Da li desničarske stranke i akteri širom Evrope profitiraju od nereda u Francuskoj?

Francuske. Ali, potresi na političkoj sceni još se osećaju – kako u Francuskoj, tako i u drugim zemljama. Povod za nerede bilo je ubistvo jednog 17-godišnjeg Francuza alžirskog porekla kojeg je policajac ubio tokom jedne saobraćajne kontrole.

Od sadašnje krize profitiraju pre svega one političke snage koje su i inače generalno protiv migranata i stranaca u svojim društvima. Desničarski političari širom Evrope iskoristili su nemire za stvaranje ili dodatno pojačavanje antiizbegličkog i antimigrantskog raspoloženja na društvenim mrežama i za pozivanje na restriktivniju useljeničku politiku.

U Nemačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Švedskoj i Italiji, desne snage su u poslednje vreme doživele značajan porast popularnosti.

„Klasičan rasistički diskurs“

U brojnim raspravama u Francuskoj fokus se stavlja na migrantsko poreklo mnogih demonstranata. Lider desničarske stranke Nacionalni pokret, Žordan Bardel, kaže da je reč o „brutalizaciji društva kao posledici potpuno sulude useljeničke politike“.

TV-komentator Žan Mesih, poznat po svojim ekstremističkim desničarskim stavovima, čak je pokrenuo prikupljanje donacija za porodicu osumnjičenog napadača protiv kojeg se vodi istraga za ubistvo s predumišljajem. Apel se brzo proširio Evropom putem društvenih mreža, u kampanju se uključilo na desetine hiljada ljudi i do sada je prikupljeno više od 1,2 miliona evra. S druge strane, predstavnici francuskih predgrađa ili akteri civilnog društva retko se čuju u raspravama i izveštajima.

„Migracija se prikazuje kao glavni problem ovog nasilja“, kaže za DW Cihan Sinanoglu iz Nemačkog centra za istraživanje integracije i migracija (DeZIM). „Nasilje i društvena dinamika su etnizirani i dovode se u vezu s migracijom. To je klasičan rasistički diskurs.“

Uključen kompletan desni spektar

I u Nemačkoj se vode rasprave na temu migracija, i to ne samo s pozicija ekstremne desnice, ukazuje Sinanogluu: „Taj diskurs se proteže od desničarskih, preko desnokonzervativnih, pa sve do klasično konzervativnih pozicija. Migracija se tu povezuje s nasiljem i pretnjama javnom redu.“

I Bijan Djir-Saraj, generalni sekretar vladajuće nemačke stranke FDP uključio se u taj diskurs: „Nekontrolisano useljavanje i ogromni nedostaci u politici integracije su pretnja po unutrašnju bezbednost“, rekao je on i – dobio aplauze od strane tradicionalno veoma konzervativne bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU).

Takav narativ širi se i društvenim mrežama. Heštegovi poput #Francehasfallen (Francuska je pala) sadrže rasističke komentare i govor mržnje protiv izbeglica ili francuskih useljenika, ponekad koristeći lažne fotografije ili video-snimke. A desničarski populistički mediji pišu o „pobuni migranata“ i demonstrantima koji navodno praktikuju šerijatski zakon.

Poslanici desničarske Alternative za Nemačku (AfD) na društvenim mrežama pozivaju na „oštru akciju“ policije i sudova u susednoj Francuskoj. Rasprava se odvija u trenutku kada AfD po prvi put imenuje gradonačelnika s punim radnim vremenom i u anketama dobija podršku oko 20 odsto građana Nemačke.

Nema konteksta, samo osude

U mnogim zemljama centralne i istočne Evrope, i bez zbivanja u Francuskoj često se i agresivno agitovalo protiv izbeglica, a sada je tu novi podsticaj. Tako je recimo poljski premijer Mateuš Moravjecki iskoristio situaciju da podstakne raspoloženje protiv pakta o migraciji koji je predložila Evropska unija.

A tu je i mađarski premijer Viktor Orban, koji godinama vodi politiku usmerenu protiv izbeglica i migracija. Prošlog leta šokirao je izjavama o „mešancima“, o „poplavi koja preti Evropi“ i navodnoj „promeni stanovništva u Evropi“ – sve s formulacijama koje su poznate iz ekstremno desnog spektra.

I Hirado, glavna informativna emisija mađarske državne televizije MTVA izveštava o protestima od njihovog početka, ali bez objašnjavanja šta je pozadina takve destruktivnosti. Gotovo da nema ni reči o socijalnoj situaciji migrantske populacije u predgrađima velikih francuskih gradova ili o rasizmu kojem su mnogi od njih svakodnevno izloženi. Čak se i povod za sadašnje nerede – smrtonosni hitac policajca u nenaoružanog mladića alžirskog porekla – spominje samo usputno. Jedna od raširenih teza u toj emisiji jeste da, ako čak i bogata Francuska ne uspeva sa svojom migrantskom politikom, onda useljavanje u siromašnije zemlje sigurno neće moći da funkcioniše.

Dve strane društva?

Za italijanskog političara Nikolu Moltenija, člana desničarske stranke Lega, nemiri u Francuskoj su „dokaz neuspeha nekontrolisanih migracija i upozorenje ostatku Evrope“. A i političari u Belgiji i Velikoj Britaniji zastupaju slične teze.

Sve te izjave baziraju se na sličnim mehanizmima, kaže Cihan Sinanoglu: „Ti mladi ljudi služe drugima i da sebe opišu i definišu: s jedne strane civilizovani Francuzi, a s druge nasilni mladići migrantskog porekla koji prete javnom redu. A taj ’red’ mora biti zaštićen po svaku cenu“, objašnjava sociolog i zaključuje: „Naravno da se mora osuditi nasilje demonstranata, a mora se razmisliti i o tome koji su uzroci tog nasilja.“