Da li će Ukrajina izgubiti podršku Bele kuće?

Oni se bore na samo protiv najjače ruske odbrane već i sa promenama vremenskih prilika u istočnoj Evropi i sa američkom izbornom politikom, piše britanski Telegraf.

Uprkos frustraciji zbog sporog tempa ukrajinskog napredovanja, niko ne može dovesti u pitanje potrebu za opsežnim „oblikovanjem bojnog polja“ pre nego što Ukrajina pokuša da se probije kroz snažno branjenu Surovikinovu liniju i udari duboko u teritoriju pod kontrolom Rusije.

Na kraju krajeva, pre napada na Irak 1991. godine, koalicija koju predvode SAD sprovela je vazdušnu kampanju koja je trajala skoro koliko i ukrajinsko napredovanje do sada.

Ali, ako i kada ukrajinske trupe uspeju da se probiju kroz prvu liniju ruske odbrane – što još nisu postigli – dalji put će biti veoma dug i veoma krvav.

Oni će se, kilometar za kilometrom, suočavati sa brojnim preprekama među kojima su tenkovske zamke, minska polja, pešadija u rovovima, artiljerija, tenkovi, borbeni avioni, helikopteri, dronovi i projektili.

Rat je nepredvidljiviji od svih drugih ljudskih aktivnosti i niko, čak ni oni koji upravljaju događajima iz Kijeva ili Moskve, ne može da zna da li će i do koje mere Ukrajina uspeti.

Ali pošto je provela dva dragocena meseca pokušavajući da oblikuje bojno polje, dok se bliži jesenja sezona blata, ostaje joj svega nekoliko sedmica pre nego što svaki oklopni napredak bude obustavljen.

To znači da će najveće ofanzivne operacije morati da se pauziraju bar dok početka zimskog zamrzavanja u novembru, a možda čak i do sledećeg proleća.

I Ukrajina i Rusija su toga svesne i ugradiće to u svoje borbene planove.

Ali postoji još veći problem od ćudljivog „generala zime“ koji treba savladati, a to američki opšti izbori, koji će gotovo sigurno raditi protiv Kijeva.

Bajden će želeti da se ovaj rat završi pre nego što se izborna sezona ozbiljno zauka, zato što zna da je među najvećim delom američke populacije rat nešto protiv čega treba voditi kampanju, a ne zalagati se za to.

Nastavak borbi će pre dovesti do gubitka glasova a ne do njihovog osvajanja, naročito ako stvari ne budu išle dobro za Ukrajinu, za šta će Bajden biti okrivljen tokom glasanja.

Postoji, naravno, još jedna zabrinutost u Americi, koja je možda i veća od toga.

To je nivo ukrajinske pobede koji bi mogao da dovede do kolapsa u Kremlju i moguće fragmentacije i haosa širom zemlje sa potencijalno katastrofalnim geostrateškim posledicama i nezamislivom gobalnom ekonomskom štetom.

Ovakva neposredna vizija propasti može i ne mora da bude tačna – ali ona ostaje u pozadini svesti zvaničnika u Beloj kući.

To na neki način objašnjava i zašto su SAD samo u određenoj meri bile velikodušne po pitanju vojne pomoći za Ukrajinu.

Mnogo toga je moglo i trebalo da bude obezbeđeno mnogo brže.

Umesto toga, američka administracija je Ukrajinu snabdela taman toliko da ostvari izvestan nivo uspeha ali ne dovoljno da nanese potpun poraz Putinovom režimu.

Dobar primer su avioni F-16 i rakete dugog dometa.

I jedno i drugo bi Kijevu dalo mnogo veću stratešku prednost u uzvraćanju napada, uprkos neobičnim tvrdnjama američkih savetnika za nacionalnu bezbednost da ni jedno ni drugo nije od ključnog značaja za ukrajinske ratne napore već bi bilo od koristi za dugoročnu odbranu.

To je isti način razmišljanja kao i u Bajdenovom nedavnom protivljenju brzom prijemu Ukrajine u NATO: takve stvari bi trebalo koristiti kao prednost u mirovnim pregovorima za koje možemo očekivati da će ih Vašington pogurati do jeseni.

Čak i ako Ukrajina uspe da povrati kontrolu nad znatnim delom teritorije pre bilo kakvog prekida vatre, pregovori mogu da donesu samo jedan vid pobede za Rusiju, koja niti će se povući sa teritorija koje je zauzela niti će prihvatiti bilo kakve bezbednosne uslove NATO-a.

Kao što smo već ranije videli kada je Moskva okupirala velike delove teritorije Gruzije 2008. i Ukrajine 2014, imperijalne ambicije Kremlja se neće zaustaviti kada borbe budu okončane.

Osim ako ne bude pobeđena na bojnom polju, samo je pitanje vremena kada će Rusija nastaviti sa svojom agresijom.

Ali možda pogled sadašnje američke administracije dopire samo do novembra 2024, kada će Amerikanci izaći na birališta.