Da li izmena ruske nuklearne doktrine znači i verovatniju upotrebu atomskog oružja?

U izmenjenoj verziji dokumenta – bolje poznatog kao ruska nuklearna doktrina, koji je ruski predsednik potpisao u utorak, navode se okolnosti pod kojima bi Moskva upotrebila atomski arsenal, najveći u svetu, piše AP, a prenosi Glas Amerike.

U novoj verziji, ta opcija je predviđena i u slučaju odgovora na napad konvencionalnim oružjem, izveden uz podršku neke nuklearne sile. To bi potencijalnog moglo da obuhvati ukrajinsku upotrebu američkih raketa ATACMS za napad na rusku teritoriju – za koji je Moskva navela da se dogodio u utorak, kada je šest raketa pogodilo region Brijansk.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi takvi napadi potencijalno mogli da izazovu nuklearni odgovor, prema izmenjenom dokumentu.

Šta je ruska nuklearna doktrina?

Prvobitni dokument Putin je potpisao 2020, a najnoviju verziju je odobrio u utorak, prema navodima Kremlja. U dokumentu se navodi kada bi Rusija mogla da upotrebi svoj atomski arsenal.

Od kako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2022, Putin i drugi ruski zvaničnici često su pretili Zapadu nuklearnim arsenalom. Međutim, to nije sprečilo zapadne zemlje da Kijevu isporuče savremeno oružje vredno desetine milijardi dolara, od kojih je neko pogodilo i rusku teritoriju.

U izmenjenom dokumentu, nuklearno oružje se opisuje kao „sredstvo odvraćanja“, koje bi bilo upotrebljeno kao „ekstremna i iznuđena mera“. Ističe se da Rusija „preduzima sve neophodne mere da umanji nuklearnu pretnju i spreči pogoršanje međudržavnih odnosa koje bi moglo da izazove vojne konflikte, uključujući i nuklearne“.

Cilj nuklearnog odvraćanja je zaštita „suvereniteta i teritorijalnog integriteta države“, „odvraćanje potencijalnog agresora ili „u slučaju vojnog sukoba, sprečavanje eskalacije neprijateljstava i njihovo zaustavljanje na uslovima prihvatljivim za Rusku Federaciju“, navodi se u doktrini.

„Cilj nuklearnog odvraćanja je da se osigura da bilo koji potencijalni suparnik shvati da je odmazda neminovna u slučaju agresije protiv Rusije i njenih saveznika“, dodaje se u dokumentu.

Izmenjena verzija formulisana je u širokim terminima da bi se izbegla čvrsta rešenost da se upotrijebi nuklearno oružje, a Zapad naterao da nagađa kakav bi mogao da bude odgovor Moskve. Međutim, navode se uslovi pod kojim bi Putin mogao da se odluči za nuklearni odgovor u slučaju napada konvencionalnim oružjem.

Na izmenama doktrine radilo se mesecima i nije slučajno što je nova verzija objavljena nakon odluke Vašingtona da Ukrajini dozvoli upotrebu raketa dudog dometa za napade na mete u Rusiji. Američki predsjednik Džo Bajden je mesecima razmatramo rizike od takve eskalacije.

Šta bi izazvalo nuklearni odgovor Rusije?

U doktrini se navodi da bi Moskva mogla da upotrebi nuklearno oružje „kao odgovor na upotrebu nuklearnog i druge vrste oružja za masovno uništenje“ protiv Rusije i njenih saveznika, kao i u „slučaju agresije“ protiv Rusije i Bjelorusije konvencionalnim oružjem koje „ugrožava njihov suverenitet i teritorijalni integritet“.

Upozorava se da bi se agresija neke nenuklearne sile protiv Rusije „uz učešće ili podršku nuklearne sile “ smatrala njihovim „zajedničkim napadom na Rusiju“.

Dodaje se da bi nuklearno oružje moglo da se koristi u sledećim okolnostima:

– Ako se dobiju pouzdane informacije o lansiranju balističkih raketa na mete u Rusiji ili njenim saveznicima.

