Ričard Has o ratu koji uskoro ulazi u treću godinu: Da li će Ukrajina preživeti?

Ima mnogo razloga za dobro raspoloženje, ali takođe i osnova za zabrinutost.

Ukratko, vreme je da se sagledaju stvari.

Ono što su Ukrajina i njeni zapadni saveznici postigli od početka ruske invazije u februaru 2022. je izuzetno.

Rusija, nuklearna sila sa tri i po puta većom populacijom od Ukrajine, desetostruko većim BDP-om i vojskom sa mnogostruko većim brojem ljudi i opreme, je do sada u borbama postigla nešto što bi se moglo nazvati nerešenim ishodom.

Ukrajina kontroliše oko 80 odsto svoje teritorije, otprilike koliko i pre dve godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin je očigledno računao na to da će ovaj osvajački rat biti nalik njegovoj prethodnoj invaziji na Ukrajinu iz 2014, kada su ruske snage upale i brzo osvojile Krim i veći deo istočnog regiona Donbas.

Smatrao je da su Ukrajina, Evropa i Sjedinjene Države podjednako slabe i podeljene.

Takođe je verovao svojim generalima kada su mu obećali da je ruska vojska snažna i da će pobediti bez obzira na to koliki otpor pružila Ukrajina.

Pokazalo se da su sve ove pretpostavke bile pogrešne. Ali, bez obzira na to, ima razloga za zabrinutost.

Ukrajinska dugo očekivana kontraofanziva, usmerena na oslobađanje teritorije i postizanje pobede na bojnom polju ili bar momentuma koji bi stvorio osnov za obećavajuću diplomatiju, je u najvećoj meri odbijena.

Rusija je naučila da živi sa zapadnim ekonomskim sankcijama i uglavnom preusmerila ključni energetski izvoz ka Kini i Indiji.

Zapadne vojne sankcije su takođe izbegnute: Rusija je nastavila da prodaje oružje Indiji i drugim zemljama i kupuje ga od Severne Koreje i Irana.

Takođe ima mogućnost da kupuje navodno civilnu tehnologiju i proizvode koji mogu da se prenamene za vojnu upotrebu.

Proširila je svoju odbrambenu industrijsku bazu i sada ima značajnu prednost u odnosu na Ukrajinu u količini artiljerije i municije koju može da isporuči na bojno polje.

Rusija pokazuje malo znakova iscrpljenosti.

Uprkos izuzetnim gubicima ljudstva u ratu – procenjuje se procenjuje da je poginulo ili povređeno više od 300.000 ruskih vojnika – Putinova kontrola medija i javnog narativa omogućila je Kremlju da minimizira neslaganje i ubedi mnoge Ruse da je njihova zemlja žrtva, a ne agresor.

S druge strane, Ukrajina pokazuje znake političke podele.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je upravo otpustio svog najvišeg generala.

Što je još važnije, Ukrajina se muči na bojnom polju, uglavnom zbog toga što su republikanci u američkom kongresu blokirali paket vojne pomoći od 60 milijardi dolara.

Čini se da protivljenje republikanaca odražava mešavinu ponovo oživljenog izolacionizma, simpatije prema autoritarizmu Putina i pristrasne želje da predsednik Džozef Bajden ne postigne političku pobedu pre predsedničkih izbora u novembru.

U idealnom slučaju, Bajden će uspeti da ubedi dovoljno republikanaca da sarađuju sa njim i njegovim kolegama demokratama kako bi odobrili novi paket pomoći, što je od strateškog interesa za Ameriku.

Ali na ovakav ishod ne može da se računa, uprkos sve brojnijim dokazima da Ukrajini ponestaje oružja i municije i da, kao rezultat toga, ima sve veće poteškoće da se suprotstavi pritisku ruske vojske.

To pokreće pitanje: kako bi Ukrajina i njeni prijatelji u Evropi i drugde mogli da popune bar deo praznine koja bi nastala ako SAD više ne budu spremne da ponude značajan nivo podrške?

Evropa je već pristala da Ukrajini pruži više od 50 milijardi dolara nove ekonomske pomoći; zajedno sa drugima (kao što su Južna Koreja i moguće Japan) je neophodan i koordinisan plan da se Ukrajini obezbedi oružje i municija kako bi mogla bolje da se brani i da sprovodi udare na važne ruske vojne mete.

Istovremeno, prijatelji Ukrajine moraju da joj pomognu da rekonstruiše i proširi svoju industriju naoružanja, tako da postane manje zavisna od mogućnosti i spremnosti drugih da obezbede resurse koji su joj potrebni u ratnim naporima.

Istovremeno, Ukrajina može da smanji svoje potrebe za resursima i spasi živote tako što bi usvojila uglavnom odbrambenu vojnu strategiju.

Zaštita i očuvanje 80 teritorije koju Ukrajina sada kontroliše su izvodljivi i neophodni.

Ukrajina ne bi ni od čega odustala prihvatanjem takvog stava, s obzirom na to da vojno oslobođenje Krima, Donbasa i drugih područja pod ruskom okupacijom nije u planu, bar ne kratkoročno gledano.

I može nastaviti da traži punu teritorijalnu restituciju za pregovaračkim stolom ako i kada počnu ozbiljni pregovori.

Ako će snabdevanje oružjem odrediti kako će Ukrajina proći ove godine, predsednički i kongresni izbori u SAD u novembru će mnogo doprineti određivanju kako će joj ići 2025. i kasnije.

Ako Bajden bude ponovo izabran i ako američki Senat pređe pod kontrolu republikanaca, kao što mnogi očekuju, ali demokrate ponovo preuzmu Predstavnički dom, tada će biti pripremljen teren za obnovu ekonomske i vojne pomoći SAD i za moguće veze između Ukrajine i NATO.

To bi razuverilo Putina koji smatra da je vreme na njegovoj strani, što bi zauzvrat povećalo izglede da će diplomatija doći u prvi plan.

Ako, međutim, pobedi bivši predsednik Donald Tramp, a republikanci zadrže kontrolu nad Predstavničkim domom, Ukrajinu čeka daleko teža budućnost.

Teret bezbednosti Ukrajine bi još više pao na nju i njene prijatelje u Evropi i Aziji. Ako se pokažu voljnim i sposobnim da popune veći deo praznine koja je nastala povlačenjem američke podrške, mogli bismo da predvidimo da će doći do produženog zastoja na bojnom polju nakon kojeg bi usledila konstruktivna diplomatija.

U suprotnom, Putin bi verovatno povećao pritisak za ostvarivanje prednosti na bojnom polju i došao za pregovarački sto samo da bi nametnuo ishod koji je tražio od početka.

Razlika između ove dve budućnosti je nemerljiva.

Ulozi za Ukrajinu, za Evropu i za svet su ogromni.

Kineski predsednik Si Đinping, sa sopstvenim zamislima o Tajvanu, sa velikim interesovanjem posmatra kako se ovo odvija. Kao i Iran.

Ako se pokaže da SAD nisu spremne da ispune svoje obaveze i podrže pravilo međunarodnog prava da se teritorija ne može steći silom, gledamo u budućnost daleko nasilniju i opasniju od prošlosti.

Autor je predsednik Saveta za spoljne poslove. Nedavno je objavio knjigu: “Zakon o obavezama: Deset navika dobrih građana” (Penguin Press, 2023).

Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org