Da li će propasti Putinova „unija za gas“?

Uzbekistanski zvaničnik je zvučao kao da govori o slobodi svoje nacije.

„Nikada nećemo kompromitovati naše nacionalne interese“, rekao je ministar energetike Žurabek Mirzamahmudov za Kun.uz, uzbekistanski medij, 7. decembra.

„Nećemo dozvoliti da se nametnu bilo kakvo političko uslovljavanje zauzvrat“ za pristupanje „uniji prirodnog gasa“ sa Rusijom i Kazahstanom, dodao je on.

Krajem novembra Uzbekistan i njegov (bivši sovjetski) sused Kazahstan počeli su da razgovaraju o mogućoj „uniji prirodnog gasa“. U nekim delovima Uzbekistana snabdevanje ovom energijom nije stabilno, što je dovelo do narodnih demonstracija.

Iako ima manje od 20 miliona stanovnika, Kazahstan je deveta po veličini država na svetu i nešto je manja od Argentine. Njeni severni regioni su blizu Rusije i lako može da se snabdeva preko mreže gasovoda.

Ova unija bi mogla da pomogne bivšim sovjetskim republikama i najvećim ekonomijama centralne Azije da koordiniraju izvoz i isporuke gasa domaćim potrošačima. Kako je najavljeno 27. novembra, ona (unija) bi mogla da dovede i do bliže integracije – ekonomske, političke i odbrambene. Odbrana je posebno važna nakon invazije na Ukrajinu, kao i zbog maskiranih pretnji koje je Kazahstan nedavno dobio od nekih javnih ličnosti iz Rusije.

Ali Kremlj je odmah odlučio da se umeša u celu priču.

Dan nakon što je okvir „unije“ objavljen, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je svom kazahstanskom kolegi Kasimu Žomartu Tokajevu da bi Moskva trebalo da bude deo „unije prirodnog gasa“ kako bi se razvili mehanizmi isporuke gasa između tri zemlje – i sa Kinom. .

Moskva je počela da promiče predloženi sporazum, rekavši da bi Kazahstan mogao da uštedi „desetine milijardi dolara“ kupovinom ruskog gasa za svoje severne provincije umesto da gradi sopstvene gasovode koji bi mogli biti dugi hiljadama kilometara.

Prvi odgovor Tokajeva? Što da ne.

Bez integracije

Posmatrači kažu da Moskva očajnički želi da bude deo bilo kakvog oblika integracije strateškog regiona od 60 miliona ljudi koji se proteže između Kine, Avganistana, Irana i Rusije i gde nema direktnog uticaja Kremlja.

„Nije teško pretpostaviti da je Putinova inicijativa bila odgovor na vest da Uzbekistan i Kazahstan stvaraju uniju koja bi mogla da bude osnova za nezavisnu integraciju Centralne Azije, posebno kada je reč o odbrani“, rekao je Ališer Ilhamov, šef istraživački centar iz London Central Asia Due Diligence.

Kremlju tako nešto ne odgovara“, dodao je on.

Moskva se često mešala u centralnoazijske poslove. Prvi predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev je 1994. godine došao na ideju o „Evroazijskoj uniji nacija“ koja bi mogla da ojača ekonomske veze između njegove zemlje, Rusije i Belorusije. Moskva je spremno pristala iz straha od konkurencije EU i SAD, koje su 1990-ih uložile milijarde u razvoj naftnih i gasnih polja Kaspijske ploče.

Na kraju, Rusija je preuzela vođstvo Evroazijske unije i pretvorila blok slobodne trgovine u savez kojim dominira Kremlj. Siromašni Tadžikistan i Kirgistan su se pridružili jer su milioni njihovih građana radili u Rusiji, a priliv novca iz te dijaspore održavao je u životu ekonomije njihovih domovina.

Uzbekistan je suspendovao svoje članstvo 2008.

Glavni prekidač

Kremlj je ovoga puta požurio da odvrati Uzbekistan od sumnje u novu „uniju prirodnog gasa“.

„Niko ne govori o političkim uslovima“, odgovorio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov 8. decembra nakon govora Mirzamahmudova.

Ali izgleda da istorija kaže drugačije.

Tokom 1990-ih, Moskva je kontrolisala protok prirodnog gasa iz Centralne Azije u Evropu jer je kontrolisala jedini gasovod u regionu, što je značilo da je mogla da diktira cene sve dok Kina koja nema dovoljno energije ne finansira rute do njenih zapadnih provincija.

Posmatrači smatraju da je Putinov pokušaj da se pridruži teoretskoj „uniji“ način da se ponovo kontroliše protok gasa iz Rusije i Centralne Azije u Kinu.

„Rusija želi da zadrži glavni prekidač i svoj uticaj na tržište gasa dok je pod sankcijama, kao i da ne dozvoli Kini da pređe sa ruskog na centralnoazijski gasovod“, rekao je za Al Džaziru analitičar iz Kijeva Aleksej Kušč.

„Unija“ bi mogla da bude prilika da se nešto ruskog gasa „ugura“ u gasovod koji finansira Kina iz Centralne Azije.

Ruski izvoz je drastično opao pošto je Evropa odlučila da prekine isporuku ruske energije kao odgovor na invaziju na Ukrajinu. EU je ove godine počela da isporučuje znatno manje ruskog gasa, uvela je ograničenje cene ruske nafte i stavila embargo na izvoz ruske sirove nafte morskim putem.

Udeo na kineskom tržištu

Zbog zapadnih sankcija, Peking je postao najveći kupac ruskog izvoza energenata. Skoro je udvostručila količinu nafte, gasa i uglja koju je kupila od Rusije u poređenju sa predratnim periodom – i platila je blizu 60 milijardi dolara. Kina je početkom decembra završila izgradnju gasovoda kojim ruski gas ide do Šangaja. Kinesko-ruski istočni gasovod protezaće se više od 8.000 kilometara.

Kremlj želi da proda još više, ali severozapadna gasna polja Rusije su predaleko od postojećih gasovoda do Kine. Ali oni se lako mogu povezati sa mrežom iz sovjetskog doba.

Moskva želi da iskoristi sve alate koji joj stoje na raspolaganju kako bi preuzela što veći deo tržišta gasa NR Kine“, smatra Temur Umarov, sinolog i stručnjak istraživačkog centra Karnegi Politika, koji je svojevremeno bio smešten u Moskva.

Iako je ruski predlog za ulazak u uniju iznenadio Kazahstan, Uzbekistan ga je poprskao sa dovoljno hladne vode i razvejao sve sumnje.

„Taškent je jasno stavio do znanja da ga ta ideja uopšte ne zanima“, kaže Ilhamov.

U međuvremenu, Kazahstan je saopštio da još uvek „procenjuje“ predlog i ukazao na zapadne sankcije Rusiji kao na veliki kamen spoticanja.

„Kazahstan neće dozvoliti da se njegova teritorija koristi za zaobilaženje sankcija“, rekao je nedavno zamenik ministra inostranih poslova te zemlje Roman Vasilenko.