Foto: EPA-EFE/Ron Sachs / POOLAktuelno izdanje časopisa Foreign Affairs objavilo je članak savetnika predsednika SAD Džozefa Bajdena za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana, „Izvori američke moći: spoljna politika za promenjen svet“. To je značajan i strateški članak. Pohvalno je što savetniku za nacionalnu bezbednost treba vremena da napiše takav članak, koji nam govori šta je ispravno, a šta pogrešno u trenutnoj Bajdenovskoj politici, ocenjuje Anders Aslund, autor knjige „Ruski kroni kapitalizam: put od tržišne ekonomije do kleptokratije“, za magazin The Hill.
Uglavnom, slažem se sa Salivanovom perspektivom, koja se može opisati kao tradicionalno liberalna internacionalistička, koja poziva na razvoj dobrih odnosa sa saveznicima i zalaže se za njih.
Salivan takođe naglašava – kao što to čini i njegov šef – važnost demokratije u spoljnoj politici. On nije blag, ali ističe da je „otprilike 20 zemalja NATO-a na putu da ispune cilj trošenja dva procenta BDP-a na odbranu 2024. u odnosu na samo sedam zemalja 2022.“.
Njegov fundamentalni uvid je „da ako Sjedinjene Države nisu voljne da predvode napore za rešavanje globalnih problema, niko drugi neće zakoračiti u kršenje“. Konkretno, to znači da su svetu potrebne SAD čizme na zemlji da održavaju red, a to je velika spoljnopolitička zagonetka.
Deo Salivanovog članka koji je privukao najveću pažnju je njegov najsramotniji paragraf o Gazi: „Izraelsko-palestinska situacija je napeta, posebno na Zapadnoj obali, ali suočeni sa ozbiljnim trvenjima, smanjili smo eskalaciju krize u Gazi i obnovljena je direktna diplomatija između strana nakon godina njenog odsustva“.
Izvini, ali nije baš tako, ocenjuje Aslund.
Ovaj članak je primorao Salivana da kaže šta misli o Ukrajini. Salivanova zaključna izjava je u redu: „Moramo da obezbedimo Ukrajinu koja je suverena, demokratska i slobodna.
To je odlično, ali kako?
Salivanov odgovor nije ohrabrujući: „Kada je Putin izvršio invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. sproveli smo politiku da pomognemo Ukrajini da se odbrani bez slanja američkih trupa u rat. Sjedinjene Države su poslale ogromne količine odbrambenog oružja Ukrajincima i okupile su saveznike i partnere da učine isto. Ovo je tačno i za svaku pohvalu, i to je u oštroj suprotnosti sa defetističkom politikom predsednika Obame 2014, kojoj se tadašnji potpredsednik suprotstavio Bajdenu.
Ipak, ovo nije strategija. Šta je cilj politike SAD u Ukrajini? Saliven je pozitivan, ali jasan: „Naš pristup Ukrajini je održiv. (Postoji li nešto što se ovih dana ne naziva „održivim“?) On nastavlja: „Američka podrška Ukrajini je široka i duboka, i ona će trajati.“ Ovo je pohvalno, ali previše nejasno.
Salivan izbegava nesrećnu administrativnu frazu da će SAD „podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno“, ali izostavlja cilj napora.
Nasuprot tome, ukrajinska vlada je vrlo jasna u svojim ciljevima. Pre svega, ona želi da porazi Rusiju u Ukrajini i povrati ukrajinski teritorijalni integritet i autonomiju u granicama iz 1991. godine koje su svi priznavali, uključujući Rusiju.
To znači da se Krim mora vratiti Ukrajini. U suprotnom, ukrajinsko crnomorsko brodarstvo ne može biti bezbedno. Sjedinjene Američke Države treba konačno da izjave da žele da Ukrajina pobedi Rusiju. Nekoliko drugih zemalja NATO-a je to već učinilo.
Drugo, Rusija mora da plati ratnu odštetu za svu štetu koju je nanela Ukrajini. Prošlog marta Svetska banka je procenila štetu na 411 milijardi dolara. Zapadne zemlje treba da konfiskuju svu rusku suverenu imovinu na Zapadu i da je predaju Ukrajini. Kongres trenutno razmatra takav zakon, Zakon o REPO-u.
Treće, Ukrajina zahteva bezbednost, što može značiti samo članstvo u NATO. Saliven to ne pominje, ali se tome usprotivio na nesrećnom samitu NATO-a u Viljnusu prošlog juna.
Četvrto, Ukrajina želi da svi njeni građani koji su deportovani u Rusiju budu vraćeni u domovinu. Konačno, ruski predsednik Vladimir Putin optužen je od strane Međunarodnog krivičnog suda za otmicu dece. On i svi ostali Rusi osumnjičeni za ratne zločine treba da budu procesuirani.
Najnerazumljivija izjava u Sullivanovom članku je ova: „U narednoj deceniji, američki zvaničnici će provoditi više vremena nego u proteklih 30 godina razgovarajući sa zemljama sa kojima se ne slažu, često o fundamentalnim pitanjima.
Stvarno? Da li Salivan želi da razgovara sa sankcionisanim likovima, kao što su Putin, Kim Džong Un i iranski ajatolasi, a ne sa zapadnim saveznicima? Nadam se da je ovo samo nesrećna fraza.
Baš kao u vreme predsednika Trumana, zadržavanje je poželjnija politika.
Politička suština je da Bajden verovatno neće ponovo pobediti na izborima osim ako Ukrajina ne pobedi u ratu protiv Rusije. On treba da dostavi svo relevantno oružje koje može. Trenutno, Salivan se uvek i svuda opravdava zašto se relevantno oružje ne može isporučiti. Takvi argumenti nikoga ne impresioniraju.
Umesto toga, Salivan je trebalo da nam kaže da su SAD će isporučiti dovoljno oružja kako bi hrabri vojnici Ukrajine mogli da pobede Rusiju. U trenutnom bilansu u ratu u Ukrajini, SAD mogu odlučiti da li će Ukrajina pobediti Rusiju ili da li će rat završiti u ćorsokaku.
Ovo bi trebalo da bude presudan i lak izbor za svakoga ko želi da Bajden dobije reizbor, ali Salivan izbegava ovo pitanje, zaključuje Aslund.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
