Da li će nadmoć koju je Ukrajina stekla zahvaljujući dronovima uskoro biti narušena?

Neki su primorani da se skrivaju na svega stotinu metara udaljenosti, ali i na samim prvim linijama fronta.

Bez njih, napori Ukrajine da zadrži Bahmut, grad koji je poprište najžešćih borbi, bili bi mnogo teži, možda i nemogući.

Ali Ukrajina je najviše zabrinuta zbog toga što su, sudeći po rečima trojice operatera dronova sa prvih linija fronta raspoređenih u gradu tokom zime, je da su Rusi blizu toga da budu u mogućnosti da se suprotstave najpopularnijim modelima u operaciji, onima koje je napravio kineski proizvođač DJI, piše Gardijan.

„Oni (Rusi) su veoma vešti i proizvode te specijalne sisteme za ometanje“, kaže Jaroslav (31).

„Tako da verujem da zapravo za tri ili četiri meseca DJI dronovi više neće biti upotrebljivi“, dodaje ovaj specijalista za dronove.

To znači da je počela trka u potrazi za zamenama, što je pokrenulo nebrojene inicijative Ukrajine u verovatno najdinamičnijem aspektu gotovo 14 meseci dugog rata, konflikta u kojem su dronovi do sada u velikoj meri bili od pomoći braniteljima.

Jaroslav i Maksim, obojica iz Harkova, su se upoznali na stepenicama kancelarije za regrutaciju nekoliko dana posle početka rata.

Ni jedan od njih nije imao vojno iskustvo, ali nakon što su premestili svoje porodice na bezbedno na zapad zemlje, pridružili su se ukrajinskoj 63. brigadi, koja je tokom leta operisala u okolini Mikolajeva i dalje ka jugu, pre nego što su u decembru i januaru prebačeni u zonu najžešćih borbi u Bahmutu.

Njihov dan u Bahmutu obično počinje pre zore.

Rade u grupama od dvoje ili troje ljudi i nose najmanje jedan par dronova na svoje prve pozicije – uglavnom su to ili jednostavni DJI Mavic 3 kvadkopter (koji košta 1.399 funti u Velikoj Britaniji) ili napredniji DJI Matrice 30T (cena mu je 12.098 funti), kao i gomilu od 20-30 baterija jer, kako kaže Maksim, „tokom zime život baterije traje samo oko pola sata“.

Malo je reći da je njihov posao u Bahmutu, mestu najžešćih borbi u ratu, intenzivan.

Maksim je opisao kako je gledao jedan ruski napad koji je trajao „sedam sati, dok su napadači u talasima dolazili“ na ukrajinske pozicije u malim grupama „od jutra pa sve do oko tri sata popodne“, pri čemu su on i njegovi saborci dronovima od gore pratili svaku grupu kako bi dali ukrajinskim vojnicima šansu da ih zaustave.

Kako kaže, užasavajuće je i dehumanizujuće gledati tolike količine nasilja.

„Dok gledate film, mislite da čovek mora da oseća nešto kada ubija ljude. Ali u ratu nema emocija, samo radite ono što morate“, rekao je Jaroslav, iako su obojica priznali da im tronedeljni odmor koji su proveli van prvih linija fronta nije bio dovoljno dugačak.

Operateri dronova kao što su Maksim i Jaroslav, koji su uključeni u bataljone na prvim linijama fronta, imaju zadatke da sprovode izviđanje, nadgledaju neprijateljske napade, ili traže ciljeve od veće vrednosti kao što je artiljerijsko oružje, iako u Bahmutu Rusi samo na kratko otvaraju vatru iz ovog oružja na oko pet kilometara iza neprijateljskih linija.

„Imate samo nekoliko minuta da ih uočite i uništite“, kaže Jaroslav.

Osim toga, oni pomažu ukrajinskim topnicima da isprave nišan, a povremeno koriste i naoružane dronove ako je potrebno.