– Ako nuklearno ili drugo oružje za masovno uništenje pogodi teritoriju Rusije ili njenih saveznika, ili se koristi da se pogode ruske vojne jedinice ili objekti u inostranstvu.

– Ako bi udar neprijatelja na ključne ruske vladine ili vojne objekte mogao da podrije kapacitete za nuklarni odgovor.

– Ako agresija protiv Rusije ili Belorusije konvencionalnim oružjem poveća petnju njihovom suverenitetu i teritorijalnom integritetu.

– Ako se dobiju pouzdane informacije o polijetanju ili lansiranju strateške i taktičke letelice, krstarećih raketa, dronova, hipersoničnih ili drugih letećih objekata i ako oni pređu rusku granicu.

Predsednik može da informiše vojne i političke lidere drugih zemalja ili međunarodnih organizacija „o pripravnosti za upotrebu nuklearnog oružja“ ili da je već odlučio da ga upotrebi.

Da li predstoji upotreba nuklearnog oružja?

Putin je, i pre nego što je potpisao izmenjenu doktrinu, upozorio SAD i njihove NATO saveznike protiv davanja dozvole Ukrajini da gađa Rusiju zapadnim raketama dugog dometa, navodeći da bi to dovelo do rata Rusije i zapadne vojne alijanse.

Na pitanje da li bi takav ukrajinski napad potencijalno izazvao nuklearni odgovor, Peskov je odgovorio potvrdno. Ukazao je na odredbu doktrine u kojoj se pominje napad konvencionalnim oružjem koji povećava kritičnu pretnju po suverenitet i teritorijalni integritet Rusije.

Peskov je takođe istakao novi deo doktrine u kojem se napad neke zemlje, uz podršku nuklearne sile, posmatra kao njihova zajednička agresija protiv Rusije.

Tatjana Stanovaja iz Karnegijevog centra za Rusiju i Evroaziju istakla je posle izjave Peskova da je to prvi put da je Kremlj eksplicitno priznao „potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja kao odgovor na udare na rusku teritoriju raketama dugog dometa“.

„Jednostavno rečeno, Peskov otvoreno priznaje da Kremlj trenutno razmatra mogućnost nuklearnog napada“, rekla je Stanovaja.

Sjedinjene Države nisu uočile promene kada je reč o poziciji ruskih nuklearnih snaga, rekao je zvaničnik američkog Saveta za nacionalnu bezbednost koji je za AP govorio pod uslovom da ostane anoniman.

Zbog toga, kako je naveo, Bajdenova administracija smatra da nema razloga da „prilagodi svoju nuklearnu poziciju ili doktrinu u odgovoru na rusku objavu“.

Dmitrij Medvedev, zamenik šefa ruskog Savjeta za bezbjednost kojim Putin predsedava, bio je još oštriji. Poručio je da bi ukrajinska upotreba NATO raketa za napade na rusku teritoriju „mogla da se označi kao napad jednog bloka zemalja na Rusiju“.

„U tim okolnostima, Rusija zadržava pravo da odgovori oružjem za masovno uništenje protiv Kijeva i ključnih objekata NATO-a, bez obzira gde se oni nalazili. To bi bio Treći svetski rat“, rekao je Medvedev.

Stanovaja smatra da je zbog trenutne situacije „Putin u velikom iskušenju da eskalira“ i da je reč o „veoma opasnom trenutku“.

„Putin će možda Zapadu dati da bira: Da li želite nuklearni rat? Imaćete ga. Ili: hajde da okončamo rat pod ruskim uslovima“, napisala je Stanovaja na Eksu.

To ne bi uticalo na bilo koju moguću mirovnu inicijativu, ali bi osnažilo argument novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa da je potreban direktan dijalog sa Putinom, kaže Stanovaja.

„Istovremeno, Bajden bi bio izložen kritikama da je podstakao eskalaciju dok bi se Ukrajina potencijalno odvratila od dalje upotrebe raketa dugog dometa“, zaključila je Stanovaja.