Da li EU preti nestašica hrane?

Domaćinstva širom sveta osjećaju posledice rata u Ukrajini. Osnovne namirnice su znatno poskupele. Na kraju krajeva, crnomorski region je žitnica zemaljske kugle. 29 posto svetskog izvoza pšenice dolazi iz Rusije i Ukrajine, 19 posto kukuruza i čak 78 posto svetskog izvoza suncokretovog ulja. Rat je poremetio proizvodnju hrane i takođe izaziva inflaciju. Rusija je zabranila izvoz žitarica, a pitanje je da li će u Ukrajini ove godine uopšte biti žetve.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorila je da su cene hrane u martu 2022. širom sveta dostigle rekord – svih vremena. Unutar EU cene hrane, alkohola i duvana su u januaru porasle  za 3,5 odsto, a u februaru za još 4,1 odsto.

„Važno je shvatiti da su oni koji su zaista najteže pogođeni u siromašnim zemljama. U zemljama koje zaista zavise od uvoza iz Ukrajine, kao što su Bliski istok i Severna Afrika“, kaže Ariel Bruner, stručnjak za poljoprivredu iz organizacije za zaštitu prirode BirdLife. „U Evropi je, s druge strane, glavni problem visoka inflacija. Cene će rasti, ali se tu radi samo o bliskoj budućnosti.“

EU trguje sa Rusijom i Ukrajinom 

EU je bila ključni partner za Rusiju i Ukrajinu kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi: 3,7 posto izvoza EU i 1,4 posto uvoza poljoprivrednih proizvoda EU dolazi iz trgovine sa Rusijom – dok je EU izvozila soju, kakao, uljanu repicu i med, iz Rusije je dolazilo seme uljane repice, pšenica, stočna hrana i đubrivo. Iz Ukrajine je dolazilo 36 posto uvoza žitarica u Evropsku uniju. EU je 2021. u Ukrajinu izvezla poljoprivredne proizvode u vrednosti od tri milijarde eura.

Uprkos ovim brojkama, Evropska komisija pretpostavlja da EU može da podnese gubitak trgovinskih partnera. U saopštenju iz Brisela se navodi da se „EU uglavnom sama snabdeva hranom sa visokim poljoprivrednim viškovima. Evropsko unutrašnje tržište može da apsorbuje šokove.“ Komisija je početkom aprila objavila paket mera koji je takođe namijenjen podršci poljoprivrednicima u EU u povećanju proizvodnje pšenice, kukuruza i uljane repice.

„EU ima izvozni višak poljoprivrednih proizvoda,“ kaže za DW Somer Akerman, mladi farmer i klimatski aktivist iz Finske. „Ipak, Putinov agresorski rat vodi ka inflaciji, kako kod cene energenata  tako i goriva. To takođe utiče na proizvodnju i izvoz poljoprivrednih proizvoda.“

Znak upozorenja za farmere? 

Mnogo toga što je potrebno za poljoprivredu postaje skuplje. Cene đubriva vrtoglavo rastu. Poljoprivrednici širom Evrope su oprezni. Neki već demonstriraju u Francuskoj i Grčkoj, tražeći podršku EU za kupovinu đubriva. Komisija je obećala da će izdvojiti veće subvencije kako bi se ublažile povećane cene đubriva i goriva.

Za Ariela Brunera je jasno da je rat takođe razotkrio fundamentalne probleme u trenutnom sistemu poljoprivrede. „Veliko oslanjanje na fosilna goriva očigledno predstavlja problem. Tek sada neki farmeri shvataju da bi trebalo da se odustane od veštačkih azotnih đubriva i više praktikuje organska poljoprivreda. Problem je i to što se mnogi farmeri sve više fokusiraju na jedan proizvod umesto da uzgajaju mnogo različitih proizvoda. Naš sistem je steran u ćošak i poljoprivrednici su najranjiviji u sistemu. Oni pate od geopolitičkih potresa kao što su ratovi ili, naravno klimatske promene, koje su najveća stvarna pretnja proizvodnji hrane.“

Pripremljeni za krize 

Kako sigurnost hrane u samoj EU nije ugrožena, Unija se sada bavi rešavanjem nestašice hrane izvan svojih granica. Janez Lenarčić, poverenik EU za humanitarnu pomoć i zaštitu od kriza, strahuje da će visoke cene hrane pogoditi one koji ionako imaju malo.

„Ruska invazija na Ukrajinu povećava pritisak na prehrambene sisteme i dovodi milione ljudi širom sveta u opasnost od gladovanja. Hitno je potrebna akcija.“

EU sada želi da zajedno s UN i dostavi humanitarnu pomoć pogođenim regionima. Evropski parlament je nedavno takođe pozvao na povećanje proizvodnje unutar EU – a time i na podršku zemljama koje morajuda kompenzuju uska grla u snabdevanju uzrokovana ratom.