U teoriji, kompanija koja ih proizvodi je zabranila DJI dronove u Ukrajini i Rusiji pre godinu dana, uz obrazloženje da se „užasava bilo kakve upotrebe dronova u cilju nanošenja štete“.

Ali u praksi ove dronove u velikim količinama kupuju donatori iz Evrope i Sjedinjenih Država i transporutuju ih preko granice, zato što su se pokazali kao najefikasniji za izviđanje na lokalnom nivou i mogu lako da budu modifikovani tako da nose granate za bombardovanje odozgo.

Ali operateri prijavljuju da DJI dronovi postepeno postaju sve manje efikasni pošto ruska elektronska ratna oprema smanjuje njihov domet.

Okruženje u Bahmutu, gde su linije vidika ograničene preostalim zgradama, dodatno otežava stvari.

Odred zadužen za dronove kaže da sada mogu da pokriju samo nekoliko stotina metara, dok je ranije njihov domet efikasnosti bio 10 do 20 puta veći.

Gubici u borbama su takođe znatni, a prijateljska vatra je poseban problem pošto nervozni pešadinci na terenu znaju da pojavljivanje drona iznad njih može da znači uvod u predstojeću preciznu artiljerijsku paljbu.

Ponekad dron ne potraje ni ceo jedan dan, a nekada može da bude očuvan i po nekoliko meseci.

Smatra se da su operateri dronova ključne mete.

Maksim ima šrapnel koji mu je ostao u desnoj ruci od granate koja je pala blizu njega dok je bio na dužnosti u Bahmutu.

Jevhen (38), još jedan operater dronova iz Harkova, je prijatelj Maksima i Jaroslava, i kao i oni je bio raspoređen u Bahmutu tri meseca tokom zime.

Poput njih, on smatra da su dani DJI dronova na prvim linijama fronta odbrojani.

„Iskreno govoreći u moje ime, ovi dronovi već počinju da izumiru. U decembru smo mogli da letimo tri kilometra, tako da nismo morali da operišemo sa nulte tačke linija fronta. Sada momci kažu da ne mogu da lete dalje od 500 metara“, objašnjava Jevhen.

Zbog toga je Jevhen, koji je bio kompjuterski programer pre rata, otišao sa prvih linija fronta kako bi pomogao u razvoju novih tipova dronova u cilju prevazilaženja onoga što će verovatno postati problem na bojnom polju.

On zajedno sa drugim pripadnicima vojske učestvuje testiranju drona ukrajinske proizvodnje Vindhover, koji ima duži domet.

Razvoj ovog trokrakog šestorotorskog uređaja počeo je još pre rata, a predstavlja samo jedan od mnogih domaćih projekata bespilotnih letelica koji se odvijaju širom zemlje.

Jevhen predviđa da će za zamenu DJI dronova na prvoj liniji fronta biti potrebna kombinacija izviđačkih dronova koji imaju veći domet, ali su i skuplji, imaju fiksna krila i deluju dalje pozadi, kao što je Leleka-100, koji košta oko 50.000 dolara (40.000 funti) i ima domet do 100 kilometara, u kombinaciji sa „FPV“ kamikaza dronovima, lakim trkačkim bespilotnim letelicama velike brzine, sa pričvršćenim bombama.

Ukrajina je tražila 1.000 ovih dronova, iako njihova efikasnost u opsegu još nije dokazana.

Semjuel Bendet, stručnjak za dronove iz američkog Centra za pomorske analize, smatra da bi promena tehnologije mogla da ide u prilog Ukrajini.

„Rusi su veoma zabrinuti da Ukrajinci imaju prednost kada se radi o FPV dronovima, plaše se da će veliki broj ovih letelica biti upotrebljen kao podrška tokom ukrajinske kontraofanzive, a da Moskva možda neće imati dovoljno pilota ili tehnološkog znanja da održi korak“, objašnjava on.