peščana oluja, klimatske promeneFoto: EPA-EFE/NOUFAL IBRAHIM

„Veoma neobično“, „zabrinjavajuće“, „zastrašujuće“ i „suludo“ – ove reakcije naučnika na nagli porast površinskih temperatura u severnom Atlantiku tokom protekla tri meseca pokreću pitanje da li je svetska klima ušla u još nestabilniju i opasniju fazu sa dolaskom fenomena El Ninjo povrh globalnog zagrevanja koje su prouzrokovali ljudi.

Čini se da je od aprila zagrevanje krenulo novom putanjom.

Za to vreme, površina globalnog morskog leda opala je za više od milion kvadratnih kilometara ispod prethodnog minimuma.

„Ako su pre nekoliko decenija neki ljudi možda mislili da su klimatske promene relativno spora pojava, sada smo svedoci da se naša klima menja zastrašujućom brzinom“, rekao je za Gardijan profesor Piter Skot, koji predvodi tim britanske meteorološke službe za praćenje klime.

„Kako El Ninjo bude jačao tokom ove godine, dajući dodatnu snagu štetnim efektima globalnog zagrevanja izazvanog ljudima, mnogi milioni ljudi širom planete i mnogi različiti ekosistemi suočiće se sa izuzetnim izazovima i, nažalost, pretrpeće veliku štetu“, upozorava on.

Klimatski obrazac El Ninjo se javlja kada uobičajeni istočni vetrovi oslabe a topla voda se proširi po celom Pacifiku.

Neposredan uticaj toga trpi morski život koji nije naviknut na vode koje su se u nekim oblastima zagrejale za nekoliko stepeni.

Još više zabrinjava to što dodatna energija u okeanu, koji je najveći apsorber toplote na svetu, može da donese žešće oluje nego inače, destruktivnije kišne padavine, kao i duže, vrelije toplotne talase.

Kada su ekstremi u severnom Atlantiku počeli da se registruju u aprilu, postojala je nada da će se pokazati da je to samo privremeni skok.

U maju je, međutim, prosečna temperatura u regionu bila najviša od početka beleženja 1850. godine.

Klimatolog Brajan Meknoldi je 12. juna izazvao buru na Tviteru izračunavši da su, na osnovu ranijih podataka, šanse da se ovo desi bile jedan prema 256.000.

Ova anomalija je navela neke stručnjake da se zapitaju da li se sa klimatskim sistemom događa nešto nepredviđeno.

Majkl Man, profesor na Univerzitetu u Pensilvaniji, ističe da se ne treba fokusirati na podatke o klimi u pojednim regionima u kraćim vremenskim periodima već na „širu sliku“, koja znači da će nastavak spaljivanja fosilnih goriva dovesti do još moćnijih i destruktivnijih uragana i u atmosferi obezbediti energiju potrebnu da se podstaknu ekstremni vremenski događaji kao što su suše, toplotni talasi, šumski požari i poplave.

„Moramo da ustuknemo jedan korak unazad i pogledamo širu sliku. A ona je alarmantna“, naglasio je on.

Zeke Hausfader, klimatski naučnik na Brejktru institutu, kaže da su, na širem planu, trendovi u skladu sa klimatskim modelima Međunarodnog panela o klimatskim promenama (IPCC) koji su pokazali da će se zagrevanje ubrzati u narednim decenijama ako ne budu smanjene emisije.

„Nerado kažem da je još gore nego što smo očekivali, jer je ono što očekujemo u svetu u kojem ne smanjimo emisije već dovoljno loše“, kaže on.

Koliko će se stvari pogoršati zavisi od intenziteta i trajanja ovog El Ninja.

Karlos Nobre, jedan od glavnih klimatskih naučnika u Brazilu, kaže da šanse da će ovogodišnji El Ninjo biti snažan iznose 60 odsto.

Kako napominje, to je „veoma zabrinjavajuće“ za Amazonsku prašumu, koja je pretrpela jednu od njagorih degradacija tokom 2015-2016, kada je El Ninjo prouzrokovao da sušna sezona postane duža a samim tim je vegetacija bila podložnija požarima.

Na drugim mestima u svetu, najnoviji El Ninjo već stvara nevolje.

Nekoliko gradova u Meksiku su nedavno oborili rekorde kada su u pitanju najtopliji dani ikad.

Mnogi gradovi u Teksasu preživljavaju najgore toplotne talase ikad.

Isti je slučaj u Kini, gde je preko 20 gradova zabeležilo nove rekorde.

Kada je u pitanju Evropa, austrijski grad Oberndorf je nedavno pretrpeo vrelu ponoć sa temperaturom od 36,1 stepeni Celzijusa, što je jedna od najviših noćnih temperatura ikad zabeleženih na kontinentu.

Na Bliskom istoku ljudi su navikli na vrućine ali obično mogu da očekuju neko olakšanje na višim nadmorskim visinama.

To nije bio slučaj u Iranu prošle sedmice, kada je temperatura u Saravanu dostigla 45 stepeni, što je jedan od najvrelijih dana ikada zabeleženih na visini od preko 1.000 metara.

Mnoge stvari su i dalje neizvesne i naučnici još nekoliko meseci neće znati koliko će ovaj El Ninjo biti ozbiljan ali, kako ističu, nema sumnje da će stvari nastaviti da se pogoršavaju sve dok emisija gasova staklene bašte nastavlja da raste a prirodni klimatski stabilizatori, kao što je Amazon, nastavljaju da se uništavaju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari