bi otežao poziciju Turske, a ne iz simpatija prema Kurdima, ističe Gregori Aftandilian.

Kada je 2011. izbio građanski rat u Siriji, Kurdi nisu stali na stranu Asadovog režima ali ni opozicije, koju su smatrali protivnikom kurdske autonomije isto kao i tadašnje vlasti u Damasku.

Štaviše, kako su neki sirijski pobunjenici postajali sve više islamistički orijentisani, sirijski Kurdi su bili sve zabrinutiji.

Iako su sirijski Kurdi uglavnom sunitski muslimani, oni su više mejnstrim u svojim verskim uverenjima od islamističkih frakcija, a najmilitantniji među njima su sekularne pristalice Partije demokratske unije (PID) koje dele neku vrstu utopijske komunističke ideologije sa PKK.

„Dakle, u haosu sirijskog građanskog rata, sirijski Kurdi nisu hteli da biraju strane, već da budu ostavljeni na miru kako bi mogli da stvore autonomnu državu“, kaže Aftandilian.

Suprostavljeni interesi SAD i Turske

Iako su Turska i Sjedinjene Države članice NATO saveza i u nedelju su slavile svrgavanje sirijskog diktatora Bašara el Asada, njihovi interesi se razilaze oko podrške Kurdima u severnoj Siriji, daleko od prestonice Damaska.

Kurdi su bili ključni partneri Sjedinjenih Država u borbi protiv „Islamske države“, islamističke grupe koja je na početku građanskog rata u Siriji 2011. zauzela veliki deo teritorije.

Kurdi sada kontrolišu veći deo severoistoka Sirije pod autonomnom civilnom upravom. Oko 900 američkih vojnika raspoređeno je u Siriji da podrže kurdske snage, mada je nekoliko hiljada njih povučeno pri kraju prvog Trampovog mandata.
Dva miliona Kurda u Siriji

U Siriji ima oko dva miliona miliona Kurda ili deset odsto stanovništva zemlje. Govore kurdski (dijalekt Kirimanji), ali većina govori i arapski, a mnogi Kurdi su se barem delimično asimilirali u arapsko društvo, navodi Minority Rights Group.

Većina su sunitski muslimani. Otprilike trećina njih živi u podnožju planine Taurus severno od Alepa, a isto toliko i duž turske granice u Džaziri.

Još deset procenata njih je razmešteno u blizini Džarabulusa severoistočno od Alepa, a od 10-15 odsto u Haii al-Akradu (Kvart Kurda) na periferiji Damaska.

Proglašenje kurdske autonomije u Siriji

Sirijski Kurdi povezani sa Jedinicama za zaštitu naroda (YPG) i njenim političkim krilom, Partijom demokratske unije (PID) kontrolišu delove severoistočne Sirije od 2014. godine na vrhuncu građanskog rata.

Uz ohrabrenje Sjedinjenih Država, sirijski Kurdi su se udružili sa nekim arapskim plemenima u regionu i stvorili 2015. prošireni Sirijske demokratske snage (SDF) za borbu protiv „Islamske države“.

U partnerstvu sa stotinama američkih specijalnih snaga i manjim brojem britanskih i francuskih trupa, SDF je krajem 2017. i početkom 2018. uspešno porazio takozvani kalifat „Islamske države“ u gradu Raki i okolnim oblastima. SDF je proširio svoj geografski domet na velika područja severoistočne Sirije na kojima uglavnom žive Arapi.

Kurdska Partija demokratske unije je 2014. stvorila autonomni politički entitet pod nazivom Rojava (Zapad), što označava zapadni domet onoga što smatraju tradicionalnim Kurdistanom, ali je promenio ime u Autonomna uprava severne i istočne Sirije (AANES) 2018. kako bi bio prihvatljiviji nekurdskim elementima u ovoj oblasti koji uključuje ne samo Arape već i neke Asirce, Jermene, Jezide i druge, i da signalizira da je ova autonomija regionalno zasnovana, a ne etnički, navodi Gregori (Gregory) Aftandilian iz Arapskog centra u Vašingtonu.
Geopolitička važnost kurdske oblasti

Severoistočni region i delovi istočne Sirije pod jurisdikcijom kurdske Autonomne uprave prostiru se od iračke granice do provincije Hataj u Turskoj. Međutim, zbog povremenih sukoba, političke granice nisu precizne.

Ova oblast je strateški važna jer povezuje tri zemlje: Tursku, Siriju i Irak. Ta tačka ukrštanja otvorila im je put za komunikaciju sa Kurdima koji žive u ovim zemljama, navodi Marjam Fatahi Maneš (Maryam Fattahi Manesh) na sajtu SpecialEurasia.

Područja pod kontrolom kurdskih snaga su od velikog ekonomskog značaja za Siriju jer se tu nalaze velike reserve nafte, gasa, vodni resursi kao i obradivo zemljište.

Najveći narod na svetu bez države

Kurdski narod je etnička manjinska grupa bez zvanične države. Pre Prvog svetskog rata, Kurdi su živeli nomadskim načinom života sve do raspada Otomanskog carstva, nakon čega su se našli u nekoliko novostvorenih država.

Danas se procenjuje da ima 25-30 miliona Kurda, od kojih većina živi u regionu koji se proteže preko delova Turske, Iraka, Irana, Sirije i Jermenije.

Većina Kurda su sunitski muslimani, ali kurdsko stanovništvo ima različite kulturne, društvene, verske i političke tradicije, kao i različite dijalekte.

Kurdi nikada nisu stekli elemente državnosti, osim u Iraku, gde imaju regionalnu vladu pod nazivom Irački Kurdistan.

U nekim oblastima, Kurdi su se borili da zadrže svoj identitet i nastavljaju da se suočavaju sa diskriminacijom i politikom progona.

U Turskoj, gde čine 20 odsto stanovništva, često ih nazivaju „planinskim Turcima“. Oni se i dalje suočavaju sa diskriminacijom i politikom progona, navodi CNN.

Danas Kurdistan čini pet različitih regiona: jugoistočna Turska, severoistočna Sirija, severni Irak, severozapadni Iran i jugozapadna Jermenija.

Početkom 20. veka, Kurdi su počeli da rade na stvaranju domovine poznate kao Kurdistan. Sevrskim sporazumom iz 1920. godine – predviđeno je stvaranje autonomnog Kurdistana.

Tri godine kasnije, nakon završetka rata, zapadni saveznici su odustali od zahteva za nezavisnom kurdskom državom i kurdski region je podeljen između nekoliko zemalja.

„Velike sile u više navrata izdale Kurde“

Nakon što je koalicija predvođena SAD proterala iračke snage Sadama Huseina iz Kuvajta 1991. godine, američki predsednik Džordž H.V. Buš (George H.W. Bush je pozvao iračku vojsku i njen narod da svrgnu diktatora.

Ali, kada su irački Kurdi ustali protiv Huseina, dobili su malu podršku. Milioni su napustili svoje domove dok je iračka vojska ubijala hiljade Kurda, podseća CNN.

Tokom američke invazije na Irak 2003. godine, Kurdi su ponovo bili entuzijastični saveznici. A kada je „Islamska država“ osvojila velike delove Iraka i Sirije, kurdski borci su bili ključni u njenom suzbijanju.

Ali u oba slučaja, podrška koju su ponudile SAD je izbledela kako se politička klima promenila.

SAD su 2018. stajale po strani dok su iračke snage vraćale Kurde sa teritorije koju su osvojili boreći se protiv „Islamske države“. Sa smanjenjem broja američkih vojnika u severnoj Siriji, Turska intenzivira napade na Kurde u toj oblasti.

Zbog toga se deo Kurda oseća izdanim od svog najmoćnijeg saveznika.

„Ovde je poruka svim našim prijateljima na Bliskom istoku da su Sjedinjene Države nepouzdane“, rekao je 2019. za CNN bivši američki ambasador pri NATO Nikolas Berns.